Hoće li Vučić da pusti Dodika niz vodu?

Došao je i taj dan. Nakon zaokruživanja nezavisnosti Kosova i Metohije (uklanjanja dinara, srpskih ličnih dokumenata, registarskih tablica, institucija…) za vreme predsednikovanja Aleksandra Vučića iz živog tkiva srpskog sveta čupa se i drugi, sa stanovišta Zapada, remetilački faktor u postjugoslovenskom prostoru – Milorad Dodik.

Predsedniku Republike Srpske je Apelacioni sud Bosne i Hercegovine (koju bi Mile sa sve RS odavno da napusti) odrezao pravosnažnu kaznu od godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom. A sve to zato što nije poštovao odluke visokog predstavnika Kristijana Šmita. Više još, samo njegovo postojanje smatrao je i smatra nelegalnim.

U zatvor Dodik, verovatno, neće morati da ide, a da li će, kao što kaže da hoće, uspeti da se održi na predsedničkoj funkciji, veoma je upitno. Ako se ne povuče, može se očekivati sve veći pritisak Evropske unije na RS, a vrlo verovatno i Sjedinjenih država da čijoj se listi sankcija Dodik poodavno nalazi.

Hitnu podršku on traži od Rusije, i svakako će je od Vladimira Putina dobiti, i od bratske Srbije, to jest njenog predsednika Aleksandra Vučića. Samo što u Banjaluci postoji bojazan da bi tu mogao da prođe kao Radovan Karađić sa Slobodanom Miloševićem: Vučić Aleksandar ne deluje baš kao tip koji bi se sam izložio opasnosti da bi nekog drugog spašavao.

A valja se prisetiti i sa kakvom lakoćom je uklonio Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića kada se više nisu uklapali u njegove planove.

Ne priznaje odluku bosanskog suda

Dodik je nakon presude izjavio da je reč o političkoj odluci i da on ne priznaje krivično delo „koje mu je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit“.

Poručio je da će biti tu gde jeste i za šest godina, ali da se nada da dotle BiH više neće postojati.

A za to vreme će nastaviti da obavlja svoje predsedničke poslove dok Narodna skupština Republike Srpske ne odluči da li će RS pristati da na ovakav način izgubi predsednika.

Srpska mora da odbije ovakvu odluku bosanskog Vrhovnog suda koji je zapravo neustavan, jer nije u saglasnosti sa Dejtonskim sporazumom, a i odluku su donele nesrpske sudije, poručio je Dodik.

Dodao je da dok je on predsednik neće dozvoliti da se na teritoriji Republike Srpske održe vanredni izbori za predsednika i pozvao svoje saradnike da ga u tome podrže i prekinu svaki kontakt sa Sarajevom i zlonamernim strancima.

A „narod ne treba da se plaši“ jer „neće pući nijedna puška“.

Nisu sve ove prkosne reči zvučale ubedljivo, govor tela Dodika bio je u suprotnosti sa njegovim rezolutnim odbijanjem da se pokori, ni nalik raspevanim, samouverenim nastupima na promocijama Srpskog sveta i Vučićevog, po drugi put zaboravljenog, Pokreta za narod i državu.

Mile je iskusan političar koji zna kakav bi olujni pritisak mogao da se sruči na njegovu glavu ako se, svim pompeznim rečima uprkos, ne pokori. U tom slučaju pretili bu mu zatvor ili beg u neku državu koja ne izručuje platežne begunce.

Ma koliko da postojanje visokog predstavnika za BiH trideset godina po okončanju rata zaista jeste apsurdno ili bizarno, svejedno, on i dalje predstavlja autoritet Zapada u Bosni. Prkošenje njemu bilo je prkošenje i EU i SAD koji su tu funkciju stvorili. Dodik se preigrao kada je đonom išao na inače beznačajnog Šmita, pružio je onima koji već dugo žele da ga se ratosiljaju priliku da to učine.

Upozorenje Evropske unije

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je odmah po izricanju pravosnažne presude u petak poručila da vlasti u Banjaluci moraju da preduzmu neophodne mere da obavezujuću direktivu Suda sprovedu bez ikakvog odlaganja.

Evropska unija je saopštila da pravosnažna presuda Dodiku mora da se poštuje, te da EU poziva sve strane da priznaju nezavisnost i nepristrasnost Suda Bosne i Hercegovine.

Da je to tako potvrđuje i profesor ustavnog prava iz Banjaluke Milan Blagojević: „Po Krivičnom zakonu BiH, a i po Izbornom zakonu BiH, Dodiku je (nakon pravosnažne presude) prestao mandat predsednika Republike Srpske“.

RS je entitet BiH pa za nju važe svebosanski zakoni. A Srbija priznaje teritporijalnu celovitost Bosne i Hercegovine.

Do poslednje kapi krvi

Podrška Dodiku stigla je vrlo brzo iz Budimpešte. Mađarski premijer Viktor Orban je poručio da je došlo „vreme da svi poštuju odluku naroda Republike Srpske koji je izabrao Dodika za svog predsednika“.

„U demokratiji nema mesta legalnom lovu na veštice“, poručio je Orban, što zvuči cinično s obzirom na politiku koju on sprovodi kod kuće.

A izjasnio se kratko i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a naširoko će verovatno nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost koju je po hitnom postupku zakazao za subotu.

„Dok dišem i dok kap krvi teče mojim venama neću dozvoliti da iz mojih usta izađe pohvalna reč o presudi donetoj na osnovu verbalnog delikta protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika“, rekao je Vučić tokom poseti Žitorađi.

Pa još i da „ni pod kakvim pritiskom neće izdati svoja uverenja“, te da je reakcija EU „sramotna“.

Valja primetiti da u svojoj prvoj reakciji Vučić nije rekao da neće priznati presudu Apelacionog suda BiH, niti da će da pomogne Dodiku da se održi na funkciji predsednika RS. I Vučić je veoma iskusan političar koji, bez obzira na „poslednji dah i kap krvi“, veoma dobro zna šta se dešava sa političarem u Evropi koga Zapad napikira kao remetilački faktor.

Dovoljno je da baci pogled na Makedoniju i, sada, na Republiku Srpsku. Dodiku je u inertnoj EU dugi niz godina prolazila njegova politika suprotna očikavanjima zapadnih zvaničnika, prolazila su bez posledica bezbrojna upozorenja iz Brisela ili Berlina, da bi mu na kraju ipak bio izmaknut crveni tepih na kome stoji. Već dugi niz godina se i Vučić oglušuje na mnogobrojna upozorenja sa Zapada da njegova unutrašnja, regionalna i spoljna politika odskače od standarda koji su uslov da EU nekoga smatra za partnera.

Ko je sledeći na redu

U pokličima sa TV Informer prepoznaje se strah da bi i neko srpsko tužilaštvo osokoljeno sa Zapada moglo da podigne optužnicu protiv Vučića zbog kršenja Ustava i koječega drugog, a Ustavni sud Srbije da se na kraju pravnog puta ne pravi više mrtav.

Za TV Informer, TV Pink i druge režimske medije su i “tužilački državni udar” i presuda Dodiku 1. avgusta, baš na dan kada se obeležava devet meseci od novosadske tragedije, pa i poseta Grete Tunberg Srbiji jedna velika koordinisana akcija stranih tajnih službi u sklopu „obojene revolucije“ sa ciljem da se sruše Vučić i Srbija, što je i za Vučića i za D. J. Vučićevića jedno te isto.

Sve u svemu, Aleksandar Vučić ima što se tiče Republike Srpske dve opcije, od kojih mu se ni jedna ne sviđa: ili da se konačno prikloni Putinovom carstvu, ili da Mileta Dodika pusti niz vodu.

A „blokadera-terorista“ nikako da se ratosilja, pa su mu se još i pojedini tužioci i sudije otrgli kontroli

U moru neistina koje izgovara istina je da od kako je došao na vlast Vučić nikada nije bio u težoj situaciji.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.