Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Poslanici Evropskog parlamenta su osudili nasilje huligana tokom nedavno održanih ekoloških protesta, njihovu vezu sa policijom i „moderno ropstvo“ vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong. Aleksandar Vulin im je poručio da „ne leče svoje frustracije na Srbiji“
Pre nego što je u četvrtak Evrospki parlament u Starzburu izglasao Hitnu rezolociju o stanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava Srbiji, pet od ukupno sedam poslaničkih grupa, uključujući i Evropsku narodnu partiju (EPP) čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka, usaglasilo je njen tekst.
U rezoluciji se vlasti u Srbiji pozivaju da pažljivo istraže slučaj „Linglong“, obezbede poštovanje osnovnih ljudskih prava, dostave institucijama EU zaključke istraga, a počinioce pozovu na odgovornost.
U konačan tekst rezolucije ušao je i amandman u kome stoji: „Osuđuje se uloga huliganskih grupa u zaštiti murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu i odgovarajući incidenti koji su razotkrili bliske veze između huligana i policije. Izražava se zabrinutost zbog očigledne nespremnosti vlasti da obezbedi trajno uklanjanje murala u suprotnosti sa željama stanara i formalne opštinske odluke”.
Evroparlamentarci su izrazili i „duboku zabrinutost“ zbog ozbiljnih problema sa korupcijom i vladavinom prava u oblasti životne sredine i podvukli opšti nedostatak transparentnosti projekata koji utiču na životnu sredinu i društvo, uključujući kineske investicije i zajmove i projekat „Rio Tinto“.
U debati se moglo čuti da su navedeni događaji u Srbiji „neprihvatljivi za državu koja pregovara o članstvu u EU“, jer pokazuje da ima poteškoće u primeni prava kakvo je pravo na miran protest“, te da je Bor umesto “puta svile” postao “put srama” u Srbiji, jer da “Kina ne eksploatiše samo bakar, već i ljude“.
Poslednji put hitna rezolucija o Srbiji usvojena je 2014. godina kada je osuđeno ponašanje i ratno-huškačka retorika haškog optuženika za ratne zločine Vojislava Šešelja. Radi se o rezolucijama koje se pokreću u slučajevima kršenja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.
U Srbiji se prvi za reč javio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je rekao da „srpska policija hapsi huligane, a ne sarađuje sa njima“, te da se poslanici EP u svojim zemljama „ne pitaju ni za ništa“ pa „zato svoje frustracije hoće da leče na Srbiji“.
S.P./European Western Balkans/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
