Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu je i pozitivan i negativan, izjavila je danas zamenica šefa Delegacije Evropske unije (EU) Plamena Halačeva na javnom čitanju Izveštaja u Beogradu.
Ona je rekla da se su podele u društvu produbile nakon masovnih ubistava u maju, a naročito nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Halačeva je ukazala da je bilo tenzija i česte upotrebe zapaljivog jezika u raspravama u Skupštini Srbije i dodala da Skupština nije usvojila plan rada.
Ona je rekla da bi EU želela da vidi jači naglasak na konzistentim i proaktivnim komunikacijama kada je reč o evropskim integracijama Srbije. Dodala je da je u Izveštaju zabeležno stvaranje Saveta za saradnju i razvoj civilnog društva, ali da je potrebna sistematska i stvarna saradnja države sa civilnim društvom. Halačeva je istakla da Izveštaj pokazuje zabrinutost zbog verbalnih napada i klevetničkih kampanja protiv pripadnika civilnog društva.
Ona je rekla da je zabeležen ograničen napredak javne uprave i da su potrebni dodatni napori da se ona optimizuje. Istakla je da je u vladavini prava ostvaren ograničen napredak u svim oblastima, osim u pravosuđu gde je ostvaren određen napredak zbog usvajanja zakona, dodavši da Izveštaj beleži i pritisak na sudije i tužioce i da tu nema nikakvog konzistentnog smanjenja.
Dodala je da Srbija i dalje treba da finalizuje i usvoji Strategiju protiv korupcije i da ispuni sve preostale preporuke Veća Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO). Govoreći o osnovnim pravima, Halačeva je navela da su uspostavljeni saveti nacionalnih manjina i da je ombudsman ponovo izabran „nažalost bez podrške svih partija“.
Dodala je da je neophodno ojačati organizacije za zaštitu ljudskih prava i da je potrebno obezbediti njihovu nezavisnost posredstvom finansijskih i kadrovskih sredstava. Halačeva je rekla da je generalna ocena da je u oblasti sloboda izražavanja ostvaren ograničen napredak i da su policija i tužilaštvo brzo reagovali na niz pretnji upućenih novinarima,a li da ostaju problemi nasilja nad novinarima i sve veći trend SLAPP tužbi usmerenih protiv novinara i medija. Prema njenim rečima, usvojeni medijski zakoni doneli su određena važna unapređenja, pre svega jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i kodifikaciju uloge Saveta za štampu.
Ona je naglasila da medijsko zakonodavstvo i dalje nije u potpunosti finalizovano u skladu sa pravnim tekovinama EU i podsetila da je rasprava o vlasništvu u medijima bila naročito naglašena. Halačeva rekla da politički i ekonomski pritisak na medije ostaje razlog za zabrinutost i da EU traži „hitne aktivnosti da se suprotstavimo konzistentnom anti-EU narativu koji propagira niz medijskih kuća“.
U Izveštaju je navedeno da je ostvaren ograničena napredak u borbi protiv ogranizovanog kriminala, a kada je u pitanju krijumčarenje migranata zabeležena je pozitivna saradnja sa Evropolom, Interpolom i Evrodžastom, kazala je Halačeva. Dodala je da je zabeležen i blagi porast broja istraga u oblasti finansija i zapleni sredstava, ali da je potrebno mnogo više napora u tom smeru. Halačeva je rekla da EU poziva Srbiju da sa pojedinačnih istraga pređe na sistematičniji pristup borbi protiv kriminalnih organizacija.
Kada su u pitanju događaji u Banjskoj, Halačeva je rekla da su oni pomenuti i u vezi sa Poglavljem 24 – Pravda, sloboda i bezbednost i da Izveštaj pominje da ti događaji nisu dovoljno istraženi i ponovila poziv EU da se počinioci uhapse i privedu pravdi. Ona je ukazala da je Srbija nastavila da doprinosi upravljanju migracijama i rekla da se EU nada da će Srbija nastaviti da se usaglašava sa spiskom viza. Halačeva je istakla da je pozitivno što je Vlada Srbije povukla Zakon o državljanstvu. Ona je rekla da je Srbija nastavila dobar napredak u funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, ali da ima strukturalnih problema u rukovođenju državnim preduzećima.
M.J./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
