Foto: AP/Ramon EspinosaAtentat pre dve godine na predsednika Žovanela Moiza pokrenuo je jednu od najdugotrajnijih kriza na Haitiju – zemlji u kojoj je kidnapovanje žena i dece postalo svakodnevica. Meci ne zaobilaze nikog, a nasilne bande se udružuju sa političarima kako bi proširile svoj uticaj
UNICEF je upozorio na „alarmantan porast“ otmica na Haitiju, što se posebno odnosi na žene i decu. Kako navode, u prvih šest meseci potvrđeno je 300 otmica, što se skoro poklapa sa ukupnim brojem tokom prošle godine.
Organizacija upozorava da se žene i devojke suočavaju sa ekstremnim seksualnim nasiljem, da je zdravstveni sistem na ivici kolapsa i da je celokupna situacija na Haitiju katastrofalna, posebno u glavnom gradu Port o Prensu.
U većini slučajeva decu i žene kidnapuju bande, koje posle traže otkup za njih. Žrtve koje uspeju da se vrate kući bore se sa dubokim fizičkim i psihičkim ožiljcima. Među kidnapovanima bile su Aliks Dorzenvil, američka medicinska sestra i njena mala ćerka. Otmičari su za njih tražili milion dolara za otkup, prenosi „Asošiejted Pres“.
Foto: AP/Ramon EspinosaRoditelji žive u strahu da će im bande kidnapovati decu na putu do škole. Nacelin Nore zabrinuta je za svoja dva dečaka starosti od deset i osam godina. Zato se oni javaljaju telefonom svaki dan čim uđu u školu, a ona se svakog popodneva vraća kući sa njima. „Ne znate ko će biti sledeća meta“, rekla je za AP.
Meci lete iz svih pravaca
Nekoliko hiljada Haićana ovog ponedeljka marširalo je Port o Prensom. Ponovo su zahtevali zaštitu od nasilnih bandi koje pljačkaju kvartove. Protesti su počeli početkom godine, a demonstranti su obećali da će nastaviti da „održavaju pokret u životu“.
„Ne mogu da radim, ne mogu da izađem. Ja sam kao zatvorenik u svom domu. Brinem se da će moja deca biti upucana jer meci stalno lete iz svih pravaca“, rekla je ulična prodavačica i majka dvoje dece za AP.
Prema najnovijem izveštaju UN-a, od januara do marta prijavljeno je 1.600 ubijenih, povređenih ili kidnapovanih ljudi, što je povećanje od skoro 30 odsto u poređenju sa poslednja tri meseca 2022. godine.
Mario Dženti, prodavac mobilnih telefona, koji se pridružio maršu, rekao je da porast kidnapovanja gura Haićane u još veće siromaštvo.
„Ako budu oteti, moraće da prodaju svoju kuću da bi platili otkup, a postoji šansa i da ne budu pušteni“, rekao je on o žrtvama.
Foto: AP/Ramon EspinosaOmraženi premijer Arijel Enri
Julski atentat pre dve godine na predsednika Žovanela Moiza pokrenuo je jednu od najdugotrajnijih kriza u zemlji – onu koja je ostavila ogromne delove glavnog grada u rukama bandi, mrtve novinare i demonstrante na ulicama i zatvorila socijalne službe i proizvodnju benzina.
U oktobru 2021. je premijer Arijel Enri, koji je preuzeo i funkciju predsednika, pozvao je na raspoređivanje stranih vojnih snaga da pomognu u kontroli krize. Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Kanade nastavile su da traže podršku Ujedinjenih nacija za slanje vojnika, ali su neke članice osudile takozvanu „militarizaciju krize“ i pozvale da se odbaci.
Otkako je Enri na funkciji premijera, Haićani traže da se povuče i žale se da im ograničava demokratiju i odlaže izbore. Atentat na Moiza kao da se nije ni desio – istrage su obustavljene, niko više ne govori o tome.
Foto: AP/Ramon EspinosaGodinu dana kasnije, u septembru 2022, izbili su protesti širom zemlje nakon što je najavio da će biti ukinute subvencije za gorivo. Ovo je bio samo okidač da već nezadovoljno društvo izađe na ulice. Demonstranti su zahtevali da podnese ostavku, garancije za bezbednije ulice i smanjenje cena robe. Policija je tokom nemira ubila najmanje osmoro novinara.
Situacija se pogoršala kada su bande počele da se udružuju sa političarima i proširuju svoj uticaj putem nasilja. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od 96.000 Haićana bilo je primorano da napusti svoje domove zbog ovakve situacije u zemlji. Kako pišu haićanski mediji, vlada ni povodom ove situacije ne čini ništa kako bi osugurala da se stanovnici vrate nazad. Neki od njih koji traže azil u Sjedinjenim Američkim Državama kažu da bi povratak kući značio smrt.
A.E/UN news/AP
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Republička izborna komisija naložila je Pokretu Snaga Srbije koji vodi Bogoljub Karić da u roku od 48 sati otkloni nedostatak na izbornoj listi. Postoje osnovi sumnje da potpisi određenih birača nisu autentični, kaže Tanasije Marinković
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U atmosferi bezakonja Haiti je pod vladavinom bandita koji nasilno dominiraju svakodnevnim životom. Kada policija i političari više nisu u stanju da drže kriminalce na uzici, stanovnici preuzimaju stvar u svoje ruke
