Počinioci se kao ne znaju, ali se mete itekako znaju: studenti u pobuni, građani, rektor Vladan Đokić. Neki ljudi su sami zasukali rukave da prekreče poruke mržnje, dok policija ne daje glasa od sebe
„Blokaderi ustaše“, „blokaderi teroristi“, „rektor Đokić ubica“, „rektor lopov“ neki su od grafita kojima su poslednjih dana prekrivene fasade zgrada u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, piše Dojče vele.
Pojavili su se pošto su studenti u blokadi počeli akciju lepljenja nalepnica na kojima piše „Studenti pobeđuju“. Usledila je kontra-kampanja pristalica vlasti, koji su ispisali grafite „Srbija pobeđuje“, ali i stotine natpisa mržnje protiv studenata u blokadi i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića.
Takve poruke mogu se ovih dana videti na svakih tridesetak metara, između ostalog u ulici Vase Čarapića, u blizini Trga republike, na zgradi Hemijskog fakulteta kod Studentskog trga, na Zelenom vencu, u Takovskoj ulici, u Kneza Miloša i na Trgu Slavija u Beogradu.
Deljenje nalepnica kojima se poručuje da će studenti pobediti na izborima, koje Aleksandar Vučić najavljuje za jul ili jesen ove godine, izazvalo je verbalne, ali i fizičke incidente u Kraljevu, gde su pristalice vlasti u četvrtak uveče (30. april) u jednom trenutku zapalile baklju.
Mediji su preneli da su, dok su delili nalepnice, u sredu uveče napadnuti članovi Zbora Rakovica u Resniku, gde je jedan mladić prebijen, a potom i kidnapovan. Pošto su ga otmičari pustili, primljen je na VMA. MUP se do sada o tome nije oglasio.
Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević podseća da su se neke vrste otmica dešavale i ranije u Srbiji.
„Građani koje je policija maltretirala pričali su da im se dešavalo da ih policija prosto ubacuje u vozila. U Novom Sadu su otete studentkinje Mila Pajić i Doroteja Antić. Možda je u početku delovalo da se preteruje kada se kaže da je to vrsta otmice, jer su to uglavnom bili policajci u civilu“, kaže Đorđević za DW.
Ona dodaje da veruje da je sada reč o obrascu „koji se strateški koristi da bi zastrašivao građane“.
„Pri tome ne znamo ko to tačno radi – kriminalci koji nikome ne odgovaraju ili ljudi koji su policajci u civilu. Mislim da je reč o zloupotrebi institucija od strane režima, i to protiv političkih protivnika“.
Udruženje KROKODIL već nekoliko godina organizuje akcije uklanjanja murala, kao što je onaj sa natpisom „Kad se vojska na Kosovo vrati“, ili grafita kao što je „Ratko Mladić heroj“, koji su se odavno pojavili na zidovima zgrada u gradovima širom Srbije.
Zato su i u petak (1. maj) izašli na ulice Beograda i pokušali da donekle očiste zidove zgrada od natpisa netrpeljivosti prema studentima u blokadi i poruka mržnje protiv Vladana Đokića.
„Mislim da do sada nismo videli tu količinu i gustinu na tako širokom prostoru tih prorežimskih i vulgarnih i odvratnih ispisa“, kaže za DW pisac Vladimir Arsenijević, koji je osnivač KROKODIL-a.
„Odlučili smo da izađemo na ulice jer se i inače time bavimo – uklanjamo razne grafite i mrziteljske, šovinističke i ratnohuškačke murale“, dodaje on.
On poziva građane da isto učine u svojim lokalnim zajednicama.
„Pokušali smo da im objasnimo da to nije ni komplikovano ni skupo i da je pitanje građanske odgovornosti da svoj javni prostor održavamo neutralnim i neispisanim političkim porukama u tom ludačkom političkom ratu koji se kod nas neprestano vodi.“
Poruke protiv Vladana Đokića i studenata u blokadi ispisane su, između ostalog, i na zgradi Hemijskog fakulteta i Pravno-poslovne škole u Beogradu.
„Odlučili smo da krenemo od žarišta, a čini nam se da je to kod Hemijskog fakulteta, Studentskog parka i gornjeg dela Dorćola. Imali smo u planu i druge lokacije, ali kada neko počne da to uklanja, tek tada vidi koliko toga zapravo ima. Uklonili smo na stotine grafita i žvrljotina sa pešačkih prelaza, pločnika, fasada, klupa, ograda, ali to nije sve“ navodi Arsenijević.
Istu akciju je u petak Beogradu organizovao i Zeleno-levi front. Biljana Đorđević ocenjuje da masovno ispisivanje grafita mržnje „diže tenzije i ne odgovara tvrdnjama vlasti da žele dijalog u društvu“.
Iako kaže da „rat grafitima“ nije po sebi znak da će uskoro biti raspisani izbori, Đorđević navodi da to jeste odgovor na kampanju koju su deljenjem nalepnica počeli studenti.
„Kada na poruku ‘Studenti pobeđuju’ odgovore – ‘Srbija pobeđuje’, ispada da studenti i građani nisu Srbija; da su samo oni Srbija, a studenti su blokaderi, teroristi, ustaše. To su poruke koje smo želeli da prekrečimo. Toga ima toliko da, kada počnete, nema kraja“, navodi poslanica ZLF-a.
Arsenijević podseća na problematičan zakonski okvir prema kojem se odgovornost za uklanjanje spornih grafita prebacuje na stanare zgrada.
Pet organizacija, među kojima su KROKODIL, Inicijativa mladih za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava, nedavno su napisale pismo preporuka u vezi sa uklanjanjem grafita i murala koji promovišu mržnju. U njemu insistiraju na promenu propisa u toj oblasti.
„Počinioci nikad ne budu uhvaćeni, a i kada budu, to je prekršajna globa u iznosu od 10.000 dinara. Ako se to plati u roku od mesec dana, dobija se 50 odsto popusta. Suština je, dakle, u naopakom sistemu koji omogućava ovakve situacije“, kaže Arsenijević.
Pošto su grafiti mržnje preplavili fasade zgrada u Srbiji, Aleksandar Vučić je pozvao na „smirivanje strasti“, a MUP saopštio da radi na identifikaciji osoba koje su na zgradi Hemijskog fakulteta ispisale problematične grafite. Da li će ta istraga imati sudski epilog?
„Razni grafiti mržnje ispisivani su na fasadama zgrada u Beogradu i drugim gradovima i niko nije reagovao. Naravno, ovo je dodatno problematično jer je reč o fakultetu, dakle javnoj ustanovi. Volela bih da verujem da će ovog puta biti sudskog epiloga, ali iskreno – ne verujem“, kaže Biljana Đorđević.
I Arsenijević je skeptičan da će istraga policije rezultirati kažnjavanjem počinilaca.
On podseća da su aktivisti KROKODIL-a imali akcije uklanjanja grafita i murala noću.
„Istog trenutka bi se pojavila policija, komunalna milicija, zabrinuti građani, fudbalski huligani. Sa druge strane, toliko puta smo gledali oslikavanje murala do kojih je našoj desnici, koja je povezana sa vlastima, izuzetno stalo – recimo onaj ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’. To smo uklanjali, ali ih oni u roku od 24 časa rekonstruišu. To se radi usred bela dana i nikada se ništa ne dogodi“, zaključuje Vladimir Arsenijević.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dnevnik, Novosadska TV, Gradske info i NS uživo dobili su od januara do oktobra novac na desetinama konkursa za projektno sufinansiranje, od Grada, Pokrajine, Ministarstva informisanja i niza opština širom Vojvodine
Koalicija za slobodu medija saopštila je danas da podržava otvaranje procesa promena na Radio-televiziji Srbije (RTS) i Radio-televiziji Vojvodine (RTV), uključujući pokretanje pitanja profesionalne i uredničke odgovornosti
Dodatni nadzor zatražen je, kako je navedeno, zbog negativnih vesti i insinuacija u javnosti kojima se dovodi u pitanje poslovanje i likvidnost Poštanske štedionice.
Upravni odbor Radio-televizije Srbije nastavlja da radi uprkos isteku mandata većine članova, a predsednik Odbora poziva se na mišljenje Ministarstva informisanja. Krivicu za nastalu situaciju vidi u REM-u, koji nije raspisao konkurs za nove članove.
Među ljudima koje je Aleksandar Vučić pomilovao pred kraj mandata nalazi se optuženi za gaženje studentkinje Sonje Ponjavić, kao i šestorica optuženih za napade na građane tokom protesta u Novom Sadu.
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
