Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Studenti Pravnog fakulteta koji protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili su godišnjicu početka blokade na tom fakultetu poručili su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da „uradi ono što je pošteno – da raspiše izbore“, a ministru kulture Nikoli Selakoviću da „zakonu i prvadi neće pobeći“.
Student Pravnog fakulteta Mihajlo koji je održao govor ispred Predsedništva, poručio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ga „narod više ne želi“.
„Niste sudija, niste tužilac, niste iznad Ustava niti iznad nas koji ovde stojimo, Vaše vreme je isteklo! Vreme je da ovaj narod zaista prodiše. Prestanite da izdajete ovaj narod i uradite ono što je jedino pošteno – raspišite izbore!“, rekao je student Mihajlo.
„Uprava napolje! Narodno je narodno!“
Studentkinja Pravnog fakulteta navela je u svom govoru ispred Narodnog pozorišta da su glumci tog pozorišta uvek bili rado viđeni gosti na na Pravnom fakultetu i davali im podršku kada je ona bila najpotrebnija.
Ona je zahvalila glumcima koji su uz studente i narod od početka protesta.
„Kao što su oni stajali uz nas, tako smo i mi stojimo uz njih, dosledno, iskreno i svakoga dana. Zato šaljemo jasnu poruku: ‘Uprava napolje! Narodno je narodno!’“, rekla je studentkinja Pravnog fakulteta.
studenti-02Studentkinja Pravnog fakulteta
Navela je da se poslednjih nedelja čuju priče o „tajnim administratorima“, o ljudima koji „iz senke donose odluke“ u ime čitavog studentskog pokreta.
„Čuli smo i da smo FSB, CIA, BIA, ali istina je jednostavna: odluke studentskog pokreta donose se principom direktne demokratije, gde svaki fakultet u blokadi ima jedan gla si gde su svi jednaki. Svaka odluka prolazi krou niz rasprava, plenuma i hiljade glasova, i uvek predstavlja većinski stav studenata u blokadi“, navela je ona.
„Ministre Selakoviću, zakonu i pravdi nećete pobeći“
Prethodno je drugi student, u govoru ispred zgrade Vlade Srbije naveo je da spona koja povezuje zgrade Vlade Srbije i Generalštaba jeste ministar kulture Nikola Selaković.
Naveo je da je Selaković „čovek koji umesto da se odazove pozivu na saslušanje Tužilaštva, pokzao da osim što nema osnovnu kulturu nema ni trunku poštovanja prema institucijama i srpskoj istoriji“.
„Ministre Selakoviću, zakonu i pravdi nećete pobeći. Čeka vas zakonit i pravičan postupak kao i sve vaše korumpirane kolege. Ova vlast nema više legitimitet da u ime svog naroda odlučuje i rasprodaje sve krajeve ove zemlje, od istoka i zapada, pa do naše južne pokrajine i zgrade Generalštaba“, naveo je student koji je pročitao govor ispred Vlade Srbije.
On je naveo da tzrenutni saziv Skupštine Srbije ne odslikava volju naroda i da studenti zbog toga traže raspisivanje izbora.
Na Pravnom fakultetu u Beogradu je otvorena izložba fotografija studenata sa blokada u prethodnih godinu dana.
Izloženi su i fluorescentni prsluci redara koje su nosili na protestima i tokom raznih akcija, bedževi, transparenti, kao i patike studenta koji je trčao do Brisela.
Protestna šetnja studenata Pravnog fakulteta
Planirano je da prvo odredište protestne šetnje studenata bude Vrhovno javno tužilaštvo, mesto gde su imali svoju prvu akciju – „1.000 pisma Zagorki Dolovac“.
Posle toga će se uputiti ka Vladi Srbije, sa porukama za bivšeg studenta tog fakulteta, a sada ministra kulture Nikolu Selakovića i premijera Srbije Đuru Macuta.
Potom sledi šetnja do sedišta predsednika Srbije na Andrićevom vencu gde će tražiti raspisivanje izbora.
Ispred Narodnog pozorišta studenti Pravnog fakulteta će zahvaliti glumcima koji su ih podržali i nastaviti šetnju ka Rektoratu beogradskog univerziteta – mestu gde se donose sve studentske odluke.
Posle Rektorata, šetnja se nastavlja ka zgradi Radio-televizije Srbije, a završiće se kod Ustvanog suda sa, kako su naveli, „porukama uspavanoj instituciji“.
Studenti Pravnog fakulteta su pozvali kolege sa drugih fakulteta, advokate, sudije, profesore i sve koji su ih do sada podržavali da im se pridruže da zajedno obeleže godišnjicu blokade Pravnog fakulteta.
Bodiroga na protestu studenata Pravnog fakulteta
Predsednik Evrolige Dejan Bodiroga reka je da su studenti „uradili veliku stvar“ za ovih godinu dana.
On im se zbog toga zahvalio. Bodiroga se pridružio studentima Pravnog koji obeležavaju godinu dana početka blokade.
Studenti godinu dana traže da se ispune njihovi zahtevi, a letos je dodat i novi zahtev za raspisivanjem vandrednih parlamentarnih izbora. Nijedan zahtev nije ispunjen.
U međuvremenu, nastava na fakultetima je normalizovana, osim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru koji se nalazi u fizičkoj blokadi, a studenti ovog univerziteta zahtevaju prinudnu upravu.
Poruka studenata Poljoprivrednog fakulteta
Studenti Poljoprivrednog fakulteta obeležili godinu dana blokade, a poslali su i poruku građanima.
„Hvala vam što ste stali rame uz rame sa nama, pružajući nam vetar u leđa i dokaz da smo na pravom putu.
Naša borba neće stati, dokle god odgovorni ne budu iza rešetaka a ova država ne postane mesto za život čiji će se građani osećati bezbedno i cenjeno, čiji će organi vlasti postupati u skladu sa zakonom i poštovati sve sfere društva.
Svesni smo da je put do pravde spor, ali je itekako dostižan.
Vidimo se na ulici!“, poručili su studenti.
Хвала вам што сте стали раме уз раме са нама, пружајући нам ветар у леђа и доказ да смо на правом путу.
Сада смо годину дана старији, зрелији и мудрији. Наша борба неће стати, докле год одговорни не буду иза решетака а ова држава не постане место за живот чији ће се грађани…
Prethodno su studenti i građani, nakon 16 minuta tišine u znak sećanja na stradale na Avijatičarskom trgu u Zemunu, započeli protestnu šetnju.
Učesnici šetnje uputili su se ka kružnom toku Ušće, dok je prolazak preko Gazele najavljen za 14 časova.
Kolona će potom nastaviti ka Ulici Jurija Gagarina, do mesta gde je tokom studentske blokade 24. januara ove godine njihovu koleginicu Kristinu udarilo vozilo.
Studenti Poljoprivrednog fakulteta šesnaestominutnom tišinom odali su poštu poginulim u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, uoči protestne šetnje kojom obeležavaju godinu dana od početka blokade pic.twitter.com/POWvBAWX0J
Dolazak na kružni tok kod Opštine Novi Beograd, koji su studenti označili kao „mesto susreta“, planiran je oko 15.30 časova, nakon prolaska Ulicom omladinskih brigada.
U Novom Sadu se danas takođe obeležava godišnjica blokade Fakulteta tehničkih nauka, gde su studenti i građani okupljeni ispred zgrade fakulteta odali poštu stradalima.
Studenti podsećaju da već godinu dana insistiraju na ispunjenju svojih zahteva, kojima je tokom leta dodat i zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Prema njihovim navodima, nijedan od zahteva nije ispunjen. Iako je nastava na većini fakulteta u međuvremenu obnovljena, Državni univerzitet u Novom Pazaru i dalje je u fizičkoj blokadi, a studenti tog univerziteta zahtevaju uvođenje prinudne uprave.
Pismo studentkinje Kristine
Studentkinja Kristina koja je pregažena u Ulici Juraja Gagarina 24. januara tokom prvog generalnog štrajka koji su organizovali studenti obratila se okupljenima danas, na mestu gde je pregažena, čitajući pismo.
Tog dana, Kristina je bila redarka, a tokom protestne šetnje nju je automobilom udarila Milica Stojanović, prilikom čega je zadobila povrede glave. Stojanovićevoj se najpre na teret stavljalo krivično delo „pokušaj ubistva“, da bi je potom predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pomilovao.
„Ona je svesno dodala gas dok ja stojim. To nije bio nesporazum niti saobraćajna greška već pokušaj ubistva. I dalje se sećam tog pogleda, zvuka autobila koji ubrzava i bolničkog kreveta u kom se budim“, rekla je i dodala da je zadobila teške povrede glave, a da je ishod mogao biti fatalan.
„Tog dana sam shvatila da niko nije bezbedan, a kasnije da zakon ne važi jednako za sve. Krivično delo pokušaj teškog ubistva ublaženo je u teško delo protiv opšte sigurnosti, da bi i to ublaženo delo bilo krunisano pomilovanjem predsednika Vučića“, podsetila je studentkinja.
Ona je rekla da Stojanović danas slobodno hoda ulicama Beograda, te je upitala da li je to pravda, navodeći da ne traži sažaljenje.
„Ne govorim samo o svojoj nepravdi, jer je to sistemska nepravda protiv društva. Borićemo se da je niko ne doživi. Ne zaboravljamo januar, istinu, nepravdu niti pomilovanje. Pomilovanje nije čin milosti, već postaje oružje kada se zloupotrebi“, poručila je Kristina.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bivša ambasadorka Belgije u Beogradu Denis de Hauer izjavila je da je Evropska unija izvršila pritisak na Aleksandra Vučića da povuče bezbednosne snage iz Pionirskog parka u izbornoj noći, kako bi se izbegao mogući građanski rat
„Ugovor o raskidu je u proceduri formalizacije i očekuje se završetak početkom iduće nedelje, o čemu će javnost biti obaveštena“, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potvrdilo ranije pisanje „Vremena“
Srbija i firma Džareda Kušnera odrekle su se svih eventualnih međusobnih potraživanja pri raskidu ugovora za Generalštab, tvrdi izvor „Vremena“ iz Vlade
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
