Gde je usporila brza pruga Beograd – Budimpešta?

Sve je izvesnije da se 2025. godine od Beograda do Budimpešte vozom neće stizati za dva sta i 45 minuta, kako je to svojevemeno najavio predsednik Srbije Aleksandra Vučić.

Nakon što su mađaski mediji objavili da je izgradnja pruge Beograd – Budimpešta zaustavljena jer Kinezi ne mogu da završe projekat, ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović je reako da to nije tačno.

A tačno je, kaže, da izgradnja pruge između glavnog grada Srbije i Mađarske „ide svojim tokom“, a nisu tačni medijski napisi o tome da je ona zaustavljena zato što Kinezi, navodno, ne mogu da ispune evropske standarde.

„Pa naravno da se u Evropskoj uniji (EU) ne gleda blagonaklono na kineske investicije, jer neke kompanije iz EU žele da realizuju te projekte, isto kao što i kineske žele da ih realizuju“, rekao je on.

Mađarski portal „Telex „objavio je da je izgradnja pruge zaustavljena pošto kineski izvođači ne mogu da naprave sistem osiguranja i kontrole vozova po evropskim standardima. Kako navodi ovaj medij, taj segment je ključan za realizaciju ove investicije.

Ipak ima problema

Međutim, sada i Mađarski stručnajci naglašavaju da je zbog problema na izgradnji brze pruge na teritoriji te države teško očekivati da će taj projekta biti završen na vreme.

„U stručnim krugovima se smatra da nema mnogo šanse da se to dogodi, jer u suštini nema nikoga ko to sada radi. Morate znati da u Evropi postoji veoma velika potražnja za ovim sistemima upravljanja vozovima i vrlo malo kompanija ih može isporučiti. Iako danas ne znamo ko će to da gradi i pod kojim uslovima, onda ne možemo ozbiljno očekivati da će to biti završeno na vreme“, rekao je novinar Peter Bucski, stručnjak za železnicu.

Prvobitno pokrenut sa budžetom od 2,1 milijardu evra, projekat je pogođen nizom prepreka.

Bucski kaže da su prema izveštaju Evropskog revizorskog suda, pruge za velike brzine u Evropi izgrađene po ceni od 10 do 15 miliona evra po kilometru u poslednjih nekoliko godina.

„Od tada je došlo do značajne inflacije, ali je ipak ovaj razvoj daleko od tehničkog standarda brze linije. Zato što je ciljana brzina 160 kilometara na čas, a ima dosta pružnih prelaza koje je skupo zameniti, pa su zato i brze pruge skuplje“, rekao je Bucski.

Kako prenosi Euronews, mađarska kompanija u konzorcijumu RM International, povukla je svoju radnu snagu i mehanizacju sa gradilišta.

Izveštava se da su oni raspoređeni na renovinaranje primarne mađarske železničke linije između Budimpešte i Beča.

U Srbiji pre roka

Rok za izgradnje dela brze pruge u Srbiji od Beograda do Subotice je avgust 2025. godina, ali u Infrastrukturi železnice Srbije kažu da je planirani završetak radova kraj 2024. godine i da nema nikakvih problema u realizaciji projekta

Za prvu deonicu Beograd-Novi Sad postoje sve međunarodne dozvole i međunarodni sertifikati – o bezbednosti železničkog saobraćaja i o upravljanju i kontroli železničkog saobraćaja na brzoj pruzi.

Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije rekao je za Euronews Srbija da je to sve ono što je neophodno da brza pruga bude na najvišem evropskom i međunarodnom novu.

„Ista takva situacija je i na delu pruge od Novog Sada do Subotice. Ta pruga se intenzivno radi i do sada je položeno 20 kilometara koloseka za velike brzine, odnosno za brzine od 200 kilometara na sat. Osim toga, započela je izgradnja i ukupno će biti izgrađeno 58 novih objekata – vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, biće izgrađene tri nove železničke stance -Vrbas Nova, Rumenka i Lovćenac. Sve ostale stanice će biti rekonstruisane“, naveo je Stanisavljević.

Pomeranje rokova

„Mi moramo da otvorimo prugu Beograd–Budimpešta do 2018. godine“, izjavio je krajem 2015. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru međunarodne pruge Beograd – Budimpešta, puštena je u saobraćaj u martu 2022. godine, ali i ovu deonicu je pratilo pomeranje rokov za završetak radova

Kako navodi sajt Istinomer, Još u oktobru 2014. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je da će za dve i po godine (polovinom 2017) vožnja od Beograda do Novog Sada trajati pola sata.

Dva meseca kasnije, krajem decembra 2014, potpisala je sa Kinom i Mađarskom Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge, da bi u januaru 2015. najavila početak radova za kraj te godine, a završetak do kraja 2017.

I tadašnji premijer Aleksandar Vučić je u martu 2015. tvrdio da izgradnja kreće „pre kraja godine“, dok tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije imao dilemu da će pruga biti izgrađena za dve godine

Isto je govorio i u martu 2017. kada je bio u kampanji za predsedničke izbore, naglašavajući da će za godinu i po (krajem 2018) pruga biti završena.

Radovi su zvanično počeli tek krajem novembra 2017, i to na deonici Beograd- Stara Pazova, u dužini od 34,5 kilometara, a u avgustu 2019. ministarka Mihajlović rok za završetak postavila je na novembar 2021.

B.G./Euronews Srbija/N1/Istinomer

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com