Foto: Tanjug
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD je optimista u vezi rešavanja krize na Kosovu. Smatra da ovo nije vreme za militarizovanje već za pregovore, i da Srbija ne treba da vraća vojsku na KiM. Srbija i Priština nisu prioritet, već ceo zapadni Balkan. Neophodno je udruživanje, jer „bolja će vam biti budućnost u integracijama, nego kroz razdvajanje“, poručio je
„Postoje elementi za optimizam“, rekao je večeras Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, odgovarajući na pitanje o rešavanju krize na Kosovo u emisiji „Iza vesti“ televizije N1.
Gabrijel Eskobar je odgovorio na sva pitanja Danice Vučinić, mirnim tonom i rečima koje su bile otvorene onoliko koliko je to moguće jednom diplomati i političaru.
U detalje današnjeg razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i Miroslavom Lajčakom specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine, nije želeo da ulazi, ali je rekao da „nam je potrebno ne samo rešenje ove sadašnje krize, treba nam održivo rešenje u kontekstu regionalne situacije. Želimo da ovu krizu pretvorimo u priliku ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za ceo region“.
Preneo je da SAD očekuje da barikade na graničnim prelazima uklone oko koji su ih u subotu i postavili. Rok sklanjanja barikada nije postavljen, ali očekuje da se to uradi „u bliskoj budućnosti, odnosno za nekoliko dana.“
Isto važi i za vraćanje Srba u kosovske institucije.
„Saslušali smo njihove preokupacije. One su legitimne. Mi želimo da radimo sa srpskom zajednicom na severu Kosova, kako bismo ispunili njihove zahteve. Postoji način da se ide napred, kao što postoji razlog zašto su stavili barikade i zašto će ih ukloniti. Takođe, Srbi bi trebalo da se vrate u zajedničke institucije, jer su tamo potrebni. Mislim da će se u bliskoj budućnosti, to i desiti“, kazao je Eskobar.
U priči o Srbiji i Kosovu prioritet je da se nađe rešenje za čitav region, a ne samo za te dve oblasti.
„Zapadni Balkan je važan deo evroatlanstke zajednice, ali nije deo zvaničnih struktura“, smatra Eskobar.
Potvrdio je sinoćnu izjavu da se SAD protive vraćanju srpskih trupa na KiM.
„Ne treba da militarizujemo ovu krizu. Ovo nije trenutak da se koristi vojska, ovo je trenutak da se koristi diplomatija, dijalog i kompromis. kao i mašta, da zamislimo šta donosi budućnost regiona“, istakao je Eskobar.
On je napomenuo da izjava „Kosovo ima bezbednosne garancije SAD“ nije pretnja Srbiji, i da te garancije važe i za Srbe u severnoj Mitrovici. „Nećemo dozvoliti da neko da sa Kosova ugrozi Srbiju, i nećemo da preti bezbednosti i stabilnosti na severu Kosova“, kazao je Eskobar.
Na pitanje da pojasni zajednički nastupu zemalja Zapadnog Balkana pod sadašnjim uslovima u kojima Srbija ne priznaje Kosovo, on odgovara:
„Umesto da se svađamo o izdavanju državnih dokumenata, hajde da razgovaramo o uklanjanju potrebe za nekim od tih dokumenata. Na primer, da imamo zonu slobodne trgovine za ceo region. Da otvorite firmu u Crnoj Gori i onda da poslujete na čitavom Zapadnom Balkanu. Postoje prilike da upotrebimo ovu krizu da nađemo stvarna rešenja za ovdašnje građane“.
Eskobar vidi budućnost oba naroda u EU, što po njemu podrazumeva „Berlinski proces, Otvoreni Balkan i sve regionalne mogućnosti. To će rešiti ovu krizu i to će stvoriti veće prilike za region.“
To podrazumeva da Srbija prizna Kosovo. „Stav je da zemlje regiona moraju jedne druge međusobno da priznaju i da imaju jasan put prema Evropi“.
„Ovaj region ima bolju budućnost zajedno nego odvojeno. Bolja će vam biti budućnost u integracijama, nego kroz razdvajanje. Zahvaljujući prilikama koje pruža zajedničko tržište, postaćete najbrže rastući region u Evropi. Ljudi sa Balkana odlaze u EU i Ameriku u potrazi za poslom, a trebalo bi da ostanu ovde. Integracije i ekonomija je pravo rešenje“, rekao je Eskobar.
S.Ć./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca izdavačke kuće „Klet" i potvrdio prvostepenu presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu kojom je Kavčić oslobođen optužbe da je narušio poslovni ugled i kreditnu sposobnost „Kleta"
Odluka Agencije za upravljanje i verifikaciju imovine je kontroverzna po mnogim pitanjima, a nije teško uočiti da ima i elemente diskriminacije, jer nema podataka da se Agencija bavila istim problemom i u drugim delovima Kosova
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske proglasilo je Andriju Mandića, Aleksu Bečića i Milana Kneževića osobama nepoželjnim u Hrvatskoj zbog „sistemskog delovanja na narušavanju dobrosusedskih odnosa“ i još po nečega
Nakon što se tema Prostornog plana područja posebne namene nije našla na dnevnom redu sednice SO Loznica, okupljeni građani se razišli. Odustalo se i od najavljenih blokada širom Srbije. Do daljnjeg
Dok predstavnici ekoloških udruženja upozoravaju da nebriga nadležnih dovodi do ovakvih pomora, iz „Srbijašuma" odgovaraju da se zbog loših uslova za opstanak ribe ovakva situacija redovno dešava svake godine
U zajedničkoj akciji BIA, VBA i MUP su uhapsili trojicu „špijuna“ u Valjevu – inženjere zaposlene u „Krušiku“. Za režimsku pljačku u fabrici oružja niko nikada nije priveden
Hitanje kancelara Olafa Šolca u Beograd pokazuje koliko je litijum vanredno važan Nemačkoj. Stvar je pikantna jer Aleksandar Vučić prvi put otvoreno kreće protiv volje većine naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
