Foto: AP Photo/Patrick Semansky
Jelisejska palata je saopštila da su predsednici SAD i Rusije u noći na ponedeljak načelno pristali na sastanak na vrhu. Američki uslov za to je da “ruske trupe ne umarširaju u Ukrajinu”
Prema informacijama iz Jelisejske palate predsednik SAD Džo Bajden i njegov ruski kolega Vladimir Putin pristali su u noći na ponedeljak načelno na predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona na sastanak na vrhu. Makron je u posredničkoj misiji telefonom razgovarao sa obojicom.
Termin za susret američkog i ruskog predsednika trebalo bi na sastanku u četvrtak da dogovore ministri spoljnih poslova dve zemlje Entoni Blinken i Sergej Lavrov.
U analizi Si-En-En-a tim povodom se procenjuje da se Bajden kocka, jer čak i ako se dogovor o samitu održi, jastrebovi u republikanskim redovima će ga sigurno optužiti da je izašao u susret ruskom moćniku i da je nagradio njegovu agresiju i držanje Ukrajine kao taoca. A ako bi Bajden odbio da se sastane sa Putinom i izbio bi rat u Ukrajini, bio bi optužen da nije iscrpeo sva diplomatska sredstva.
U tekućem brifingu „Njujork tajmsa“ u ponedeljak se kaže da Bajden pokušava da izgradi globalnu koaliciju kako bi se suprotstavio alijansi Rusije i Kine, a da Putin pokušava da revidira ishod Hladnog rata i da bi povećanje ruskih trupa moglo biti znak da je postao nepromišljeniji. Rojters konstatuje da mnogi detalji o predloženom samitu – koji je najavljen nakon «salve telefonskih razgovora» između Makrona, Bajdena, Putina, Zelenskog i britanskog premijera Borisa Džonsona – nisu jasni.
U ruskim medijima u ponedeljak ujutru nije bilo komentara o mogućem samitu Bajdena i Putina.
Na inicijativu Pariza Emenaul Makron i Vladimir Putin su razgovarali u nedelju predveče. Bili su ispoljili različite stavove o tome ko je odgovoran za tenzije u istočnoj Ukrajini, saopštila je Jelisejska palata. Prema France 24 Makron je za eskalaciju okrivio “ruske separatiste”, dok je Putin rekao da je za tenzije kriva Ukrajina.
Putin i Makron su se složili i da nastave rad u okviru normandijskog formata, u kome će učestvovati francuski, nemački, ruski i ukrajinski predstavnici.
Еmanuel Makron je i prošle nedelje takođe posle šestočasovnog razgovora sa Vladimirom Putinom i sat i 40 minuta dugog razgovra sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim bio objavio da je «postigao cilj i doprineo napretku u smanjenju tenzija oko Ukrajine“. Međutim, dan posle te optimističke najave Putinov izaslanik Dmitrij Кozak je razočarano rekao da su pregovori u Berlinu propali zato što predstavnik Ukrajine nije hteo da prihvati obavezu Kijeva da razgovara s vlastima Donjecke i Luganske oblasti.
Sastanak između francuskih i ruskih ministara spoljnih poslova Žan-Iva Le Drijana i Sergeja Lavrova biće održan „u narednim danima“, a diplomatski rad će se generalno intenzivirati. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je kasnije za RT saopštilo da je poziv planiran za ponedeljak, pošto Le Drijan trenutno nije bio dostupan.
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Deo vranjske opozicije poziva na bojktot izbora za mesne zajednice u Vranju, Vranjskoj Banji i Dimitrovgradu jer su prekršeni brojni propisi. To u praksi znači da bi bez borbe bile prepuštene SNS-u u čije su mesne odbore pretvorene
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
