Foto: Tumisu/PixabayU proteklih deset godina u Srbiji je u rodno zasnovanom nasilju više od 300 žena izgubilo živote, a samo ove godine ih je ubijeno 27, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
Dvadeset i peti novembar je Međunarodni dana borbe protiv nasilja nad ženama, kojeg u Srbiji ima na pretek.
„Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi, kao društvo i pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignorišemo zlo koje se, najčešće, dešava blizu nas, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Navodi se da je nasilje nad ženama i devojčicama najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac.
Nasilje može biti verbalo, psihičko, seksualno, fizičko i ekonomsko. Ono se može desiti svakoj ženi i nije posledica njenog ponašanja, nego sistema patrijarhata u kome muškarac ima moć, a nasilje je način da tu moć održi, tvrdi se u saopštenju.
Ministarstvo poziva na ohrabrivanje žena koje su žrtve nasilja i podiznje nivoa svesti celokupnog društva da je taj način zloupotrebe moći „neprihvatljiv, zabranjen i kažnjiv“.
Mrtve žene država ne broji
Autonomni ženski centar (AŽC) više put je upozoravao na propuste u sistemu, da su neka ubistva mogla da budu sprešena da su institucije svoj posao radile kako treba.
Ova organizacija zalaže se za uspostavljanje tzv. femicid voča (femicide watch), institucionalnog mehanizma za praćenje i analizu počinjenih femicida i izvođenje zaključaka kako bi se sprečili novi.
Za uspostavljanje femicid voča zalaže se i Udruženje građanki Femplatz, koje zajedno sa UN Women u Srbiji od 2018. godine radi na razvijanju modela ovog mehanizma, pisalo je „Vreme“ u tekstu Mrtve žene držva ne broji.
U svetu postoje različiti modeli po kojima femicid voč funkcioniše, a Femplatz predlaže model po uzoru na Hrvatsku i Gruziju. On počiva na tri stuba: institucionalni (prikupljanje i analiza podataka i izrada protokola), profesionalni (izgradnja kapaciteta zaposlenih u centrima za socijalni rad, policiji, pravosuđu, zdravstvu, školstvu i drugim institucijama da analiziraju slučajeve i faktore koji dovode do femicida) i medijski (podizanje svesti i izgradnja podrške u medijskoj i onlajn sferi).
Da li femicid voč može da pomogne u prevenciji? Na osnovu podataka koje imamo, apsolutno može. Srbija, odnosno policija i tužilaštvo već imaju mehanizam za procenu rizika od femicida, ali on očigledno ima ozbiljne nedostatke, jer broj stradalih žena ne opada.
Zanemarivanje subjektivnog osećaja straha
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, koje je pravilo analizu femicida 2019. godine, karakteristično je da je femicid povezan sa nasiljem u porodici i da realno ubistvo žena najčešće proizlazi iz konteksta nasilja u porodici, da mu je prethodilo psihičko i fizičko nasilje, a da je često prisutno i proganjanje. U 50,8 odsto slučajeva radi se o teškim ubistvima, odnosno ubistvima sa naročito brutalnim elementima.
Kada je reč o faktorima rizika koje su institucije dužne da uzmu u obzir, najvažnije je ispitati da li je potencijalni ubica ljubomoran i posesivan; da li je žena donela odluku da ga ostavi i to mu saopštila; da li poseduje oružje (ne nužno vatreno) i da li potencijalna žrtva strahuje da bi mogao da je ubije. Kao što vidimo, prethodna istorija fizičkog nasilja nije među najčešćim faktorima rizika. To znači da je medijsko izveštavanje u kome se, kada se femicid dogodi, naglašava da nije bilo ranijih prijava nasilja, besmisleno ako se ne stavi u odgovarajući kontekst. Velike su šanse, naime, da fizičkog nasilja nije ni bilo.
Međutim, procena rizika u Srbiji najviše zapinje kod poslednjeg faktora rizika koji smo naveli: subjektivnog osećaja straha žrtve. U analizi sudskih presuda 2015–2017. vidi se da su u skoro četvrtini slučajeva tvrdnju žene da je u strahu za sopstveni život institucije tumačile kao preterivanje.
Ako bi femicid voč bio uspostavljen u Srbiji, pitanje verovanja ili neverovanja ženama više ne bi moralo da se postavlja. Iz adekvatne analize prethodnih slučajeva femicida proizašli bi protokoli koji se ne zasnivaju na ličnim utiscima socijalnih radnika, policajaca ili tužilaca.
Naravno, femicide je nemoguće svesti na nulu, jer to nijednoj zemlji u svetu do sada nije uspelo, ali možemo da uspemo u tome da više ne objavljujemo dokaze da je neki od njih mogao da bude sprečen. I da se ne pitamo koja je sledeća.
M.N./FoNet/Arhiv Vremena
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Srbija spremna da preuzme telo Ratka Mladića i da će poštovati želje njegove porodice
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Osnovano se sumnja da su muškarci ubili više žena nego što pokazuju podaci organizacija za prava žena: ne zna se koliko ih premine kasnije od posledica povreda, niti koliko njih počine suicid jer ne znaju kako drugačije da pobegnu od nasilnika
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da kod ovolikog broja femicida u Srbiji državne institucije nisu navele šta se zapravo dogodilo i gde su načinjeni propusti. Zbog toga žene gube poverenje u institucije, pa često ne prijavljuju zlostvaljanje, što može da dovede do novih tragedija
Članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Ana Grozdanović rešila je da stane u zaštitu muškaraca jer su žene, kako je sama rekla, „preterale u oduzimanju muške uloge u ovom svetu.“
Kada žrtva ne dobije priliku da napravi izbor da li će živeti ili ne, to nije tragedija, u tome nema ničeg šekspirovskog – to je prosto zločin. Ako se već prave paralele sa velikim književnim delima, što neki čine kada samoubistvo počini neko ko je prethodno ubio ženu, moramo biti precizni: Romeo nije ubio Juliju, ni obrnuto
