Svi rokovi za formiranje nove vlade Federacije Bosne i Hercegovin uveliko su istekli. U sredu je propao još jedan pokušaj da se bošnjačka i hrvatska strana dogovore. Lidija Bradara, predsednica Federacije BiH ispred Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH), je ranije Parlamentu uputila Odluku o imenovanju nove vlade, ali za implementaciju te odluke nikako da dobije saglasnost bošnjačkog potpredsednika Refika Lende iz Stranke demokratske akcije (SDA), koja je na vlasti duže od tri decenije. Bez te saglasnosti, vlada ne može da se formira.
Razlog za blokadu SDA je jednostavan: nakon oktobarskih izbora prošle godine neće više biti deo vlasti. HDZ BiH, zajedno sa koalicijom osam stranka (Osmorka) na čelu sa multietničkom Socijaldemokratskom partijom (SDP) i Našom strankom i većinski bošnjačkom Narod i Pravda ima većinu u Parlamentu entiteta. Lendo sada svoju saglasnost za imenovanje nove izvršne vlasti uslovljava participiranjem njegove SDA unjoj.
Lendo je u sredu bio rekao da će njegova stranka u narednih sedam dana ponuditi rešenje, te da smatra „da je najbolje da to rešenje donosimo mi, da konačno počnemo raditi ono što je najbolje za nas…Ponudićemo nešto što bi bilo dobro i prihvatljivo za Osmorku“.
Ne očekuju, kaže, premijersko mesto, ali politički dogovor za određena ministarska mesta koja bi pripala SDA biće deo ponude.
Potpredsednik iz redova SDP-a, Igor Stojanović, izjavio je u sredu da je sve ovo što se dešava u vezi sa formiranjem Vlade jedan vid kupovine vremena. „Mi u ovom trenutku nemamo mehanizam u kojem bi prevazišli ovu situaciju“.
Na potezu je Kristijan Šmit
Kako su razgovori ponovo propali, sve oči uprte su u nepopularnog Visokog predstavnika Kristijana Šmita koji je za dve nepune godine mandata pokazao da se ne libi da iskoristi svoja Bonska ovlašćenja i nametne pravila.
On je sedmog aprila uputio poslednji poziv političarima u entitetu da se „urazume i formiraju vladu“. „Ako to ne učine, rešen sam u nameri da se poštuje volja građana, u suprotnom – demokratija nema smisla“, rekao je Šmit.
Vlada Federacija poslednji put je formirana 2014. godine i od tada je u tehničkom mandatu, koji Ustav ne prepoznaje. Bez obzira na to što su od tada do danas dva puta održani opšti izbori u BiH, 2018. i 2022. godine, vodeća bošnjačka partija Stranka demokratske akcije (SDA) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ BiH) godinama ne mogu da se dogovore oko izmena Ustava i Izbornog zakona, ali ni trećeg partnera u vlasti. To u praksi znači da 17 istih ljudi vodi entitet punih osam godina.
Klix.ba/N1/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
