Organizacija IDEAS saopštila je da se izbeglice bez prevodioca nasilno ukrcavaju na letove i vraćaju na teritoriju onih država gde im preti opasnost po život, rizik od mučenja, arbitrarnog zatvaranja i kršenje prava na pravično suđenje
Evropski sud za ljudska prava zatražio je od granične policije Beograda da ne vraća u Tursku državljanina te zemlje kurdskog porekla, kome je juče na aerodromu „Nikola Tesla“ odbijen ulazak u Srbiju.
To je saopštio Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz napomenu da pokušaj vraćanja tog političkog prognanika (kurdskog porekla) u Tursku, praćen nezakonitom upotrebom sile, predstavlja još jedan dokaz prakse da se izbeglice na aerodromu „Nikola Tesla“ arbitrarno zatvaraju, da im se uskraćuje pristup pravima osoba lišenih slobode, kao i pravo na pristup teritoriji i postupku azila.
U saopštenju se još dodaje da se izbeglice bez prevodioca nasilno ukrcavaju na letove i vraćaju na teritoriju onih država gde im preti opasnost po život, rizik od mučenja, arbitrarnog zatvaranja i kršenje prava na pravično suđenje.
Današnji zahtev Evropskog suda za ljudska prava je sedma privremena mera protiv nezakonite prakse Stanice granične policije Beograd.
Prva je doneta još u novembru 2013. godine, kada je žrtva torture, politička izbeglica iz Irana, zamalo vraćena u zemlju porekla.
Sličan slučaj usledio je u julu 2014. godine, kada je somalijski novinar, koji je preživeo atentat od strane Al-Šababa, bio na ivici deportacije u Mogadiš.
Brojni slučajevi sprečavanja prinudnog vraćanja
Tokom narednih godina, Evropski sud je sprečio prinudno vraćanje izbeglica iz Irana (2016), turskog političkog aktiviste (2021), turske novinarke Narin Čapan (2022) i iranske porodice čijem ocu je pretila doživotna kazna zatvora.
To su samo neki od slučajeva u kojima su pravni zastupnici, uz pomoć Evropskog suda za ljudska prava, uspeli da zaštite ljude kojima je pretilo prinudno vraćanje, navodi se u saopštenju IDEAS-a.
Dodaje se da se nažalost procenjuje da svake godine veliki broj stranaca, koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom, biva suočen sa sličnim tretmanom. Među njima je i žena iz DR Konga, koja je u februaru ove godine deportovana, uprkos tvrdnjama da je u zemlji porekla bila žrtva silovanja.
Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, nastaviće da pruža pravnu pomoć izbeglicama u tranzitnoj zoni i nada se da će preporuke Komiteta za ljudska prava UN, Komiteta protiv torture UN, kao i Specijalnog izvestioca za torturu konačno biti ispoštovane, te da će prava izbeglica i tražilaca azila na aerodromu „Nikola Tesla“ biti značajno unapređena, poručuje se u saopštenju.
Izvor: Beta
Dan pre okončanja Ranog javnog uvida u Prostorni plan površine od 331h na koju se proširio Beograd na vodi, istoimena kompanija je medijima poslala saopštenje kojim je za široku javnost predstavila šta namerava sa tim delom prestonice. Stručna javnost je u ponuđenom planu videla ono što je kompanija prećutala
Osumnjičenoj Lj. K (56) je određeno zadržavanje do 48 sati i ona će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedena u nadležno tužilaštvo
Najviše zahteva podneto je na Severu Kosova – 5.374. Vozači koji ne zamene svoje dozvole do petka suočiće se sa upozorenjima i novčanim kaznama, i to u visini od 500 do 1.500 evra
Direktor CIA Vilijam Berns u Sarajevu je sa članovima Predsedništva BiH razgovarao o „zabrinjavajućem i secesionističkom ponašanju” Milorada Dodika. Nezvanično se saznaje da je Berns iz Sarajeva stigao u Beograd. Dodik je nakon posete Bernsa BiH promenio ploču i tvrdi da „RS nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH"
Nakon silnih urbanističkih projekata u Beogradu, čini se da je betonska groznica stigla i u Novi Sad. Najavljeno je rušenje dela Spensa zbog izgradnje 16-spratnog hotela i garaža. O tome za „Vreme“ govori predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik
U političkom dijalogu suprotstavljene strane se ne obraćaju jedna drugoj, već građanima. Utoliko laž nije „zabranjena“, ali kada nema posledica ako u laži budeš uhvaćen, dijalog gubi smisao jer neistini je onda samo nebo granica
Mislili ste da u Vojvodinu ne može da snađe veća nesreća od Igora Mirovića. Prevarili ste. Na čelu pokrajine sada su Maja Gojković i njena svita sa onim starim, radikalskim glogovim kolcem za vojvođansku autonomiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
