Istraživanje koje je u aprilu objavila Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) pokazuje da je ove godine potražnja za avionskim kartama porasla na 35 odsto u odnosu na prošlu godinu, prenosi „Forbs“.
„Evropa je imala godinu dana da se oporavi od haosa koji je izazvala pandemija korone tokom vrhunca letnje sezone 2022. godine – i uspela je“, piše u izveštaju asocijacije.
Osim jake želje ljudi da putuju nakon gotovo tri godine zdravstvene krize takođe se otvara put za neka pitanja. Da li su aerodromi i avio-kompanije ispravili greške od prošle godine i da li će odlaganje i otkazivanje letova dominirati tokom ovog leta?
Beograd i Zagreb među preopterećenim aerodromima
Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (Eurocontrol) saopštila je da se očekuju preopterećenja avio-saobraćaja, što može dovesti do kašnjenja i odlaganja letova.
Prema izveštavanju svetskih medija, mnogi putnici su se do sada žalili da su im letovi odloženi, a onda i otkazani u poslednjem trenutku.
Britanski list „The Independent“ ukazao je da su Beograd i Zagreb na listi gradova u kojima se očejuje preopterećenje 8. i 15. jula. Pored njih, naveli su još nekoliko centara.
Atina i Rems – većinom dana
Budimpešta – četvrtkom, petkom i subotom
Varšava – petkom, subotom i nedeljom
Nikozija – petkom
Manjak kontrolora
Iz Eurocontrol-a upozorili su i na smanjenje broja osoblja u mnogim delovima Evrope od 2019. Tokom pandemije naglo je smanjen avio-saobraćaj, pa su mnogi kontrolori leta dali otkaze. U međuvremenu za taj posao nije obučeno dovoljno ljudi kako bi se zadovoljila potražnja.
Generalni direktor ove organizacije Raul Medina je ukazao na još jedan problem – mnoge rute između Evrope i Azije su nedostupne za avio-saobraćaj zbog rata u Ukrajini i vojnih potreba.
On je rekao da je povećana vojna aktivnost smanjila količinu raspoloživog vazdušnog prostora za do 20 odsto, zbog čega neki kontrolni centri upravljaju daleko većim saobraćajem usled promenjenih linija.
Štrajkovi
List „Forbs“ podsetio je na štrajkove koji su se poslednjih meseci dešavali na evropskim aerodromima.
Tako su mnoge zemlje poput Španije najavile da će narednih meseci produžiti štrajkove kontrolora zbog loših uslova rada na 16 aerodroma koji su počeli u februaru. Radnici su rekli da su „najgore plaćeni kontrolori letenja u Evropi“.
U Belgiji se očekuje da će radnici na aerodromima izlaziti na ulice da protestuju. Očekuje se da će doći do potpunog saobraćajnog kolapsa.
U Nemačkoj su u martu dva najveća sindikata u zemlji stupila u štrajk tražeći veće plate na aerodromima, lukama, železnicama. Od tada mnogi aerodromi poput onih u Frankfuru i Minhenu često štrajkuju. Kao meru predostrožnosti, aviokompanija Lufthanza saopštila je da namerava da otkaže 34.000 letova ovog leta.
Ako se protesti protiv penzione reforme nastave u Francuskoj, putovanje u ovu zemlju će se iskomplikovati za putnike – posebno jer štrajkovi kontrolora leta u Francuskoj ne remete samo saobraćaj u toj zemlji, već i u drugim evropskim zemljama.
Podsetimo, predsednik Emanuel Makron je u aprilu doneo odluku da se starosna granica za odlazak u penziju podigne sa 62 na 64 godine.
Skok cena
„Evropsko ludo turističko leto već je počelo. I biće mnogo gore“ – naslov je u CNN-u.
Povećan broj turista pored gužvi na aerodromima, plažama i morskim šetalištima, doveo je do još jednog problema – skoka cena.
Prema kompaniji American Express Global Business Travel, cene hotela u Evropi će zabeležiti najveći rast tokom 2023. godine.
Ipak, te više cene nisu umanjile želju za putovanjima.
Letnje ludilo u Evropi već je počelo u junu, navodi CNN, ističući da su mnogi evropski centri bili prepuni turista s rasprodatim hotelima, prepunim muzejima i restoranima, posebno u gradovima poput Barselone, Rima i Pariza.
A.E./The Independent/Forbes/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
