Foto: FoNet
"Verujem da svi u EU znaju u kakvom su stanju srpske institucije i u kakvom je stanju vladvina prava. Već duže vreme se govori da je Srbija zarobljena država", kaže za "Vreme" Nemanja Todorović Štiplija iz Centra savremene politike
Izbori koji su održani ne mogu se oceniti kao pošteni, a ni kao slobodni, pa ne mogu održavati stvarnu volju građana Srbije, navodi se u zajedničkom saopštenju koje je potpisalo 20 nevladinih organizacija. Sve to, piše dalje, podriva legitimitet institucija koje bi bile formirane na osnovu rezultata ovih izbora i svih budućih odluka koje bi te institucije donosile.
Među potpisnicima ovog saopštenja je i Centar savremene politike. Izvršni direktor Centra i osnivač portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže za „Vreme“ da Evropska unija snosi veliku odgovornost za sve ono što se trenutno događa u Srbiji, prvenestveno zato što je godinama ćutala na neke tendencije koje su građanima Srbije bile vidljive, a odnose se na to da je jedna partija zarobila institucije.
„Verujem da svi u EU znaju u kakvom su stanju srpske institucije i u kavom je stanju vladavina prava. Već duže vreme se govori da je Srbija zarobljena država, ali i da reakcije može biti samo ako postoje konkretni dokazi kao što je u ovom slučaju izveštaj ODHIR-a o izborima u Srbiji“, navodi Todorović Štiplija.
Lančana reakcija
Kaže da je za razliku od prethodnih, na ovim izborima posmatračka misija ODHIR-a bila veća i posmatrala je šta se dešav tokom dužeg vremenskog perioda pre izbora koji su održani 17. decembra.
„Ti nalazi su bili loši po vlast u Srbiji što je izazvalo reakciju međunarodne zajednice. Imali smo da nemačko Ministarstvo spoljnih poslova izražava duboku zabrinutost za ono što se desilo na izborima i verujem da je to izazvalo lančanu reakciju kod ostalih kad su videli izveštaj ODHIR-a“, kaže sagovornik „Vremena“ i dodaje da se na prethonim izborima to nije desilo zato što je ODHIR pratio mnogo manji deo izbornog procesa i sam dan izbora.
On veruje da će doći i do konkretnije reakcije.
„Sam Evropski parlament snosi odgovornost iz razloga što je u dve runde takozvanog stranačkog dijaloga između vlasti i opozicije pokušavao da ga predstavi kao veoma uspešan. Međutim, ovaj izborni proces je pokazao da dogovori iz tog dijaloga nisu implementirani i da je situacija čak mnogo gora nego što je bila pre međustranačkog dijaloga. Zbog te njihove odgovornosti ja verujem da će ovog puta i EU i države članice, a na kraju krajeva i Evropski parlament morati da reaguju“, smatra Nemanja Todorović Štiplija.
Građani prepušteni sami sebi i ulici
Organizacije civilnog društva su u svom saopštenu naglasile da su ozbiljne neregularnosti, zloupotrebe, kršenje izbornih prava i materijali koji su dospeli u javnost potpuno delegitimizovale izbore.
Navodi se d su međunarodni posmatrači zajedničke misije OEBS-a i ODIHR-a u kojima su se nalazili i predstavnici Evropskog parlamenta i Saveta Evrope ukazali na neregularnosti tokom kampanje koje se ogledaju u zloupotrebi javnih sredstava i medija sa nacionalnom frekvencijom, apsolutnoj medijskoj dominaciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića i napadima na novinare i organizacije civilnog društva.
„U takvoj situaciji, nereagovanje institucija na kršenja i zloupotrebe prava i procedura vode poraznom zaključku da su građani prepušteni sami sebi i ulici u zaštiti svojih prava i izgradnji institucija“, naveli su iz tih organizacija dodajući da zato ne čudi što se nezadovoljni građani okupljaju na ulicama.
I dalje: „Smatramo da na izborima održanim 17. decembra izborna volja građana nije poštovana i nadležne institucije moraju razmotriti poništavanje i ponavljanje izbora na republičkom i lokalnom nivou u uslovima u kojima će navedene nepravilnosti i neregularnosti biti otklonjene“.
Saopštenje potpisuju organizacije: ASTRA, Atina, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za dostojanstven rad, Centar za kulturnu dekomntaminaciju, Centar za savremene politike, Centar za pravosudna istraživanja Cepris. Potpisnici su i CRTA, Evropski pokret u Srbiji, FemPlatz, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, Novi optimizam, PIN (Mreža psihosocijalnih inovacija), Slavko Ćuruvija Fondacija, SOS Ženski centar i Udruženje žena Peščanik.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
