Dve trećine mladih u Srbiji spremno da glasa, ali žele nešto novo

Analize odnosa mladih prema politici iz godine u godinu su sumornije. Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) od 2017. prati položaj i potrebe mladih i beleži rastuće nepoverenje u institucije.

„Mladi ne veruju da mogu da utiču na bilo kakve promene ili da utiču na to koje će odluke institucija doneti“, kaže za DW programska menadžerka KOMS-a Milica Borjanić.

„Kada pitamo mlade zašto ne veruju, oni kažu zato što su iste osobe na vlasti 20, 30 godina. Oni ne mogu da se identifikuju, jer ne vide nova lica.“

Ali, iako nepoverljivi, mladi ipak nisu potpuno apatični, pokazuje Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za ovu godinu. Tako je čak 65 posto mladih spremno da izađe na glasanje, što je porast od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„Smatramo da su različite situacije u zemlji dovele do toga. Mladi su videli da, ako se ne angažuju na neki način, ukoliko nešto ne preduzmu, ostavljaju prostor za zloupotrebe“, objašnjava Borjanić.

„Ali mladi će najpre da se angažuju kada je u pitanju potpisivanje nekih peticija, učestvovanje u anketama, protesti ili nešto što je organizovano od strane civilnog sektora, zato što u političke partije i institucije nemaju poverenja.“

Država ne želi mlade na biračkim mestima?

Iako se krivica uglavnom svaljuje na mlade, za njihovu nevidljivost u izbornom procesu je u velikoj meri odgovorna i država, smatra Borjanić. Ona sumnja u iskrenu želju sistema da mladi izađu na izbore.

Zato na odgovornost poziva i donosioce odluka i političke partije da mladima ponude konkretne mere. „Ponudite konkretna rešenja kako bi se oni na osnovu toga opredelili za koga će glasati. Naravno, ukoliko vas neko samo poziva da izađete na glasanje i ne nudi vam apsolutno ništa u toj politici, naravno da nećete prepoznati da se ta politička partija obraća vama.“

Borjanić dodaje da će KOMS i ove godine sprovoditi monitoring izborne kampanje i analizirati nastupe i poruke političkih aktera, kako bi utvrdili koliko, kada i na koji način se obraćaju mladima.

Monitoring prošlogodišnjih izbora pokazao je da su se mladima najviše obraćale Dveri, zatim vladajuća Sprska napredna stranka i Stranka slobode i pravde. „Ali i dalje govorimo o izuzetno niskom broju obraćanja koji su usmereni direktno mladima“, dodaje Borjanić. Ta obraćanja su najčešće usmerena roditeljima ili babama i dedama.

„A mladi su vrlo jasni i oni vrlo lepo komuniciraju šta su njihove potrebe i problemi: stambeno osamostaljivanje, položaj studenata, ekonomska situacija, zapošljavanje“, kaže Borjanić za DW.

Potrebne sistemske promene i set različitih politika

Uz monitoring, KOMS će ove godine prvi put emitovati podkast u kojem će razgovarati s mladima iz političkih partija s idejom da predstave nova lica političke scene.

„Političke partije i politički angažman nisu prljavi po sebi, niti za mlade treba da budu blato u koje se ne treba mešati. To je apsolutno legitiman vid delovanja i želimo da polažemo ko su ti mladi ljudi u političkim partijama kako bi mladi mogli da se identifikuju s njima“, objašnjava Milica Borjanić.

Predizborni programi bi morali da ponude više od „dve-tri mere koje će doći pre ili posle izbora“. Za unapređenje položaja mladih, smatra Borjanić, potrebne su sistemske promene i set različitih politika kako bi mladi ostali u zemlji i aktivno učestvovali u društveno-političkom životu.

„Mi očekujemo od mladih da iskoriste glasačko pravo, da izađu na izbore, da budu glasni i da izraze svoj stav i svoje mišljenje“, kaže programska menadžerka KOMS-a i podseća: „Ukoliko oni ne budu iskoristili to pravo, iskoristiće neko drugi i doneti odluke i u njihovo ime.“

Z.S/DW

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com