Proslavi ispred Starog dvora prethodio je prijem srpskih olimpijaca kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Andrićevom vencu. Njihova slava je i njegova slava. Lepa je to bila slika normalnosti jedne zemlje. Za razliku od protesta protiv rudarenja litijuma održanom u subotu
Svaka čast srpskim olimpijcima na rezultatima ostvarenim u Parizu. Čestitke od srca. Mukotrpan je put pun odricanja i unutrašnjeg rvanja koji vodi do vrhunskih rezultata, zna to svako ko se makar malo oprobao u takmičarskom sportu. Svi srpski sportisti koji su se kvalifikovali za Olimpijske igre zaslužuju da ih se slavi, naročito oni koji su osvojili medalje. Nastupali su za svoju zemlju i doneli joj još jedan deo večne slave. One sportske.
Hiljade građana upriličilo je u ponedeljak uveče našim olimpijskim šampionima, vicešampionima i trećeplasiranima tradicionalan doček ispred Starog dvora. Slavilo se, radovalo, pevalo, uzvikivalo „živela Srbija!“, bilo se patriotski raspoloženo, izjavljivana je međusobna ljubav između sportista i njihovog naroda – prvi drugima donose radost, drugi prvima daju snagu da izdrže iscrpljujuće izazove sportskih nadmetanja.
Mala, malecna mrlja u narodnom veselju bili su neki aktivisti Kreni-promeni koji su razvili transparent „Nećeš kopati“, pa još i uzvikivali „Rio Tinto, marš iz Srbije“. Bili su privedeni, pravni osnov je valjda bio remećenje ugođaja prilikom proslave.
Grupni portret sa Vučićem
Proslavi ispred Skupštine Beograda prethodio je prijem kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Andrićevom vencu. Predsednik je malo predsednički, malo onako u svom give me five maniru stečenom na tribinama čestitao zlatnim, srebrnim i bronzanim srpskim junacima, sa nekima rukovanje, sa nekima zagrljaj, sa svima grupni portret. Srpski olimpijci su posle uspeha u Parizu došli kod svog predsednika na pohvale.
Njihova slava je i njegova slava jer on je predsednik svih građana Srbije. Lepa je to bila slika jedinstva najvišeg na državnom vrhu sa sportistima, slika normalnosti jedne zemlje i skromnosti čoveka koji je vodi pred ostvarenjima atleta koji su među najboljima ili najbolji na svetu.
Produžilo se potom do Skupštine Beograda da se slavi malo opuštenije, jer ipak ne bi bilo primereno davati sebi glasnog slavljeničkog oduška pred predsednikom.
Dve slike Srbije
Bilo je to drugo masovno okupljanje građena Srbije u centru Beograda za samo dva dana – u subotu pod parolom „Rudnika neće biti“, protiv rudarenja litijuma, Rio Tinta i predsednika koji je baš zalegao za to da srpski litijum u dolini Jadra što pre ugleda svetlost dana i evropskih tržišta.
Subotnje okupljanje je pratilo celovečernje iživljavljavanje kontrolisanih medija nad demonstrantima, nebulozne izjave predsednika i svih njegovih ljudi o stranim plaćenicima i stranim tajnim službama koje rovare Srbijom, optuživanje za izdaju. Uobičajna reakcija partijsko-državne mašinerije na javno izražavanje bilo kakvog negodovanja usmerenog protiv predsednika.
Usledila su hapšenja trojice ekoloških aktivista (za sada) i ekspresne presude na 40 i 30 dana zatvora.
Dok se u ponedeljak uveče slavilo sa i bez Vučića, isticao je rok do utorka u 12 sati koji su ekološki aktivisti predsedniku dali da se njihovi saborci puste iz zatvora. U suprotnom će, kažu, biti novih blokada.
Te dve slike Srbije u Beogradu u roku od dva dana otvaraju dilemu Fausta iz Geteovog „Fausta“, koja u slobodnom prevodu glasi: dve duše žive, ah, u mojim grudima, jedna hoće da se odvoji od druge.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
