Dve nedelje bolovanja: Zašto ministarka ne veruje svojim lekarima

Radnici u Srbiji u proseku imaju nadužu radnu nedelju u Evropi, podaci su Eurostata, statističke agencije Evropske unije. Ako se ostvari naum ministarke zdravlja Danice Grujičić imeće među najkraćim bolovanjima. 

Resorno ministarstvo predlaže izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju preko kojima. umesto do dva meseca, lekar opšte prakse će moći da propiše bolovanje do najviše dve nedelje, posle čega pacijent mora pred komisiju. Razlog: da bi se smanjile zloupotrebe bolovanja.

U zemlji u kojoj su radnici morali da rade u pelenama da ne bi ostali bez posla, i to u kompaniji koja je Inspekciji rada poklonila automobili i nikom ništa, poslodavcima su krivi radnici, a ministarki i lekari.

Kako je moguće da većina ozdravi baš pred istek dva meseca bolovanja, koliko su do sada zaposleni mogli da dobiju bez provere komisije, zapitala se ministarka, aludirajući na zloupotrebe.

„Da li ministarka misli da lekari opšte prakse lažiraju bolovanja? Ako ima takva saznanja voleo bih da čujem“, kaže pulmolog Dejan Žujović, a ministarkinu izjavu ocenjuje kao njeno “ozbiljno nepoverenje u čestitost svojih kolega”.

Iz Sindikata lekara i farmaceuta stiže nešto pomirljiviji stav. Kako prenosi RTS, u Sindikatu kažu da predložene izmene zakona nisu loše. Smatraju da izabrani lekari ponekad, iz dobre namere prema pacijentu i njegovoj porodici, produže bolovanje više nego što je realno potrebno.

„Ja sam kontaktirala kolege koji rade na nivou primarne zdravstvene zaštite i oni su u principu za ovu promenu zato što smatraju da će to njima možda na neki način i olakšati posao. Sa druge strane, moguće da će biti nešto više papirologije, da će komisije biti opterećenije, pa da će u tom smislu to biti komplikovanije na nekom širem planu“, kaže doktorka Jelena Dobrić, potpresednica Sindikata lekara i farmaceuta.

Do sada, poslodavac je plaćalao naknadu zarade tokom prvih 30 dana bolovanja. Od 31. do 60. to je činila država iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prema podacima RFZO-a, u 2018. godini za nadoknade je izdvojeno 13,5 miliona dinara, a od početka ove godine već gotovo 30 miliona.

Iz Medicine rada navode da novi zakon dolazi u pravo vreme. Navide da je najvažnije da se komisije koje budu odlučivale o produženju bolovanja striktno drže pravila. Govori i o najčešćim problemima koje zadaju oni koji bolovanje zloupotrebljavaju.

S ovim se ne bi složili radnic, a najavljeno izmene zakona ocenjuju kao ramonte. 

“Često nam se događa da ljudi rade ozbiljno bolesni jer ne smeju da odu na bolovanje. Ili neko možda misli da u ozloglašenoj korejskoj Juri postoji zloupotreba bolovanja“, rekao je za portal “Vremena” predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.

Poslodavci i sindikati su na suprotnim stranama. U Uniji poslodavaca pozdravljaju ovakav predlog jer veruju da će se tako stati na put „lažnim bolovanjima“, dok iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) stiže ocena da država „rešava rešen problem“ i da bolovanja ni izdaleka više nema onoliko kao ranije.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković za Biznis.rs ističe da je dovoljno teško organizovati rad i sa „uobičajenih“ oko pet odsto radnika na bolovanju, ali da svaka organizacija posla postaje nemoguća misija kada taj broj poraste na oko 25 odsto tokom sezone poljoprivrednih radova ili godišnjih odmora.

Sa druge strane, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ocenjuje za “Danas” najavu ministarke ocenjuje kao skandaloznu izjavu i loš potez, koji isključivo ide na uštrb radnika.

„Bila bih presrećna da jednom neko iz Ministarstva iznese predlog koji ide u prilog radnicima. Pomenuta izjava je skandalozna iz više razloga. Radnici se optužuju mimo ikakve realnosti da idu masovno na bolovanje, što apsolutno nije tačno. Čak štaviše, imamo situaciju da zaposleni ređe odlučuju da idu na bolovanje zbog umanjenja plata za 35 odsto dok su na bolovanju. Sa druge strane, veliki broj poslodavaca daje stimulacije svim radnicima koji tokom jednog meseca ne odu na bolovanje. One nisu male, idu od pet do 15 hiljada dinara. Tvrditi da smo vodeća država po broju bolovanja, na osnovu podataka je teoretski netačna“, kaže Savić.

B.G./RTS/Danas/Biznis.rs

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com