Građani Srbije iz dana u dan protestuju protiv izbornih nepravilnosti. Među njima su i mladi koji za danas u podne najavljuju blokade u Beogradu koje će trajati 24 časa. Pored Beograda, protesti su počeli da se organizuju i u drugim gradovima
Građani Srbije iz dana u dan protestuju zbog zbornih neregularnosti i što se nadležne državne institucije po tom pitanju prave da su gluve i neme. Od ponedeljka (18. decembra) na ulicama su svako veče. Pored protesta koje organizuje opoziciona lista “Srbija protiv nasilja” i studenti su počeli da se „samoorganizuju“ i demontriraju. Protesti se osim Beograda održavaju i u drugim gradovim.
Sinoć je tako u Zrenjaninu bio održan protest pod parolom “Izađi i kaži stop krađi”. Kao razlog za okupljanje organizatori su naveli „izbornu krađu“ i „potkupljivanje birača“ da glasaju za Srpsku naprednu stranku. Pružili su podršku studentima koji protestuju u Beorgadu, zahtevali da se puste iz zatvora svi oni koji su privedeni zbog učešća u građanskim protestima i pozvali sugrađane da se u subotu priključe velikom protestu kod Terazijske česme u Beogradu na koji poziva ProGlas.
Sinoć je održan i jedanaesti protest opozicije, a danas u 12 časova studenti su najavili početak 24-časovnih blokada koje će početi okupljanjem ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na raskrsnici između Birčaninove i Kneza Miloša.
Nakon 24-časnovne blokade, mladi će se pridružiti velikom protestu koji se organizuje u subotu u 12 časova kod Terazijske česme.
Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević kaže za “Vreme” da deluje da je ovo sada faza u kojoj opozicija, civilno društvo, ProGlas i studenti ispituju spremnost građana da izađu na ulice i da ponovo pokušaju da vrše vaninstitucionalni pritisak.
Navodi i da jedan deo problema svakako jesu praznici i praznična atmosfera, a drugi je da su građani čitavo proleće i leto proveli na ulicama, te da je to malo ispraznilo baterije društvenog aktivizma.
“Narednih nekoliko dana su dosta važni za to kako će građani reagovati na ovaj skup u subotu i na ovo što vidimo da se polako dešava širom Srbije”, ukazuje Spasojević i dodaje da je još uvek prerano da procenimo kakav je kapacitet i kakva je spremnost građana da reaguju na situaciju.
Ovih dana često možemo čuti i poređenja sa 1996. i 1997. godinom kada se iz dana u dan protestovalo zbog krađe na lokalnim izborima.
Dušan Spasojević kaže da postoje i sličnosti i razlike, ali da je u oba slučaja reč o izbornim nepravilnostima.
Međutim, 1996. godine izborne nepravilnosti su bile očigledne i lako dokazive, dok je sada reč o „utemeljenoj sumnji“ koju tek treba formalno dokazati“.
“Druga stvar je da je 1996. opozicija eksplicitno branila izbornu pobedu, dok nam sada nije najjasnije šta bi bili izborni rezultati u nekim poštenijim i normalnijim uslovima, odnosno koji je obim krađe”, objašnjava Spasojević.
Različit je i odnos vlasti prema protestima, u kojoj meri se primenjuje sila i da li se represija koristi samo kada imaju neku vrstu izgovora ili razloga, ili će je koristiti svakodnevno što je 1996. samo podsticalo proteste.
“Sada je taktika da se pusti da se protesti istutnje i da izumru sami od sebe, kao i u prethodnim slučajevima”, zaključuje Spasojević.
Mladi su se okupili i sasatvili konkretan zahtev, a zbog njegovog neispunjenja organizovali su blokade u pondeljak i u sredu, a novu 24-časovnu najavili u petak u podne. Sve do majskih protesta, kako navodi Spasojević, stalno se govorilo da je na ulici manje-više srednja generacija, visokoobrazovana, urbana. Sada je novo što se pojavila grupacija studenata i mlađih aktivista.
“Mislim da je potrebno vreme da oni dobiju neku vrstu legitimiteta da se organizuju i da počnu da utiču u većoj meri na svoju generaciju”, kaže naš sagovornik i dodaje da to sada već vidimo na ovim protestima, ali da se ništa ne gradi preko noći.
“Ne mislim da sada iz ovoga može da izraste neki veliki studentski pokret“, zaključuje, „ali bi ovo što sada gledamo moglo da bude neki zametak nečega sličnog”.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
