Foto: Printscreen dnevnik.hr
Dok su mediji u Srbiji krcati tekstovima o izborima i kriminalu, u Hrvatskoj raspravljaju o mački koju su izbacili iz dubrovačke Sponze, i reklamiranju radnog mesta svetioničara kao posla snova
Da li znate ko je Anastazija? Ako je vaš odgovor negativan, znači da ne pratite hrvatske medije jer biste inače znali da im je, tako barem deluje iz ove naše izborne atmosfere, glavna tema sudbina ulične mačke Anastazije koja je nedavno iseljena iz jedne od najlepših palata Dubrovnika.
Dubrovčani tvrde da ima 18 godina, lepa je, i jedna je od turističkih atrakcija. Mnogi su pokušavali da je udome, ali im je ona uvek bežala i vraćala se na mesto koje je sama odabrala – trem palate Sponza, gotičko-renesansno zdanje iz 14. veka.
Tu su joj ljudi donosili hranu, zaklanjali je od nevremena kartonima i kutijama, neko vreme je živela u sanduku u palati gde se sama sklonila, da bi joj u vreme pandemije neko sazidao drvenu kućicu. Međutim, pred početak turističke sezone, tadašnja direktorka Dubrovačkih muzeja je izjavila da „vizura Dvora s mačjom kutijom jednostavno ne ide“ i, Anastazija je ostala bez smeštaja.
Potom joj je Dubrovčanin Srđan Kera napravio kućicu u istom stilu palate sa plišanim jastukom tamno crvene boje i natpisom „Anastazija“, ali je rukovodstvo muzeja tražilo da se i ta kućica ukloni.
Pozvali su se na zakon, u kome piše da nio ne sme da ošteti „jedinstvenu i istorijsku celinu“ Dubrovnika „posebno gradnjom skloništa ili naselja“. To je izazvalo burne rasprave. U onlajn anketi koju su organizovale lokalne novine, 90 odsto od 4.500 učesnika smatra je da Anastazijina kućica treba da ostane u palati.
Mačka ima svoju stranicu na Fejsbuku naslovljenu „Kneginja Anastazija“, a onlajn peticija kojom se poziva da joj se vrati kuća prikupila je gotovo 12.000 potpisa. U isto vreme, Fejsbuk stranica Dubrovačkih muzeja ocenjena je sa 1,2 i niz negativnih recenzija – sve zbog odnosa prema Anastaziji.
Druga priča je iz Splita, tačnije sa ostrva Sveti Ivan, gde se traži svetioničar. Raspisan je konkurs za ovo izuzetno i retko radno mesto, na Jadranu ih ima tek tridesetak, ali i dobro plaćeno. Plata svetioničara je između 6.000 i 7.000 kuna, što je oko 100.000 dinara. Radi se 15 dana mesečno.
Ostrvo Sveti Ivan je prelepa ali usamljena hrid, pa bi budući svetioničar morao da nabavi sve što mu treba za tih 15 dana, a u opisu radnog mesta mu piše razno svašta: od održavanja, rukovanja svetlom i sirenom za maglu, do učestvovanja u akcijama traganja i spašavanja na moru, i pisanja dnevnika.
S.Ć./ Dnevnik.hr /BizLife
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Slučaj Milice Stojanović, koja je tokom januarskih protesta automobilom udarila studentkinju-redarku, za samo nekoliko meseci doživeo je iznenadan preokret – od optužbe za pokušaj ubistva do puštanja iz pritvora i prebacivanja u osnovni sud. Odluke tužilaštva i suda izazvale su sumnje u politički pritisak i selektivnu pravdu
Grupa studenata koja je 25. aprila započela simbolični ultramaraton od Srbije do EU stigla je u Brisel. Evroposlanica Irena Joveva rekla je: „Videli smo gde je bio predsednik Srbije pre dva dana, a vidite gde su studenti sada"
Demokratska stranka i Zeleno-levi front podržavaju studentski zahtev za održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora, ali upozoravaju da uslovi neće biti bajni
„Mimo Vučića se ne može preživeti. Jer, kao i kod sličnih režima, pad sa vlasti ili gubitak funkcije mogu značiti zatvor ukoliko dođe do procesa zbog korupcije ili drugih krivičnih dela”, kaže politikolog Vedran Džihić za Frankfurter rundšau
Sagovornici „Vremena“ naglašavaju da Ministarstvo prosvete zanima samo kako da pritiscima potpuno uguši svaki vid bunta i da se školska godina završi, a prosvetni radnici odu na raspust, kako bi studenti izgubili važnog saveznika
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
