Foto: Printscreen dnevnik.hr
Dok su mediji u Srbiji krcati tekstovima o izborima i kriminalu, u Hrvatskoj raspravljaju o mački koju su izbacili iz dubrovačke Sponze, i reklamiranju radnog mesta svetioničara kao posla snova
Da li znate ko je Anastazija? Ako je vaš odgovor negativan, znači da ne pratite hrvatske medije jer biste inače znali da im je, tako barem deluje iz ove naše izborne atmosfere, glavna tema sudbina ulične mačke Anastazije koja je nedavno iseljena iz jedne od najlepših palata Dubrovnika.
Dubrovčani tvrde da ima 18 godina, lepa je, i jedna je od turističkih atrakcija. Mnogi su pokušavali da je udome, ali im je ona uvek bežala i vraćala se na mesto koje je sama odabrala – trem palate Sponza, gotičko-renesansno zdanje iz 14. veka.
Tu su joj ljudi donosili hranu, zaklanjali je od nevremena kartonima i kutijama, neko vreme je živela u sanduku u palati gde se sama sklonila, da bi joj u vreme pandemije neko sazidao drvenu kućicu. Međutim, pred početak turističke sezone, tadašnja direktorka Dubrovačkih muzeja je izjavila da „vizura Dvora s mačjom kutijom jednostavno ne ide“ i, Anastazija je ostala bez smeštaja.
Potom joj je Dubrovčanin Srđan Kera napravio kućicu u istom stilu palate sa plišanim jastukom tamno crvene boje i natpisom „Anastazija“, ali je rukovodstvo muzeja tražilo da se i ta kućica ukloni.
Pozvali su se na zakon, u kome piše da nio ne sme da ošteti „jedinstvenu i istorijsku celinu“ Dubrovnika „posebno gradnjom skloništa ili naselja“. To je izazvalo burne rasprave. U onlajn anketi koju su organizovale lokalne novine, 90 odsto od 4.500 učesnika smatra je da Anastazijina kućica treba da ostane u palati.
Mačka ima svoju stranicu na Fejsbuku naslovljenu „Kneginja Anastazija“, a onlajn peticija kojom se poziva da joj se vrati kuća prikupila je gotovo 12.000 potpisa. U isto vreme, Fejsbuk stranica Dubrovačkih muzeja ocenjena je sa 1,2 i niz negativnih recenzija – sve zbog odnosa prema Anastaziji.
Druga priča je iz Splita, tačnije sa ostrva Sveti Ivan, gde se traži svetioničar. Raspisan je konkurs za ovo izuzetno i retko radno mesto, na Jadranu ih ima tek tridesetak, ali i dobro plaćeno. Plata svetioničara je između 6.000 i 7.000 kuna, što je oko 100.000 dinara. Radi se 15 dana mesečno.
Ostrvo Sveti Ivan je prelepa ali usamljena hrid, pa bi budući svetioničar morao da nabavi sve što mu treba za tih 15 dana, a u opisu radnog mesta mu piše razno svašta: od održavanja, rukovanja svetlom i sirenom za maglu, do učestvovanja u akcijama traganja i spašavanja na moru, i pisanja dnevnika.
S.Ć./ Dnevnik.hr /BizLife
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tokom današnjeg protesta studenata i građana u Novom Sadu, koji su pružili podršku profesorki Jeleni Kleut, priveden je Milan Jaćimović, sin autoprevoznika Milomira Jaćimovića. On je kasnije pušten
Povodom policijske brutalnosti i blokade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u Beogradu, Kragujevcu i Nišu održani su skupovi podrške
Protest studenata i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji je prerastao u blokadu zgrade okončan je. Dekan je prethodno pozvao policiju, koja je iz zgrade iozbacila okupljene primenjujući silu. Studetni poručuju da neće stati sve dok profesorka Jelena Kleut ne bude vraćena na fakultet
Šta je ostalo posle požara u TOK-u i koji su predmeti planuli u vatri?
Svi putevi nakon nemirne godine vode ka konačnom odmeravanju snaga na izborima. Kako se režim Alelksandra Vučića sistematski sprema da po svaku cenu zadrži vlast
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
