Drugi dan štrajka glađu Dijane Hrke: Pao je mrak, tortura se nastavlja

Mrak je pao nad Ćacilendom.

Kapi kiše koja sve jače pada, udaraju o kišobrane stotinak okupljenih, ali zvuk dobovanja vode o platno prekriva muzika koja i večeras trešti sa deset zvučnika iz Ćacilenda okrenutih direktno ka šatoru postavljenom uz tendu pod kojom je Dijana Hrka.

Nekoliko desetina policajaca u kabanicama i sa kapama čuva dvadesetak okupljenih pred zgradom najznačajnijeg zakonodavnog tela u državi, zgradom Narodne skupštine.
Niklo je tu u toku dana još nekoliko šatora.

Dva sveta odvojena su metalnom ogradom i kordonom policije.

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

Među lojalistima Aleksandra Vučića uglavnom muške glave i tek nekoliko žena. Dvoje plešu dok se sa zvučnika ori „Veseli se srpski rode”.

Ljudima sa druge strane, a ponajmanje Dijani Hrki nije do veselja. Ona je izložena drirektnoj torturi i večeras, kao i prethodne večeri – torturi patriotskog i narodnog melosa koji odzvanja s one strane ograde.

Repertoar sličan sinoćnjem blago je proširen, pa se sada čuje i Bijelo dugme.

Teške patriotske note

U toku je drugi dan štrajka glađu Dijane Hrke, majke mladića Stefana stradalog pre godinu dana u padu nadstrešnice novosadske železničke stanice.

Teške patriotske note, pojačane do maksimuma, odzvanjaju oko Narodne skupštine, maltretirajući ženu koja je izgubila dete i sve one koji su izašli da je podrže.

Umesto u Skupštinu, na ulicu: Formiranje „slobodnog parlamenta“ pored Dijane Hrke

Skamenjena su lica i u neverici čemu prisustvuju. Jedna žena onima s druge strane maše crvenim rukavicom, simbolom trenutnih protesta.

S ove strane ograde, van Ćacilenda, još je manje ljudi nego prethodne večeri. Šest sati je uveče, možda će tek doći podrška. Organizovali su se i meštani Čačka i Novog Sada i u putu su ka Beogradu. Možda će i više Beograđana izaći.

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

Vidno je manje i policije, a šlemovi im nisu na glavama, već ih drže na štitovima oslonjenim na tlo.

Između pesama, čuje se negodovanje.

Čuju se pištaljke, a u jednom trenu uzviknuli su svi nekoliko puta uglas „doživotna”.

Dok ih muzika nije nadglasala.

Ovo jeste tortura

Psihoterapeut Goran Tomin izjavio je za N1 da muzika koju okupljeni u „ćacilendu“ puštaju ispred Skupštine Srbije, a koja je, kaže, očigledno namenjena Dijani Hrki koja štrajkuje glađu na istom mestu, jeste tortura.

Ćacad protiv Hrke: Upotreba „zvučnog oružja”

„Idem iz pravca Londona peške i čujem ovu torturu. Naravno da sam pomislio na Dijanu. Ovo što čujemo i vidimo je produkt jednog perverznog uma. Ovo jeste zlostavljanje, ne samo nje, nego svih koji su došli da je podrže“, rekao je.

Tomin je podsetio da je sinoć, na dan kada je Hrka stupila u štrajk glađu, iz pravca „Ćacilenda“ išla vesela muzika.

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

„Od Galije, ‘Majka traži sina’… to nije ništa drugo nego pervezna tortura jednog perverznog uma. Ali ono šta jedna majka može da uradi, to ni eksperimentalna psihologija ne može da objasni“, poručio je.

Na pitanje šta je poenta takvog „repertoara“ ispred parlamenta, on kaže:

„Poenta je da se poniženje koje taj um oseća prebaci natrag na nas. Naravno, većina nas neće to poniženje prihvatiti, ostaćemo dostojanstveni i svim srcem uz Dijanu, bićemo tu da podržimo zajedništvo, jedni sa drugima“.

Hrka: Poručila bih Dačiću i Vučiću da me neće slomiti

U međuvremenu se oglasila i Dijana Hrka.

„Poručila bih Dačiću i Vučiću da me neće slomiti“, rekla je ona.

Na pitanje šta je cilj da se majci koja je izgubila svoje dete pušta neprimerena muzika, Dijana Hrka kaže:

„To je pokušaj da se ja udaljim odavde i da me psihički slome. Reagovala sam jer sam danas bila s decom iz Pazara, pokušali smo da prijavimo, ne reaguju ni 192, ni Beli. Kad smo mi zvali, imali su više od 300 prijava komunalnoj miliciji do tada“.

A onima koji se u Ćacilendu vesele i provociraju muzikom, kaže:

„Neka se sete mog Stefana i neka ih stigne svakako moja suza, neka im je na čast i obraz. Oni su svesni šta rade, dok uzimaju te dnevnice, kada ne bude para, oni neće ovo raditi. Ili su prisiljeni. Ali, pogledajte koliko je meni dece došlo, to je moja Srbija“.

Tokom čitavog dana, Dijanu Hrku dolaze da podrže građani, studenti, srednjoškolci. Ona najavljuje da neće odustati od štrajka glađu, jer, kako je kazala, zna zašto to radi.