Foto: AP
Embargo Evropske unije na rusku naftu i gas dovešće do još većeg poremećaja na tržištu, izazvaće skok cena i, uprkos svoj solidarnosti sa Ukrajincima, samo je pitanje vremena kada će evropski birači pokazati nezadovoljstvo padom sopstvenog standarda. Sa ruskim gasom je još složenija situacija nego sa naftom: za gas u doglednoj budućnosti gotovo da nema alternative, što je adut Moskve u ovom ekonomskom ratu
Rat u Ukrajini sve više narušava ekonomske odnose zapadnih država i Rusije. U tom ekonomskom ratu, kako ga je u jednom trenutku nazvao francuski ministar finansija Le Mer, obe strane povlače poteze kojima se odnosi dodatno zaoštravaju.
Sankcije do sada nisu imale nikakav efekat na ponašanje Rusije u Ukrajini, što je dovelo do velike frustracije na Zapadu. Pored ostalog, Rusiju relativno malo pogađaju sankcije pošto su do sada bili izuzeti energenti, a za njih dnevno naplaćuje samo od članica EU nešto manje od milijardu dolara. Priliv deviza koji ima Rusija od prodaje energenata zbog visokih cena je čak tri puta veći nego prošle godine. To je dovelo do velikog pritiska da se uvedu sankcije i na energente, ali to se ispostavilo mnogo težim nego što se očekivalo u Briselu.
Prva na redu se našla nafta, ali je šesti paket sankcija EU koji treba da obuhvati trgovinu naftom izazvao ozbiljne podele unutar EU. Države članice imaju različite interese pošto neke mogu relativno lako da se odreknu ruske nafte, dok za druge to predstavlja veliki problem.
Na Zapadu se pored nafte sve više spominje i mogućnost uvođenja sankcija na ruski gas. Kod gasa je situacija neuporedivo kompleksnija pošto se u EU doprema najvećim delom preko mreže gasovoda, dok se samo mali deo gasa transportuje tankerima u tečnom stanju. Tečni gas je pride po pravilu znatno skuplji od gasa koji se dobija iz gasovoda.
Iz Rusije je EU do sada podmirivala 40 odsto potreba za prirodnim gasom.
Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (12. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudbonosni planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, kojim bi Aleksandar Vučić trebalo da najavi svoju kandidaturu za premijera, izgleda da se pišu uz pomoć ChatGPT-a. Barem tako tvrdi predsednik države
Hoće li i kada Srbija dobiti Savet REM-a, pitanje je od milion dolara, a ministar informisanja sada najavljuje ponavljanje postupka bez glasanja
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
