Foto: AP
Embargo Evropske unije na rusku naftu i gas dovešće do još većeg poremećaja na tržištu, izazvaće skok cena i, uprkos svoj solidarnosti sa Ukrajincima, samo je pitanje vremena kada će evropski birači pokazati nezadovoljstvo padom sopstvenog standarda. Sa ruskim gasom je još složenija situacija nego sa naftom: za gas u doglednoj budućnosti gotovo da nema alternative, što je adut Moskve u ovom ekonomskom ratu
Rat u Ukrajini sve više narušava ekonomske odnose zapadnih država i Rusije. U tom ekonomskom ratu, kako ga je u jednom trenutku nazvao francuski ministar finansija Le Mer, obe strane povlače poteze kojima se odnosi dodatno zaoštravaju.
Sankcije do sada nisu imale nikakav efekat na ponašanje Rusije u Ukrajini, što je dovelo do velike frustracije na Zapadu. Pored ostalog, Rusiju relativno malo pogađaju sankcije pošto su do sada bili izuzeti energenti, a za njih dnevno naplaćuje samo od članica EU nešto manje od milijardu dolara. Priliv deviza koji ima Rusija od prodaje energenata zbog visokih cena je čak tri puta veći nego prošle godine. To je dovelo do velikog pritiska da se uvedu sankcije i na energente, ali to se ispostavilo mnogo težim nego što se očekivalo u Briselu.
Prva na redu se našla nafta, ali je šesti paket sankcija EU koji treba da obuhvati trgovinu naftom izazvao ozbiljne podele unutar EU. Države članice imaju različite interese pošto neke mogu relativno lako da se odreknu ruske nafte, dok za druge to predstavlja veliki problem.
Na Zapadu se pored nafte sve više spominje i mogućnost uvođenja sankcija na ruski gas. Kod gasa je situacija neuporedivo kompleksnija pošto se u EU doprema najvećim delom preko mreže gasovoda, dok se samo mali deo gasa transportuje tankerima u tečnom stanju. Tečni gas je pride po pravilu znatno skuplji od gasa koji se dobija iz gasovoda.
Iz Rusije je EU do sada podmirivala 40 odsto potreba za prirodnim gasom.
Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (12. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
