Hoće li biti skupa naprednjaka 28. marta?

„Najveći skup ikada održan u Srbiji, na koji će ljudi doći ili da oslobode Srbiju, ili da pokažu kako je moguće okupljanje na normalan način.“

Ovako je Aleksandar Vučić najavio kontramiting naprednjaka za 28. mart, neposredno pre održavanja studentskog protesta 15. marta, koji je, ispostaviće se, zaista bio najveći skup koji Srbija pamti.

Iako je Vučić tada za TV Informer rekao da će se na tom skupu pokazati kako ljudi mogu da se okupe, a da nikome ne prete, i da nikoga ne udaljavaju sa posla, dva dana pred 28. mart – ni traga, ni najave od događaja.

„Nisam upućen“, ovako na pitanje „Vremena“ o skupu odgovara naprednjak Vladimir Đukanović.

Mali skup Pokreta

Dok se nezvanično govori da će SNS ipak pomeriti skup za 4. april, mada je tada Dan studenata ili za sredinu aprila, pitanje je i da li će Vučić možda, umesto skupa, da organizuje promociju svog čuvenog novog Pokreta.

Jer, on je na Pinku rekao da će Pokret imati „mali skup i prvu promociju sa osnivačkim timom, 28. marta ili 4. aprila“, pa se Vučićev „najveći skup ikada održan u Srbiji“ nekako ne podudara sa ovim skupom Pokreta.

„Videćete neke ljude koje nikada niste videli. Tada krećemo sa tim da sa narodom krećemo da gradimo pokret i izaberemo ime i formiramo 28. juna“, rekao je Vučić o Pokretu oko SNS.

Bilo je govora i da bi naprednjaci, pak, mogli da se ograde u nekoj zatvorenoj sali, poput Sava centra, kao što su to već radili. Na pitanje „Vremena“, o skupovima u ovom objektu na taj dan, nisu odgovorili iz Sava Centra, a na njihovom sajtu nema najave događaja za 28. mart.

Studenti pozivaju na zborove

Studenti beogradskog Filozofskog fakulteta u blokadi pozvali su, za to vreme, građane da 28. marta organizuju zborove u svojim mestima, uz poruku da je „jedino odgovorno i politički legitimno rešenje ono u čijem smo stvaranju svi učestvovali“.

„Borba koju su studenti počeli sada je borba celog našeg društva. S tim na umu, svesni smo i da pitanja sa kojima se suočavamo nisu više pitanja koja se tiču samo studenata, niti smo mi pozvani da o njima sami odlučujemo“, naveli su studenti Filozofskog fakulteta u saopštenju.

Dodaje se da svaka društvena grupa ima pravo i treba da odlučuje i aktivno učestvuje u politici svoje zajednice i države. Kako su naveli, ovi zborovi ne treba da predstavljaju kratkotrajno rešenje, već vid učestalog pritiska na političke predstavnike građana.

„Zborove ne smemo shvatiti kao trenutan izlazak iz krize u kojoj se nalazimo, već kao vid učestalog pritiska koji bi narod vršio na ljude koji ga nastoje predstaviti, time preuzimajući Ustavom zagarantovan suverenitet svakog od nas“, navodi se u saopštenju na Instagram stranici studenata u blokadi Filozofskog fakulteta.

Studenti, kako su dodali, zborove smatraju „zaveštajem njihove višemesečne borbe i načinom na koji svi osigurati da se ponovo ne nađemo u situaciji poput ove“.

„Svesni smo da nas je predstavnička demokratija mnogo puta razočarala, kako zbog korupcije i zloupotrebe položaja koje omogućava, tako i zato što nje zaista prenosila naš glas. Umesto da se uzdamo u bolje, iskrenije i pravednije predstavnike, posrednike naših glasova, možemo sami da se oglasimo. Upravo to omogućeno je zborovima, koji su zakonski prepoznati, a predstavljaju način na koji svako može da iskaže svoje mišljenje“, dodaje se.