Lider francuskog krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) Žordan Bardela predvodiće novoformiranu desničarsku grupaciju u Evropskom parlamentu (EP) „Patriote za Evropu“. Bardela je nakon poraza na izborima u Francuskoj istakao da će ta „velika grupacija uticati na ravnotežu snaga u Evropi, odbacivanje poplave migranata, kaznenu ekologiju i oduzimanje našeg suvereniteta“
On je istakao da će sa svojim partnerima raditi zajedno kako bi ponovo preuzeli „naše institucije i preorijentisali politike da služe našim nacijama i narodima“, piše Bi-Bi-Si.
„Patriotski manifest za mir, bezbednost i razvoj“
Osnivanje saveza „Patriote za Evropu“ najavili su u junu premijer Mađarske Viktor Orban, predsednik krajnje desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) i lider populističke Akcije nezadovoljnih građana (ANO) u Češkoj Andrej Babiš.
Orban je naveo da su oni potpisali „patriotski manifest“ i da obećavaju „mir, bezbednost i razvoj umesto rata, migracija i stagnacije koju je donela briselska elita“.
Foto: AP/Laszlo BaloghMađarski premijer Viktor Orban
Stranke desnice i krajnje desnice u 12 evropskih zemalja, kao što su portugalska desničarka partija Šega (Chega), španska partiija Voks (Vox), holandska Partija za slobodu (PVV), Danska narodna partija i partija flamanskih nacionalista iz Belgije Flamanski interes (Vlaams Belang) najavile su da će se u narednih nedelju dana pridružiti savezu „Patriote za Evropu“.
Savezu se već pridružili Nacionalno okupljanje i italijanska desničarska populistička partija Liga, čime je ukupan broj članova grupe porastao na 84.
Većina tih partija je pripadala grupi Identitet i demokratija (ID), koja je prestala da postoji, a sa 30 poslanika u EP, Bardelino Nacionalno okupljanje biće najveća partija u savezu „Patriote za Evropu“.
Taj savez je treći po veličini u EP, posle Evropske narodne partije (EPP) desnog centra i Socijalista i demokrata (S&D) levog centra.
Braća Italije i AfD nisu u savezu
Posebno je primetno odsustvo partija Braća Italije (Fratelli d’Italia) italijanske premijerke Đorđe Melonija, koja pripada savezu evropskih Konzervativaca i reformista (ECR), i nemačka Alternativa za Nemačku (AfD) koja je postala svojevrsni politički beskućnik nakon niza skandala ranije tokom 2024. godine.
Foto: AP Kopredsednici AfD-a Tino Krupala i Alis Vajdel
Krajem juna 2024. godine visoki funkcioner AfD po drugi put se našao pred sudom jer je u decembru 2023. godine drugi put svesno koristio nacistički slogan na skupu u nemačkoj saveznoj državi Tiringiji.
Bjorn Hoke je prethodno u maju 2024. godine kažnje sa 13.000 evra zbog prethodnog korišcćenja slogana.
Na političkom skupu, Hoke je, prema pisanju Al Džazire uzviknuo frazu „sve za“, podstičući ljude da mu odgovore – Nemačku.
Taj moto, „Sve za Nemačku“ zabranjen je u toj zemlji zajedno sa drugim nacističkim sloganima i simbolima, jer ih je koristila paravojna grupa Šturmabtajlung (SA) zloglasnog Ernesta Rema, a koja je igrala ključnu ulogu u dolasku Adolfa Hitlera na vlast.
Pridruživanju poljske partije Pravo i pravda (PiS) savezu „Patriote za Evropu“ stopirao je sam Orban, pa je rukovodstvo te partje odlučilo da ostane u savezu ECR.
Predsednik Flamanskog interesa Tom Van Griken rekao je da „desničarske, patriotske i nacionalističke stranke“ koje čine savez „Patriote za Evropu“ imaju „više zajedničkog od onoga što ih deli“.
Ipak, stranke članice saveza „Patriote za Evropu“ se razlikuju u nekim ključnim oblastima, posebno u pogledu njihovog stava o NATO-u i podršci Evropskoj uniji Ukrajini.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“, predsednik Bodrožić, lider Georgijev i glavni urednik Švarm razmatraju, analiziraju i komentarišu sve što se zbilo između dve srede
Odbornici pokreta Kreni-Promeni u Skupštini Beograda uklonili su u sredu deo ograde oko prostora u Pionirskom parku. Odmah su pritrčali policajci i pripadnici BIA koji brane Ćacilend
Posle političke pauze duže od 20 godina, Bogoljub Karić ponovo izlazi na izbore. Ovoga puta ne vraća se skromno - najavljuje 39 odsto glasova i već zna da će posle izbora i studenti i SNS doći da razgovaraju sa njegovim pokretom
“Mađarsko društvo je shvatilo da, ako želi da se oslobodi Orbanove vlasti, ljudi moraju glasati za jednu i samo jednu partiju", kaže profesor političkih nauka na Univerzitetu u Debrecinu Erik Beket Viver
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
