Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Broj brucoša na nastavničkim fakultetima u Srbiji je zabrinjavajuće mali. Ova vest se ponavlja već deceniju unazad, ali se po tom pitanju ništa ne preduzima. “Država mora odmah da krene u rešavanje ovog problema, sistemski i bez polovičnih rešenja, prateći korake koji su predloženi u platformi ‘osam dekana’”, kaže za portal “Vremena” dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča
Na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za smer Opšta fizika, ovog leta prijavio se samo jedan brucoš od 25 koliko ih je predviđeno. Na Filološkom fakultetu takođe u Beogradu, na Srpski jezik i književnost javilo se 24 kandidata od 100 planiranih mesta.
Mladi potpuno nezainteresovani za nastavničko zanimanje
Ovi podaci govore da je zabrinjavujuće mali broj studenata zainteresovan za nastavničke smerove, a po tom pitanju se ništa ne preduzima već skoro čitavu deceniju unazad.
Dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča rekao je za portal nedeljnika “Vreme” da je nastavničko zanimanje godinama degradirano i gurano u zapećak, što je konačno dovelo do skoro potpune nezainteresovanosti mladih za ovo zanimanje.
“To je i razlog što je na našem fakultetu ali i na ostalim koji imaju nastavničke smerove naglo opao broj studenata u odnosu na ostale (naučne, primenjene) smerove. Država mora odmah da krene u rešavanje ovog problema, sistemski i bez polovičnih rešenja, prateći korake koji su predloženi u platformi ‘osam dekana’”, kaže Belča.
Platforma „osam dekana“ je inicijativa koju su u martu ove godine pokrenuli čelnici beogradskih fakulteta. U njoj su istakli uzroke, moguće posledice manjka prosvetnog kadra i izneli preporuke na osnovu iskustava zemalja koje su imale slične probleme, ali uz uvažavanje domaćih specifičnosti.
Dosadašnja praksa pogubna za vaspitanje i obrazovanje
“Što se tiče motivacije mladih, nisam siguran da većina ima stvarnu sliku o tome šta bi studirala. Naravno, postoje i deca sa jasnim afinitetima i željama, ali mnogi mladi ustvare prate trendove, neka zanimanja/fakultete koji su u modi. To će verovatno u budućnosti dovesti do zasićenja nekim profesijama, a zasada utiče i na manjak u nastavničkim”, objašnjava prof, dr Belča.
Pročitajte još Učiteljski poziv: Kako da ponovo postane privilegija
Na pitanje šta može da se preduzme na nivou države, prof. dr Bratislav Obradović, sa Fizičkog fakulteta u Beogradu smatra da odgovor treba potražiti u predlozima Unije prirodno-matematičkih fakulteta Srbije za rešavanje problema nedostataka nastavnika u školama.
Velika odgvoronost zahteva i veća prava
“Između ostalog, tu se predlaže popravljanje ugleda nastavnika u društvu, koje se ostvaruje kroz poboljšanje njihovog materijalnog položaja i davanje većih prava u poslovima vaspitanja i obrazovanja učenika.
Trenutna zarada nastavnika je ispod prosečne zarade u Srbiji, a nastavnici predstavljaju populaciju sa visokim obrazovanjem koja u Srbiji iznosi oko 11 odsto.Naše škole su ustanove sa najobrazovanijim kadrom (uz izuzetak univerziteta i instituta) koji je veoma slabo plaćen.
Već dugo godina nastavnici traže od države da uvede platne razrede za sve poslove u državnoj službi, ali za tu odluku nema razumevanja u državnim organima. Plata nastavnika mora da bude veće od prosečne plate u Srbiji. Plata nastavnika deficitarnih zanimanja (matematičari, informatičari, fizičari…) mora da bude 20 – 30 odsto veća od plate ostalih nastavnika, dokle god su ta zanimanja deficitarna. Nastavnicima treba obezbediti i povoljnije stambene kredite”, kaže prof. dr Obradović za portal “Vremena”.
Više vremena za suštinski rad sa decom i mladima
On smatra veoma važnim i predlog da se nastavnici rasterete obavljanja birokratsko-administrativnih poslova da bi mogli da se posvete vaspitanju i obrazovanju učenika.
“Moraju im se, kao najodgovornijima, obezbediti veća prava u procesu vaspitanja i obrazovanja. Prava roditelja i učenika ne mogu biti iznad prava nastavnika. Dosad se ovakva praksa pokazala pogubnom po vaspitanje (a i po obrazovanje) i dovela je do značajnog urušavanja ugleda nastavnika u društvu, značajno više od samog materijalnog položaja nastavnika”, kaže prof. dr Obradović.
Kako kaže naš sagvoronik, takođe je važno da se budući nastavnici deficitarnih zanimanja motivišu stipendijama od prve godine studija.
Obrazovni sistem je, usled brojnih nemilih događaja, ali i onog najtragičnijeg, koji se desio početkom maja u OOŠ “Vladislav Ribnikar” ostao potpuno ogoljen. Posledice loših odluka sve su vidljivije, na svim nivoima obrazovanja. Na kraju ostaje samo pitanje bez odgovra, zašto se ne reaguje na predloge nastavnika i šta još treba da preduzmu da bismo shvatili ozbiljnost problema na koji upozoravaju.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ovo je deveta godina kako srednjoškolci ne žele da upisuju nastavničke smerove na fakultetima, što je veoma zabrinjavajuće po budućnost prosvete
U najgorem zabeleženom slučaju nasilja do sada, u osnovoj školi “Vladislav Ribnikar '' jutros u Beogardu je prema poslednjim informacijama, stradalo osmoro učenika i radnik obezbeđenja. Teško je povređeno sedmoro učenika i jedna nastavnica saopšteno je iz MUP-a. Poslednjih nekoliko godina prosvetni radnici su pokušavali da skrenu pažnu državi na nasilje kome su izloženi, a prošle godine su zahtevali i status službenog lica. Nasilje je u međuvremenu izmaklo kontroli, a otvara se pitanje i dostupnosti oružja
Situacije u kojima se zateknu nastavnici, zakon često ni ne prepoznaje. Kako uskladiiti slova na papiru sa realnošču u srpskim školama i na koji način je potrebno da se osnaže nastvnici da bi mogli da se nose sa izazovima koje im profesija danas nameće, razgovarali smo sa predstavnicom Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” i nastavnicom srpskog jezika i književnosti dr Vesnom Vojvodić Mitrović
