Izvor:FoNet/EBS
Iako Srbi na Kosovu od Briselskog sporazuma nisu dobili gotovo ništa, vlast u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem jeste. Najveća nagrada bila je međunarodna validacija da Vučić nije onaj "stari", već da je progresivni evropski političar
Od sjaja do očaja – tako se kratko može opisati sudbina Briselskog sporazuma potpisanog pre deset godina. Iako su tadašnji zvaničnici Kosova i ovi isti u Srbiji obećavali da će dogovor dovesti do „nove ere – ere pomirenja“, od sporazuma koji je trebalo da bude osnova za normalizaciju odnosa nije ostalo gotovo ništa. Odgovornost za potrošenih deset godina uglavnom u tenzijama i zaoštravanju odnosa još uvek ne snosi niko.
Pre tačno deset godina u Briselu su bivši premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisali „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, u narodu poznatiji kao Briselski sporazum.
Ni normalizacije, ni evrointegracije
Iako su se Dačić, u društvu Aleksandra Vučića, i Tači „kleli“ tadašnjoj Visokog predstavnici EU Ketrin Ešton u normalizaciju odnosa i napredak na putu ka EU, posle deset godina niti ima normalizacije, ni evropskih integracija.
Mada srećne nisu bile ni sve prethodne godišnjice sporazuma kojim su nezadovoljni i Srbi i Albanci. Na prvu deceniju razoreno je sve ono što je trebalo da bude nasleđe ovog dogovora.
Okrugli datumi uvek su dobra prilika da se podvuče crta i sagleda ono što je do sada učinjeno. U slučaju Briselskog sporazuma od 15 tačaka to i nije toliko zahtevno.
Od tih 15, sedam je sprovedeno, dve delimično.
Ove sprovedene odredbe bile su uglavnom domaći zadatak Beograda. One su podrazumevale integraciju policije i pravosuđa na severu u kosovskih pravni sistem, održavanje lokalnih izbora na severu po kosovskim propisima, pitanja koja se tiču telekomunikacija.
Najveći kamen spoticanja
Najveći kamen spoticanja ostalo je šest odredbi koje se tiču okosnice sporazuma – Zajednice srpskih opština (ZSO). Posle deset godina nove vlasti u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem odbijaju da formiraju „srpske opštine“, pod argumentom da ne žele novu Republiku Srpsku na teritoriji Kosova.
Tako umesto da Srbi već uveliko budu integrisani u jedinstveni sistem, oni su u novembru su napustili sve institucije. Osim toga, Srbi na severu moneta su za politička potkusurivanja i Beograda i Prištine.
Jednu verziju Statuta ZSO izradio Upravljački tim, uz odobrenje EU i na osnovu sporazuma o ZSO iz 2015. godine, on nikada nije predstavljen javnosti, a svi rokovi za formiranje ZSO su uveliko istekli.
Dijalog bez dijaloga
Posle konstantnih kriza u dijalogu koji je ličio na sve sem na dijalog tokom prethodne dve godine, Beograd i Priština prihvatili su evropski predlog i Aneks njegove imeplementacije.
„Pretnje“ srpskih zvaničnika da neće pristajati ni na šta dok Priština ne ispuni svoj deo posla, pale su u vodu.
Opipljivog napretka u implementaciji ZSO još uvek nema, a srpski predsednik i kosovski premijer sastaće se 2. maja u Briselu gde će tema biti evropskog plana.
Za to vreme, Srbi sa severa još uvek su van institucija, a njihov povratak nije ni na stolu pregovora.
Iako Srbi na Kosovu od Briselskog sporazuma nisu dobili gotovo ništa, vlast u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem jeste.
Najveća nagrada za potpisivanje Briselskog sporazuma bila je definitivna međunarodna validacija da Aleksandar Vučić da nije onaj „stari“, već da je progresivni evropski političar koji može razrešiti kosovski čvor. Na tom stečenom poverenju opstaje i danas.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Najmanje pet država članica Evropske unije protivi se otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, saznaje Radio Slobodna Evropa. Holandija je potvrdila da se protivi nastavku pregovora u ovom trenutku
Kineski raketni sistem HQ-9, koji po nameni često porede sa ruskim S-400, mogao bi da postane deo naoružanja Vojske Srbije. Potencijalna nabavka izazvala je različite reakcije – od vojnih analiza do političkih upozorenja iz pojedinih zapadnih zemalja
Ivan Bijelić i Lazar Dinić, poznati aktivisti koji su više puta privođeni i napadani, navodno su hteli da izvuku novac za „uništenu opremu“ koju nisu ni imali. To za novi broj „Vremena“ tvrdi fotograf i aktivista Gavrilo Andrić
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U ponedaljak 22. aprila 2013. godine .Vlada Srbije je jednoglasno dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum. SPC je izdao ogorčeno saopštenje o „čistoj predaji“, oko 20.000 Srba je protestovalo u Kosovoskoj Mitrovici. Na šta su se tačno tada u 15 tačaka u “Briselskom sporazumu” obavezali Beograd i Priština
