Izvor:FoNet/EBS
Iako Srbi na Kosovu od Briselskog sporazuma nisu dobili gotovo ništa, vlast u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem jeste. Najveća nagrada bila je međunarodna validacija da Vučić nije onaj "stari", već da je progresivni evropski političar
Od sjaja do očaja – tako se kratko može opisati sudbina Briselskog sporazuma potpisanog pre deset godina. Iako su tadašnji zvaničnici Kosova i ovi isti u Srbiji obećavali da će dogovor dovesti do „nove ere – ere pomirenja“, od sporazuma koji je trebalo da bude osnova za normalizaciju odnosa nije ostalo gotovo ništa. Odgovornost za potrošenih deset godina uglavnom u tenzijama i zaoštravanju odnosa još uvek ne snosi niko.
Pre tačno deset godina u Briselu su bivši premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisali „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, u narodu poznatiji kao Briselski sporazum.
Ni normalizacije, ni evrointegracije
Iako su se Dačić, u društvu Aleksandra Vučića, i Tači „kleli“ tadašnjoj Visokog predstavnici EU Ketrin Ešton u normalizaciju odnosa i napredak na putu ka EU, posle deset godina niti ima normalizacije, ni evropskih integracija.
Mada srećne nisu bile ni sve prethodne godišnjice sporazuma kojim su nezadovoljni i Srbi i Albanci. Na prvu deceniju razoreno je sve ono što je trebalo da bude nasleđe ovog dogovora.
Okrugli datumi uvek su dobra prilika da se podvuče crta i sagleda ono što je do sada učinjeno. U slučaju Briselskog sporazuma od 15 tačaka to i nije toliko zahtevno.
Od tih 15, sedam je sprovedeno, dve delimično.
Ove sprovedene odredbe bile su uglavnom domaći zadatak Beograda. One su podrazumevale integraciju policije i pravosuđa na severu u kosovskih pravni sistem, održavanje lokalnih izbora na severu po kosovskim propisima, pitanja koja se tiču telekomunikacija.
Najveći kamen spoticanja
Najveći kamen spoticanja ostalo je šest odredbi koje se tiču okosnice sporazuma – Zajednice srpskih opština (ZSO). Posle deset godina nove vlasti u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem odbijaju da formiraju „srpske opštine“, pod argumentom da ne žele novu Republiku Srpsku na teritoriji Kosova.
Tako umesto da Srbi već uveliko budu integrisani u jedinstveni sistem, oni su u novembru su napustili sve institucije. Osim toga, Srbi na severu moneta su za politička potkusurivanja i Beograda i Prištine.
Jednu verziju Statuta ZSO izradio Upravljački tim, uz odobrenje EU i na osnovu sporazuma o ZSO iz 2015. godine, on nikada nije predstavljen javnosti, a svi rokovi za formiranje ZSO su uveliko istekli.
Dijalog bez dijaloga
Posle konstantnih kriza u dijalogu koji je ličio na sve sem na dijalog tokom prethodne dve godine, Beograd i Priština prihvatili su evropski predlog i Aneks njegove imeplementacije.
„Pretnje“ srpskih zvaničnika da neće pristajati ni na šta dok Priština ne ispuni svoj deo posla, pale su u vodu.
Opipljivog napretka u implementaciji ZSO još uvek nema, a srpski predsednik i kosovski premijer sastaće se 2. maja u Briselu gde će tema biti evropskog plana.
Za to vreme, Srbi sa severa još uvek su van institucija, a njihov povratak nije ni na stolu pregovora.
Iako Srbi na Kosovu od Briselskog sporazuma nisu dobili gotovo ništa, vlast u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem jeste.
Najveća nagrada za potpisivanje Briselskog sporazuma bila je definitivna međunarodna validacija da Aleksandar Vučić da nije onaj „stari“, već da je progresivni evropski političar koji može razrešiti kosovski čvor. Na tom stečenom poverenju opstaje i danas.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dva puta u roku od deset dana nepoznati vandali su oštetili nadgrobni spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, koji je sahranjen na Novom groblju u Beogradu. DS traži da se počinioci hitno pronađu
Srbijagas u međunarodnoj arbitraži traži odštetu od države Litvanije za pokušaj privatizacije od pre 25 godina
Profesorki Vesni Bjegović Mikanović je odbijena kandidatura, ali zato nije profesorki Milici Bajčetić koja je postala dekanka te ustanove. Mesta prodekanki daleko su zanimljivija
Odnos Evropske unije prema izborima u Srbiji zavisiće od sprovođenja preporuka za poboljšanje izbornih uslova. U krajnjem slučaju postoji i „nuklearna opcija“ - da EU ne prizna rezultate izbora zbog mešetarenja režima Aleksandra Vučića
Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću za još 30 dana
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U ponedaljak 22. aprila 2013. godine .Vlada Srbije je jednoglasno dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum. SPC je izdao ogorčeno saopštenje o „čistoj predaji“, oko 20.000 Srba je protestovalo u Kosovoskoj Mitrovici. Na šta su se tačno tada u 15 tačaka u “Briselskom sporazumu” obavezali Beograd i Priština
