Foto: AP Photo/Vadim Ghirda
Ruske snage su prvi put od početka invazije na Ukrajinu upotrebile supersonične projektile. Bitka za Mariupolj se intenzivira, ruske snage su navodno prodrle do centra grada. EU strahuje od velike gladi u Ukrajini, Zelenski optužuje Nestle, austrijski OMV se ne odriče ruske nafte i gasa, ruski i američki kosmonauti su se sreli u svemiru
Rusija je u subotu prvi put koristila supersonične projektile tipa Kinžal. Ove rakete imaju domet do 2000 kilometara, lete daleko brže od običnih krstarećih raketa i gotovo ih je nemoguće oboriti. Ruske oružane snage su Kinžal isprobavale na manevrima od 2018. godine. I SAD raspolažu istim tipom projektila.
Cilj napada bio je, prema ruskim izvorima, podzemno skladište oružja i ratne opreme u selu Deljatin blizu grada Ivano-Frankivs na jugozapadu Ukrajine blizu granice sa Poljskom.
Ruske snage nastavile su sa sisteatskim bombardovanjem Mariupolja, Nikolajeva, Harkova i Černihova.
U Mariupolju, koji je potpuno razoren, navodno su ruski vjnici prodrli do centra grada gde se vode ulične borbe. Čelnici Mariupolja tvrde da su Rusi na hiljade ljudi prisilno odveli u Rusiju.
Južni front
Ruske snage ni u subotu nisu značajnije napredovale, osim na jugu gde kontrolišu obalu Azovskog mora. Zapadni vojni eksperti smatraju da će se ruski napadi koncentrisati na južni front i okrenuti ka Odesi na Crnom moru, jer za opkoljavanje Kijeva nemaju dovoljno trupa.
U Crnom moru nekontrolisano plutaju mine koje su se otrgle i predstavljau opasnost za sve brodove.
Kampanja Zelenskog protiv Nestle
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se preko video-linka obratio i demonstrantima na antiratnim protestima u glavnom gradu Švajcarske Bernu. Pozdravio ga je švajcarski predsednik Ignacio Kasis.
Zelenski je kritikovao Švajcarsku što nije blokirala bankarske račune nekih ruskih oligarha bliskih VladimiruPutinu. Švajcarska, koja nije članica EU, uglavnom primenjuje iste mere kao i Unija protiv Rusije, ali banke u toj zemlji su svet zasebe.
Osim toga Zelenski je oštro kritikovao što se švajcarski Nestle nije povukao sa ruskog tržišta. Nestle je najveći koncern namirnica na svetu i najveće preduzeće Švajcarske.
Nestle gradi novu fabriku u Surčinu, a planira i izgradnju fabrike u mestu Vjazniki u Rusiji. Svojim proizvodima snabdeva mnoga mesta u Rusiji i Zajednicu nezavisnih država. Firma proizvodi i posebnu hranu za vojsku kojom snadbeva oružane snage SAD i drugih zemalja, pa i nemačku vojsku. U Nemačkoj se postavlja pitanje da li Nestle zbog toga spade i u industriju naoružanja.
OMV se ne odriče ruske nafte i gasa
Austrijska firma OMV, koja ima brojne benzinske pumpe i u Srbiji, nastavlja punu saradnju sa Rusijom. Na kritiku u austrijskom listu „Standard” odgovara da 80 odsto nafte i gasa Austrija dobija iz Rusije i da se to ni srednjeročno ne može zameniti.
Snabdevanje Kijeva sa juga
Reportarka nemačkog RTL-a je bez problema ušla u Kijev sa juga i pokazala da grad nije opkoljen. Sa te strane dolaze i konvoji sa oružjem i namirnicama. Na jednom trgu postavljeno je mnogo dečjih kolica kao pomen za svako dete ubijeno tokom ruske invazije.
Strah od Holodomora
Evropska komisija se pribojava da u Ukrajini može da zavlada velika glad. Postoje sećanja na glad početkom tridesetih godina prošlog veka kao rezultat Staljinove politike kada je umrlo najmanje 4 miliona ljudi, istoričari se ne slažu po pitanju broja žrtava. Tada je nastala reč „holodomor“.
Područja pogođena glađu bila su većinski naseljena ukrajinskim seljacima koji su pružali otpor novoj sovjetskoj ekonomskoj politici odnosno nesrazmernom kolektivnom oduzimanju privatno stečenih dobara zbog čega je Holodomor 2003. godine po prvi put javno u Ukrajini proglašen „genocidom sovjetsko-komunističke vlasti“ nad ukrajinskom nacijom.
Na jednom uzvišenju iznad reke Dnjepr se nalazi spomenik Holodomoru – figura do kostiju omršavelog deteta i toranj u obliku sveće.
Izbeglička kriza
Evropa se sprema da primi milione ukrajinskih izbeglica. Do sada ih je izbeglo preko 3,2 miliona, računa se da bi države EU moglo da dođe i duplo više.
Malo ko se danas seća najvećeg pojedinačnog bekstva i progona ljudi u istoriji od 1944. do 1946. Sa područja u Rusiji, koje je Nemačka bila okupirala, i istoka Nemačke pred naletom Crvene armije na zapad je oterano ili pobeglo između 12 i 14 miliona Nemaca. U nekim delovima zapadne Nemačke tada je bilo više izbeglica od starosedelaca, a već su vladale velike nestašice. Zima 1945. na 1946. bila je posebno hladna, govorilo se o „beloj smrti“ i „crnoj gladi“. Od gladi i zime umrlo je između 2 i 4 miliona ljudi, niko tada nije imao potrebu da prebrojava i beleži žrtve.
Susret u svemiru
Trojica ruskih kosmonauta bezbedno su u stigla na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS) kapsulom Sojuz, kako bi nastavili dvadesetogodišnju misiju koju Rusija i SAD i dalje zajednički sprovode u orbiti, uprkos tenzijama zbog ruske invazije na Ukrajinu. Ruski kosmonauti su bili obučeni u žute kombinezone sa plavim trakama, što su boje ukrajinske zastave. Neki zapadni mediji su to protumačili kao znak antiratnog protesta ruskih kosmonauta.
To je, međutim, demantovano, jer da „ponekad žuta boja nije ništa drugo nego žuta boja.“ Navodno, to su i boje tehničkog univerziteta N. E. Bauman.
J.H/Neue Züricher Zeitung/Al Jazeera/Le Mond/RTL/Die Zeit/Standard
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
