Državni mediji u Srbiji bili su jednoglasni u pohvalama dogovora o vojnoj saradnji Srbije i Mađarske: „Bomba koja trese region“, napisao je tabloid Informer. Vladino glasilo Kurir videlo je u tome „istorijski trenutak“. Novosti govore o „novom dokazu gvozdenog prijateljstva“, a portal Republika tvrdi da su „Hrvati i Albanci u panici zbog srpsko-mađarskog vojnog saveza“.
Bez obzira da li je reč o novinama, TV-stanicama ili internet-portalima, svi mediji pod strogom državnom kontrolom jednoglasno su se raspisali o vojnom savezu koji su početkom aprila u Beogradu potpisali ministri odbrane Mađarske Kristof Salaj-Bobrovnicki i Srbije Bratislav Gašić. Nekoliko dana kasnije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, najavio je ulazak tog entiteta Bosne i Hercegovine u „novi vojni savez“, piše DW.
Srpski mediji s obe strane Drine novi „vojni pakt“ predstavili su kao reakciju na nedavno dogovoreno vojno savezništvo između NATO-partnera Hrvatske i Albanije, kao i Kosova, čiju nezavisnost od Srbije Beograd ni više od deceniju i po kasnije nije priznao.
„Ono što posebno zabrinjava“ jeste to što je „taj vojni savez formiran bez konsultacija sa Beogradom“, kritikovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dodalo je i da je cilj sporazuma izolacija Srbije i stvaranje „paravojnih struktura“ na Kosovu, kao i da to predstavlja „grubu provokaciju“.
Vojni sporazum Zagreba, Tirane i Prištine
Pa šta zapravo predviđa dogovor vlada u Zagrebu, Tirani i Prištini? Sporazum koji su 18. marta 2025. u Tirani potpisali ministri odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova predviđa saradnju u okviru Strateškog koncepta NATO i bezbednosne politike Evropske unije. Ojačati saradnju između industrija naoružanja i obuku vojnika i oficira. A u planu su i zajedničke vojne vežbe.
U okviru evroatlantskih integracija jedan od fokusa je na merama za suzbijanje kibernetičkih napada i kampanja dezinformisanja. Iako Srbija tvrdi da je ugrožena tim novim vojnim savezom, hrvatski premijer Andrej Plenković uverava: „Ovaj memorandum o saradnji nema nikakav neprijateljski karakter.“
Međutim, višedecenijska nacionalna rivalstva i animoziteti između Srbije i Hrvatske podstakla su taj trilateralni sporazum. Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić je likovao: „Prošla su vremena kada je Hrvatska morala da pita Beograd šta sme i kako treba da postupi. To se više nikada neće dogoditi.“
Zagrebački Jutarnji list tvrdio je da je svemoćni predsednik Srbije Aleksandar Vučić doživeo nervni slom zbog tog dogovora. Zato su slavodobitni naslovi srpske štampe bili sasvim logični: „Hrvatska i Albanija dobile ekspresan odgovor: Mađarska i Srbija potpisale vojni savez“.
Šta su se dogovorili Beograd i Budimpešta?
Međutim, ako se bliže pogleda „vojni savez“ Beograda i Budimpešte, koji je predstavljen kao istorijski, vidi se ta je to politički spin medijske scene koju kontroliše Vučić. „To je u skladu s ostalim Vučićevim marketinškim trikovima“, rekao je opozicioni političar Petar Bošković za Danas, beogradski list koji je kritičan prema vladi u Beogradu.
Vojni stručnjak iz Srbije Aleksandar Radić na nekoliko portala je objasnio o čemu je zapravo reč u navodnom vojnom savezništvu: „Nema nikakvih elemenata vojnog savezništva“, glasi njegova analiza. Pompezno najavljivani sporazum sadrži samo konkretne projekte vojne saradnje koji su dogovarani godišnje na osnovu okvirnog sporazuma iz 2023. Sam Vučić je uzvratio: „Cilj je vojno savezništvo“, za što je tek sada zacrtan kurs.
Povećan rizik od rata na Zapadnom Balkanu?
Ipak, bez obzira na dogovorenu vojnu saradnju, i koliko god nejasna ona bila, u regionu Zapadnog Balkana godinama je uočljivo drastično naoružavanje. Hrvatska, recimo, koja je upravo ponovo uvela vojni rok, kupila je od Francuske borbene avione Rafal i pregovara o isporuci tenkova Leopard. Srbija je takođe sklopila ugovor sa Parizom o kupovini istog tipa tih višenamenskih borbenih aviona, a nabavlja i sisteme naoružanja od Rusije i Kine. „Na Balkanu je fitilj još uvek kratak“, naslov je izveštaja Nemačkog saveza Bundesvera o situaciji u Bosni i Hercegovini objavljenog prošlog januara. Pa koliko je situacija zapravo eksplozivna?
Iako još uvek važi moto sarajevskog portala Kliks: „Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“, ako dublje pogledate dublje izavojne ravnoteže snaga, pokazuje se da je rat u nekoj bližoj budućnosti malo verovatan. Početkom aprila generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je da nema potrebe stavljati situaciju u tom regionu na dnevni red sastanka ministara spoljnih poslova NATO u Briselu. Pre dobrih godinu dana njegov prethodnik Jens Stoltenberg takođe je uveravao da nema direktne vojne pretnje.
„Male su šanse da izbije pravi rat“, siguran je i Vuk Vukasanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Uprkos ponovnom naoružavanju, smatra Vuksanović, te zemlje ne bi imale dovoljno resursa za sukob, a pre svega – lokalne elite morale bi da strahuju za svoje pozicije u slučaju rata.
NATO ima kontrolu
Osim toga, NATO je snažno prisutan u regionu. Osim Kosova, članice Alijanse su i sve zemlje susedi Srbije i Bosne i Hercegovine. SAD upravljaju velikom vojnom bazom Bondstil na Kosovu. Rumunska vazduhoplovna baza Mihail Kogelničanu u blizini Konstance trenutno se po ceni od najmanje dve i po milijarde evra proširuje, kako bi postala po površini najveća baza NATO u Evropi i da bi u njoj bilo stacionirano 10.000 vojnika. U luci Drač na jadranskoj obali Albanije odavno je planirana velika pomorska baza. Povesti rat protiv te vojne sile bilo bi ravno harakiriju.
