Ko će biti budući šef države građani Crne Gore prvi put posle 1997. godine, danas biraju u drugom krugu predsedničkih izbora. Napetost i neizvesnost može se meriti sa tom godinom kada je Milo Đukanović izašao kao pobednik, iako je njegov tadašnji politički rival Momir Bulatović slavio u prvom krugu.
Na izbornom listiću stoje dva imena: Milo Đukanović, koji zemljom upravlja od uvođenja višepartijskog sistema, i Jakov Milatović, novo lice na političkoj sceni Crne Gore koji bi pobedom postao najmlađi šef države na svetu.
U završnom predizbornom duelu, obojica su obećala da će biti predsednici svih građana, u duboko podeljenom društvu kao što je crnogorsko.
Bez obzira na takva obećanja, ni jedan ni drugi nisu se libili da iznesu teške optužbe protiv onog drugog. Milatović je otpužio Đukanovića da je vodio pogubnu ekonomsku politiku tri decenije, dok je Đukanović uzvratio da je Milatović čovek koji pripada „kleronacionalističkoj“ parlamentarnoj većini koja Crnu Goru pokušava da „sunovrati sa evropskog puta“.
Iako sa trećinom manje glasova nego pre pet godina, pobedu u prvom krugu odneo je Đukanović sa 35,4 posto osvojenih glasova, dok ga je Milatović sledio sa 28,9%.
Prema nekim procenama, Milatović kandidat pokreta „Evropa sad“, mogao bi da bude u blagoj prednosti. Ukoliko zadrži isti broj glasova kao u prvom krugu, uz podršku Demokratskog fronta (DF) koji je u prvom krugu imao 19% glasova i Demokrata Alekse Bečića koji je osvojio 11 odsto, Milatović bi mogao da računa i na pobedu sa 60 posto glasova.
Aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović ima neku drugu matematiku. Oslanja se na do sad „neiskorišćene rezervoare podrške“. To znači da bi dijaspora ali i manjine mogle da budu tas na vagi.
Prema nekim podacima koji nisu zvanični, postoji oko 150 hiljada ljudi koji žive van Crne Gore a koji imaju pravo glasa. U zemlji sa 600 hiljada stanovnika, glasovi iz dijaspore itekako bi mogli odlučiti pobednika. Pored toga, gotovo je izvesno da će glasovi manjinskih partija, pre svega Bošnjaka i Albanaca, tradicionalno otići Đukanoviću.
Već u subotu uveče crnogorski mediji su objavili da je policija sprovela akcije na otkrivanju i sprečavanju zloupotreba u susret drugom krugu. Pretreseno je više lokacija, a skupljaju se dokazi i izjave osoba za koje postoje informacije da su počinili krivična dela. Tako je u jednom od pretresa pronađen izborni materijali, birački spiskovi, kopije ličnih karata.
Iako Crnoj Gori slede uskoro novi, parlamentarni izbori zakazani za 11. jun, rezultati predsedničkih izbora mogli bi presudno da utiču na izgled političke scene. Ukoliko Đukanović kao najpopularnije lice svoje Demokratske partije socijalista (DPS) izgubi izbore, mnogi očekuju da bi to bio konačan udarac partiji koja je Crnom Gorom vladala 30 godina.
Na birališta danas izlaze i građani Bugarske i Finske, gde se održavaju parlamentarni izbori.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
