Foto: AP
Na izbornom listiću stoje dva imena: Milo Đukanović i Jakov Milatović. Izborna matematika kaže da će biti važan svaki glas. U zemlji od 600 hiljada stanovnika tas na vagi mogli bi da budu glasovi manjinskih partija i dijaspore
Ko će biti budući šef države građani Crne Gore prvi put posle 1997. godine, danas biraju u drugom krugu predsedničkih izbora. Napetost i neizvesnost može se meriti sa tom godinom kada je Milo Đukanović izašao kao pobednik, iako je njegov tadašnji politički rival Momir Bulatović slavio u prvom krugu.
Na izbornom listiću stoje dva imena: Milo Đukanović, koji zemljom upravlja od uvođenja višepartijskog sistema, i Jakov Milatović, novo lice na političkoj sceni Crne Gore koji bi pobedom postao najmlađi šef države na svetu.
U završnom predizbornom duelu, obojica su obećala da će biti predsednici svih građana, u duboko podeljenom društvu kao što je crnogorsko.
Bez obzira na takva obećanja, ni jedan ni drugi nisu se libili da iznesu teške optužbe protiv onog drugog. Milatović je otpužio Đukanovića da je vodio pogubnu ekonomsku politiku tri decenije, dok je Đukanović uzvratio da je Milatović čovek koji pripada „kleronacionalističkoj“ parlamentarnoj većini koja Crnu Goru pokušava da „sunovrati sa evropskog puta“.
Iako sa trećinom manje glasova nego pre pet godina, pobedu u prvom krugu odneo je Đukanović sa 35,4 posto osvojenih glasova, dok ga je Milatović sledio sa 28,9%.
Prema nekim procenama, Milatović kandidat pokreta „Evropa sad“, mogao bi da bude u blagoj prednosti. Ukoliko zadrži isti broj glasova kao u prvom krugu, uz podršku Demokratskog fronta (DF) koji je u prvom krugu imao 19% glasova i Demokrata Alekse Bečića koji je osvojio 11 odsto, Milatović bi mogao da računa i na pobedu sa 60 posto glasova.
Aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović ima neku drugu matematiku. Oslanja se na do sad „neiskorišćene rezervoare podrške“. To znači da bi dijaspora ali i manjine mogle da budu tas na vagi.
Prema nekim podacima koji nisu zvanični, postoji oko 150 hiljada ljudi koji žive van Crne Gore a koji imaju pravo glasa. U zemlji sa 600 hiljada stanovnika, glasovi iz dijaspore itekako bi mogli odlučiti pobednika. Pored toga, gotovo je izvesno da će glasovi manjinskih partija, pre svega Bošnjaka i Albanaca, tradicionalno otići Đukanoviću.
Već u subotu uveče crnogorski mediji su objavili da je policija sprovela akcije na otkrivanju i sprečavanju zloupotreba u susret drugom krugu. Pretreseno je više lokacija, a skupljaju se dokazi i izjave osoba za koje postoje informacije da su počinili krivična dela. Tako je u jednom od pretresa pronađen izborni materijali, birački spiskovi, kopije ličnih karata.
Iako Crnoj Gori slede uskoro novi, parlamentarni izbori zakazani za 11. jun, rezultati predsedničkih izbora mogli bi presudno da utiču na izgled političke scene. Ukoliko Đukanović kao najpopularnije lice svoje Demokratske partije socijalista (DPS) izgubi izbore, mnogi očekuju da bi to bio konačan udarac partiji koja je Crnom Gorom vladala 30 godina.
Na birališta danas izlaze i građani Bugarske i Finske, gde se održavaju parlamentarni izbori.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Barabe i bitange od blokadera su iskoristile Vidovdan da najave konačni fizički obračun sa studentima koji samo žele da uče i da ispune svoje ustavom zagarantovano pravo na znanje i obrazovanje. Neće biti dozvoljeni napadi na njih“, kaže predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić
Suđenje aktivistima SNS-a za napad na studente u Novom Sadu odloženo je jer se jedan od optuženih nije pojavio. Prema navodima odbrane, nalazi se na lečenju. Sud je novo ročište zakazao za 30. jun
Vidovdan će u Beogradu obeležiti dva suprotstavljena skupa – studentski protest i okupljanje pristalica vlasti. Režimski mediji već najavljuju nasilje. Da li je na delu zastrašivanje i odvraćanje građana od protesta
Kako je bivša partnerka ministra Darka Glišića ubrzano napredovala u karijeri i postala vlasnica nekoliko nekretnina na ekskluzivnim lokacijama?
Koja su ustavna ovlašćenja, a koja stvarna uloga šefa Vlade Republike Srbije Đura Macuta u političkom pozorištu Aleksandra Vučića. I kakvu odgovornost povlači njegov pristanak na degradaciju i obmanu građana
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rezultati prvog kruga suočavaju Đukanovića sa za njega dramatičnom činjenicom – da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, ali i da je njegova popularnost manja od one koju uživa stranka na čijem je čelu. Uspeh Jakova Milatovića i nastavak rasta popularnosti Pokreta Evropa sad ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”
Andrija Mandić je na trećem mestu, pokazuju prve projekcije Centra za monitoring i istraživanje (CeMI). Drugi krug izbora, posle koga će se znati da li će Milo Đukanović nastaviti da bude predsednik Crne Gore, biće 2. aprila
Za jednog od dvojice predsedničkih kandidata, Mila Đukanovića odnosno Jakova Milatovića, u nedelju će moći da glasa 542.154 birača. Očekuje se da će veliki uticaj na rezultat imati dijaspora. Mitropolija SPC u Crnoj Gori podržala je Milatovića. Vučić kaže da se ne meša
