Stanari zgrade na Voždovcu zadržali su u holu direktora PIO Fonda Relju Ognjenovića i aktiviste Srpske napredne stranke, koji su sa spiskom sa ličnim podacima stanara sprovodili kampanju od vrata do vrata.
Akciju građanskog hapšenja u zgradi u Ulici Vojvode Stepe predvodio je bivši diplomata, profesor Davor Kalajžić.
Dvoje aktivista Srspske napredne stranke su sa spiskom obilazili stanove, a nakon reakcije stanara zgrade, na njihov poziv u pomoć se pojavio direktor PIO fonda Relja Ognjenović sa još nekoliko članova stranke.
Davor Kalajžić za „Vreme” kaže da su stanari spontano odreagovali jer aktiviste nisu očekivali, niti su se oni ikome najavili.
„Imali su taj njihov famozni spisak i rekli su nam da idu posle kod njihovih aktivista. Mi pouzdano znamo da u zgradi nema njihovih aktivista. Bila je to klasična kampanja od vrata do vrata, to je gospodin Ognjenović i sam rekao”, objašnjava Kalajžić.
Ko koristi baze podataka MUP-a?
On dodaje da samo sprovođenje kampanje nije sporno u ovom slučaju. Problem je nastao kada je ustanovljeno da su aktivisti imali spisak sa imenima, prezimenima i brojevima mobilnih telefona svih stanara kojima su zvonili na vrata.
„Taj spisak su mogli da dobiju samo od nekog ovlašćenog lica. Jedina po zakonu ovlašćena da ima te podakte je policija. Obzirom da je konkretno u pitanju opština Voždovac, postoji veoma osnovana sumnja da su te podakte dobili iz policijske stanice Voždovac”, kaže Kalajžić.
Dodaje da će kao pokret „Moba”, a ne kao stanari zgrade, da preduzmu korake da probaju preko sektora unutrašnje kontrole MUP-a Republike Srbije da isteraju slučaj do kraja.
„Zato što je posedovanje tih ličnih podataka kažnjivo delo. Predviđeno je godinu dana zatvora za onog ko koristi te podatke, a za onog koji mu ih je dao, što je mnogo gore, a mi ćemo probati da otkrijemo ko je to, za njega je predviđeno tri godine zatvora”, kaže Kalajžić.
On upozorava da građani Srbije moraju da znaju da je izgleda došlo dotle da se ne zna ko koristi data baze MUP-a.
„MUP izdaje naše lične podatke trećim licima, protivzakonito. Onda možete da pretpostavite kolika je to količina zlopupotreba i šta sve iz toga može da izađe. Pa onda to prenesite na katastar, na sve druge podatke koji se nalaze u elektronskim registrima Republike Srbije i videćete da se svodi na to da neko može da pristupi državnoj data bazi u bilo kom segmentu i može da dođe do svih podataka”, kaže Kalajžić.
Podseća i na nedavne slučajeve sa hakerskim napadima u Vojvodini i u EPS-u.
„To pokazuje da je državna bezbednost ugrožena i to je suština problema”, kaže on.
Šta je građansko hapšenje?
Predizborne partijske kampanje su savim legalne i legitimate. Ukoliko se sprovode u skaldu sa zakonskim odnosno ustavnim odredbama.
Onog trenutka kada takve kampanje izađu iz tih okvira, onda su i građani dužni da se zaštite.
Kalajžić je za „Vreme” objasnio šta je građansko hapšenje i kako građani mogu da reaguju.
„To je specifična pravna kategorija koja do sada u našem svakodnevnom životu nije korišćena. Radi se o tome da je svaki građanin dužan, da ukoliko vidi izvođenje nekog krivičnog dela na licu mesta, ako je u mogućnosti, proba to da spreči. To se radi tako što se vrši takozvano građansko hapšenje. To podrazumeva da se osoba koja je zatečena na licu mesta može biti zaustavljena i sprečena da nastavi to da radi” kaže on.
Istovremeno su građani po zakonu obavezni da pozovu ili nadležno tužilaštvo ili policiju. Uvek je pristupačnija policija, kojoj treba da reći da je reč o građanskom hapšenju.
„Policija je dužna da što pre dođe jer postoji mogućnost da onaj koji je uhapšen od građana pokuša da pobegne, da nanese drugu štetu, te je potrebno reakcija policije. Nažalost, kada smo mi pozvali policiju, čekali smo da neko dođe skoro sat vremena. Policijski službenici došli su tek po drugom pozivu. I nisu postupili po zakonu kada je u pitanju građansko hapšenje. Nisu te osobe priveli, nisu utrdili šta je pretnja izvršenjem njihovog krivičnog dela. I nažalost, oni neće uopšte biti pravno procesuirani. I to je ono što urušava vladavinu prava. Mi kao građani nismo više pravno zaštićeni jer našim podacima barata bilo ko, bilo kako”, zaključuje Kalajžić.
Ognjenović: Sprečio sam pokušaj protivpravnog lišavanja slobode aktivista SNS
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Relja Ognjenović izjavio je da je prethodne večeri u Ulici Vojvode Stepe u Beogradu sprečio pokušaj protivpravnog lišavanja slobode aktivista SNS, saopštio je Gradski odbor SNS.
Ognjenović je istakao da je „notorna laž da ga je neko bilo gde zadržavao“, već da je istina da je došao da podrži „potpuno legalan i legitiman aktivizam“ članova SNS.
„Nisu u pitanju nikakvi birački niti borački spiskovi, kako su objavili opozicioni plaćeni mediji, a posebno ne sa ličnim podacima građana koji nisu članovi naše stranke“, naveo je Ognjenović, direktor PIO fonda.
