Na protestima i blokadama širom Srbije, krajem juna i početkom jula, zabeleženi su brojni slučajevi prekomerne upotrebe sile od strane policije. Među povređenima su studenti, lekari i fotoreporteri koji tvrde da su ih napali policajci, često sa fantomkama na glavama.
Tako je Aleksa Stanković, 22-godišnji student istorije, sa fotoaparatom, novinarskom akreditacijom i prslukom 2. jula fotografisao blokadu na uglu Ruzveltove ulice i Kraljice Marije kada je video da trojica policijskih službenika u uniformama, sa fantomkama i šlemovima, idu ka njemu.
„Odlučio sam da napravim korak unazad kako se ne bismo sudarili i ne bi nastala ta vrsta problema. Tu sam video da se on direktno zaleće u stvari na mene. Njegovom levom nogom gazi moju desnu nogu, gde me pita za ime i prezime“, kaže Aleksa, a piše CINS.
Pretnje i šamari
Nakon što se predstavio i rekao da je iz medija, kaže da je njihova reakcija izgledala kao da znaju ko je i šta je.
„Okrenuo se ka kolegama i ponovio moje ime i prezime i rekao je da pođem sa njim.“
Tada su mu naredili da isključi kameru i snimak se završava. Potom je, kaže Aleksa, ušao u policijski kombi, odnosno maricu.
Prema njegovim rečima, policajci su mu pretili i šamarali ga uz konstataciju „da im je napravio ogroman problem sa video snimkom“.
Reč je o snimku koji je napravio nekoliko dana ranije, a na kom se vide policajci koji dobacuju devojci koja prolazi pored njih i pogrdno je komentarišu.
To je samo jedan od mnogobrojnih slučajeva kada je policija primenila prekomernu silu prema građanima koji su mirno učestvovali u blokadama.
Policajci ne žele da svedoče protiv svojih nasilnih kolega
Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da takvi slučajevi često ostaju nerešeni.
„Nereagovanje institucija, tužilaštava i Sektora vanredne kontrole MUP-a, pre svih, dovodi do zastarelosti slučajeva, a samim tim i nemogućnosti utvrđivanja krivične odgovornosti onih koji su vršili nasilje“, tvrdi Radivojević.
Ona dodaje i da spor rad, između ostalog, može dovesti i do manjka dokaza.
Ukoliko tužilac ne izda nalog policiji da obezbedi materijalni dokaz u određenom roku, audio i video snimci iz policijskih stanica možda neće biti dostupni.
„Vi znate da se ti audio i video zapisi unutar stanica čuvaju oko 30 dana, negde i kraće. Znači tužilac je dovoljno da u roku od 30 dana od podnošenja prijave ne uradi ništa i da ovi iz stanice kažu: ’Pa trebali ste da dođete ranije, mi samo 30 dana čuvamo audio i video zapise’“.
Pored toga, kao problem Radivojević navodi i da drugi policajci koji su prisustvovali činu nasilja ne žele da svedoče protiv svojih kolega.
„Oni svi kada sačinjavaju izveštaj o upotrebi mera prinude, ti izveštaji su identični kao da je neko kopirao jedan te isti izveštaj. Čak se nekad desi da se i u zarez poklapaju. To su potpuno upodobljeni izveštaji o upotrebi mera prinude do detalja“, kaže Radivojević.
Kompletan tekst možete pročitati na sajtu CINS-a.
