Foto: Sven Hoppe/dpa via AP
Mnogi stručnjaci smatraju da je četvrta vakcina protiv kovida 19 potrebna. Jedinstvenog stava po tom pitanju, ipak, nema. U Srbiji se još uvek manje od 50 odsto stanovništva vakcinisalo dva, samo 25 odsto tri puta, a broj novozarađenij je petocifren
Iako u svetu još uvek ima malo studija koje procenjuju efikasnost i bezbednost četvrte doze vakcine protiv korona virusa, nadležni u Srbiji su počeli da najavljuju tu mogućnost još u novembru, paralelno sa kampanjom za treću dozu, a prema oceni državnog sekretara Ministrastva zdravlja Mirsada Đerleka četvrta vakcina je sada evidentno potrebna. Nju u velikom broju zemalja, uključujući i Srbiju, mogu da prime imunokompromitovane osobe (oboleli od kancera, osobe koje prolaze kroz transplantaciju matičnih ćelija, oboleli od inflamatornog artritisa). Do sada je kod nas primilo 29 ljudi.
Nekadašnji direktor Infektivne klinike prof. dr Dragan Delić kaže za „Vreme“ da bi više energije trebalo posvetiti trećoj vakcini, i naročito prvoj i drugoj, zato što je vakcinisano manje od 50 posto stanovništva Srbije, što je „veliki problem“. Za njega je četvrta doza „odvlačenje pažnje“ sa suštinskog problema. Prema poslednjim podacima samo je oko 25 odsto ukupne populacije primilo je i treću dozu.
„Suštinski problem je da mi u našoj državi nismo uspeli da vakcinišemo stanovništvo koliko je neophodno da bi se postigao kolektivni imunitet“, kaže Delić i dodaje da bi četvrta doza mogla da bude moguće rešenje, ukoliko bi bila masovna i brza.
Delić navodi da medicina radi i na razvijanju univerzalnih vakcina kojima bi se virus neutralisao i pomoću drugih antigena. Prema njegovim rečima, dobro rešenje može biti i vakcina u obliku spreja koja razvija imunitet na nivou sluznice što bi otežalo širenje i razmnožavanje virusa.
„Sa vakcinama nove generacije će se ovaj problem rešiti. Pitanje je samo koju smo mi cenu spremni da platimo do tada. Svojim nerazumnim i neodgovornim ponašanjem, neznanjem i zabludama, plaćamo enormno visoku cenu“, zaključuje Delić.
Jedno od retkih istraživanja o četvrtoj dozi urađeno je u Izraelu, jedinoj državi koja je drugu buster dozu ponudila široj populaciji, starijima od 60 godina i medicinskim radnicima. Iako rezultati još uvek javno nisu dostupni, izraelski premijer Naftali Benet je obelodanio da je kod vakcinisanih četvrtom dozom došlo do povećanja koncentracije antitela i do četiri puta.
U većini država uglavnom preovladava mišljenje da potrebe za četvrtom dozom još uvek nema.
Britanski stručnjaci smatraju da treća doza produžava zaštitu od teških oblika bolesti kod odraslih nakon zaražavanja omikron sojem. Podaci britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost pokazuju da je zaštita i tri meseca nakon treće doze oko 90 odsto za ljude preko 65 godina.
Neke države poput Grčke, dale su zeleno svetlo da drugi buster prime imunološki kompromitovani pacijenti, tri do šest meseci nakon treće doze. Nacionalni savet za vakcinaciju Austrije je naveo da četvrta doza treba da bude preporučena zdravstvenim radnicima i zaposlenima u ostalim prioritetnim službama. Najave uvođenja četvrte doze postoje i u Nemačkoj.
Prema najnovijim podacima broj novoobolelih u Srbiji je prvi put petocifren. U 24 sata je u utorak registrovano 13,693 nova slučaja zaraze, a 22 je preminulo.
Iz Kriznog štaba poručuju da se i naredne dve nedelje može očekivati porast broja zaraženih, a da masovno novogodišnje slavlje koje je bilo organizovano nije trebalo da se desi.
S.P./Danas/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Video na kojem direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike srpske Vlado Đajić sedi pred kesom sa belim praškom izazvao je talas reakcija u Republici Srpskoj. Gradonačelnik Stanivuković objavio je snimak, a Dodik poručio da je Đajić „razrešen svih funkcija“. On pak tvrdi da je reč o uceni kriminalca i da je sve prijavio policiji
Nije realno očekivati da će Srbija u narednom talasu proširenja postati članica Evropske unije, kaže za „Vreme“ Marko Todorović iz Centra za evropske politike. Za razliku od Crne Gore i Albanije
KFOR je najavio dvodnevnu vežbu „Zlatna sablja 2025“ u kojoj će, pored međunarodnih misija, učestvovati i Kosovske bezbednosne snage
Nakon devet dana štrajka glađu ispred Skupštine Vojvodine, prevoznik Milomir Jaćimović odlučio je da prekine ovaj vid protesta, ali poručuje da neće odustati od zahteva da mu se vrate oduzeti autobusi i ukinu milionske kazne
U zgradi Policijske stanice Stari grad u Novom Sadu, maloletni Milan Jaćimović bio je okružen policajcima i zadržan četiri sata bez jasnog objašnjenja. Advokati koji su bili uz njega svedoče za „Vreme" šta se tamo sve dešavalo
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
