Nakon pisanja medija da je Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) još jedno u nizu tužilaštava u kojima se krše profesionalni standardi i standardi upravljanja, CEPRIS ističe da je pozitivno i ohrabrujuće što su se tužioci „Tužilaštva za uhlebljenje“, kako je ono preimenovano u medijima, našli način da se suprotstave daljoj privatizaciji javnog tužilaštva, negativnim mišljenjem o ponovnom izboru Snežane Stanojković za glavnog javnog tužioca ovog tužilaštva.
Naime, povodom postupka za izbor glavnog javnog tužioca za ratne zločine, javni tužioci JTRZ juče su podneli Visokom savetu tužilaštva obrazloženje negativnog mišljenja o kandidatkinji za ovu funkciju, Snežani Stanojković, smatrajući da ne ispunjava uslove za izbor predviđene članom 83 Zakona o javnom tužilaštvu, kad je reč o stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti.
Kako se navodi u obrazloženju, više od dve trećine tužilaca JTRZ smatra da se Snežana Stanojković pokazala nestručnom u složenoj materiji krivičnog i međunarodnog humanitarnog prava, tokom svog sedmogodišnjeg mandata glavnog javnog tužioca, zbog čega su tužioci često bili suočeni sa nerešivim problemima u radu usled pogrešnih odluka i uputstava koje je donosila u brojnim predmetima.
Iako je regionalna saradnja jedan od glavnih ciljeva predviđenih Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina, tužioci navode da je ona otežana, nedovoljno efikasna, a za određene i onemogućena, kako se ona odvija isključivo preko troje uvek istih predstavnika, odabranih od strane Snežane Stanojković.
Pored toga što im je onemogućeno da učestvuju u regionalnoj saradnji, istim tužiocima je onemogućen i pristup elektronskim bazama podataka koje su im neophodne za rad, poput baze pozitivnog nacionalnog zakonodavstva, sudske prakse, službenim glasilima i bazi Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove „Electronic Disclosure System“.
Prema njihovim navodima, odnos Stanojković prema osam od 11 tužilaca i prema većini članova tužilačkog osoblja je veoma loš, neprofesionalan, diskriminatoran, shodan njenim ličnim afinitetima, uz nedostatak objektivnosti i ponašanje koje se može kvalifikovati kao mobing.
Nestručnost i neadekvatno rukovođenje Snežane Stanojković, prema mišljenju potpisanih tužilaca, pokazala se i u vezi sa preuzimanjem krivičnog gonjenja u predmetima po optužnicama Tužilaštva Bosne i Hercegovine, kao i neispunjenju obaveza iz Nacionalne strategije i pratećih dokumenata, pogotovo kad je reč o njena dva osnovna cilja – formiranju baze događaja i određivanju kriterijuma za prioritizaciju kao najvažnije obaveze Tužilaštva.
Izveštaji o sprovođenju glavnih ciljeva Nacionalne strategije i Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina prikazuju statističke podatke koji stvaraju privid saradnje, koja je profesionalno neadekvatna i jalova.
U obrazloženju se, između ostalog, navodi i da je Stanojković derogirala nadležnost kolegijuma JTRZ, tako što se sednice sazivaju ad hoc i bez predloženog reda, a svode se na puku formalnost, šturo obaveštavanje i distribuciju štampanog materijala.