Foto: FoNetKad se ispod ulica nekog grada otkriju ostaci prošlih vremena, to bude veliki i važan događaj. Međutim, za Čačak, Beograd i Niš arheološki nalazi starog Rima, postali su problem
Gradske vlasti Beograda, Niša i Čačka imaju problem zbog pronađenih ostataka starog Rima s kojima ne znaju šta će i kako će.
Kao i uvek kad arheolozi otkriju neki vredan i važan nalaz, nalazište se: ili zatrpa (pošto je istraženo, fotografisano i registrovano) kako bi se sve vratilo u stanje pre istraživanja, ili se otkriveni ostaci prošlosti učine dostupnim današnjim pogledima.
Vlast je najčešće za prvu varijantu, a struka i zdrav razum za drugu.
Ovih dana su u Čačku, u dvorištu Narodnog muzeja, otkriveni ostaci rimskog bedema. „Čačak nije znao da ga ima“, kaže za portal „Vremena“ Katarina Dmitrović arheolog ovog Muzeja koji realizuje iskopavanje.
Znalo se da su ispod Čačka ostaci starog Rima, pre pedesetak godina prilikom iskopavanja temelja za jednu zgradu otkrivene su timske terme, ali se za utvrđenje nije znalo.
Katarina Dmitrović kaže da je do sada rimsko nalazište istraživano sporadično, „tek nekih 100 kvadratnih metara“. Sadašnje istraživanje je „počelo prošle godine, a ove godine smo već četiri meseca na terenu“, kaže, i dodaje da je za to vreme istraženo oko 800 kvadratnih metara.
„Rimski bedem ispod Čačka je veliko otkriće i nemoguće ga je istražiti u ovoj sezoni kako je određeno i, bez svake sumnje, zahteva prezentaciju. Za Čačak i za nauku bi to mnogo značilo“, kaže Katarina Dmitrović.
„Zavod za zaštitu spomenika kulture već radi valorizaciju našeg nalaza, ali šta će dalje biti sa njim, ne znamo. Muzej je poslao dopis Zavodu s predlogom kako da se rimski ostaci prezentuju, ali još nismo dobili odgovor. Imamo samo neku nezvaničnu usmenu najavu da će nalaz biti zatrpan. Mi, arheolozi, mislimo da bi to bila velika šteta“, kaže Katarina Dmitrović.
Podsetimo, Čačak je ove godine Prestonica kulture, pa većeg događaja od otkrivanja rimskih bedema sigurno ne bi moglo da bude.
U Beogradu, u Vlajkovićevoj pored Doma Narodne skupštine, tamo gde se zida podzemna garaža, pronađeno je raznih vrednih tragova o prošlosti grada, a nedavno i 16 antičkih grobnica i cev rimskog vodovoda koja je duga 70 metara.
Sad treba odlučiti šta da se s tim uradi.
Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, kaže za portal „Vremena“ da će o daljoj sudbini rimskog vodovoda odlučiti Zavod za zaštitu spomenika Grada i kineska firma koja ima koncesiju na garažu.
„Rimska cev može ili da se ne pomera sa mesta gde je nađena pa da se garaža prilagodi njoj, ili da se u delovima izmesti na viši nivo i postane deo parka.“
„Ovo je veliko otkriće i odluka da se cev zatrpa i preko nje izgradi garaža, je nezamisliva. Mislim da to ne dolazi u obzir“, kaže Crnobrnja. „S obzirom da kineskoj firmi ne odgovara kašnjenje radova, odluku kako će cev biti sačuvana trebalo bi uskoro očekivati.“
I vlasti u Nišu imaju problem zbog rimskog vodovoda.
Radi se o spomeniku iz 4. veka „koji je istražen i dokumentovan, ali je sad potrebno naći novac za njegovu konzervaciju i prezentaciju“, kaže Crnobrnja. A dok se to ne desi, akvadukt cara Konstantina biće nezaštićen.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Saveta REM-a Stevica Smederevac poručuje da odlazak direktorke Rajke Galin Ćertić neće ugroziti rad regulatora uoči izbora i najavljuje vanrednu sednicu o prijavama protiv medija. Rezultati monitoringa i dalje nisu usvojeni zbog podela u Savetu.
Goran Petrović, oficir saobraćajne policije iz Valjeva i suprug majorke Katarine Petrović, izgubiće čin zbog karikature koju je objavio na svom privatnom nalogu na Fejsbuku. Disciplinska komisija MUP-a odbacila je njegov prigovor na prvostepenu odluku
Pre 28. godina, 20. oktobra 1998, usvojen je najrepresivniji Zakon o informisanju u modernoj istoriji Srbije. Godišnjica pada u poslednjoj nedelji izborne kampanje, kada je odnos vlasti prema medijima ponovo u središtu pažnje.
Kolone studenata slivaju se u Beograd gde će 22. oktobra biti održan završni skup Studentske liste. Pešaci bude osećanja koja su provalila 2025. godine kada su obišli Srbiju uzduž i popreko i iz temelja uzdrmali režim Aleksandra Vučića.
Televizija N1 saopštila je da neće ugostiti Aleksandra Vučića u terminu predviđenom za predstavljanje liste „Ujedinjena Srbija”, zbog njegovog dugogodišnjeg odnosa prema toj redakciji. Vučić i Brnabić su odluku nazvali fašističkom, a iz SNS-a nije saopšteno da li će listu predstaviti neko drugi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ako se obećanje Gorana Vesića obistini, istorijski ostaci Virtemberške/Stambol kapije postaće deo Beograda i sveta
Očuvanje i adekvatno korišćenje arheološkog nasleđa u urbanom jezgru ne ukazuje samo na njihovo poštovanje, već i na očekivani stepen civilizacijskog dostignuća u razvoju jednog uređenog društva
Gradeći Somborski bulevar u Nišu radnici su oštetili deo vodovoda iz vremena cara Konstantina. Arheolozi apeluju da investitor, Grad Niš, zaustavi radove i omogući im da istraže ovaj neprocenjivi istorijski spomenik, na šta ga obavezuje zakon
