Foto: FoNet
Kad se ispod ulica nekog grada otkriju ostaci prošlih vremena, to bude veliki i važan događaj. Međutim, za Čačak, Beograd i Niš arheološki nalazi starog Rima, postali su problem
Gradske vlasti Beograda, Niša i Čačka imaju problem zbog pronađenih ostataka starog Rima s kojima ne znaju šta će i kako će.
Kao i uvek kad arheolozi otkriju neki vredan i važan nalaz, nalazište se: ili zatrpa (pošto je istraženo, fotografisano i registrovano) kako bi se sve vratilo u stanje pre istraživanja, ili se otkriveni ostaci prošlosti učine dostupnim današnjim pogledima.
Vlast je najčešće za prvu varijantu, a struka i zdrav razum za drugu.
Ovih dana su u Čačku, u dvorištu Narodnog muzeja, otkriveni ostaci rimskog bedema. „Čačak nije znao da ga ima“, kaže za portal „Vremena“ Katarina Dmitrović arheolog ovog Muzeja koji realizuje iskopavanje.
Znalo se da su ispod Čačka ostaci starog Rima, pre pedesetak godina prilikom iskopavanja temelja za jednu zgradu otkrivene su timske terme, ali se za utvrđenje nije znalo.
Katarina Dmitrović kaže da je do sada rimsko nalazište istraživano sporadično, „tek nekih 100 kvadratnih metara“. Sadašnje istraživanje je „počelo prošle godine, a ove godine smo već četiri meseca na terenu“, kaže, i dodaje da je za to vreme istraženo oko 800 kvadratnih metara.
„Rimski bedem ispod Čačka je veliko otkriće i nemoguće ga je istražiti u ovoj sezoni kako je određeno i, bez svake sumnje, zahteva prezentaciju. Za Čačak i za nauku bi to mnogo značilo“, kaže Katarina Dmitrović.
„Zavod za zaštitu spomenika kulture već radi valorizaciju našeg nalaza, ali šta će dalje biti sa njim, ne znamo. Muzej je poslao dopis Zavodu s predlogom kako da se rimski ostaci prezentuju, ali još nismo dobili odgovor. Imamo samo neku nezvaničnu usmenu najavu da će nalaz biti zatrpan. Mi, arheolozi, mislimo da bi to bila velika šteta“, kaže Katarina Dmitrović.
Podsetimo, Čačak je ove godine Prestonica kulture, pa većeg događaja od otkrivanja rimskih bedema sigurno ne bi moglo da bude.
U Beogradu, u Vlajkovićevoj pored Doma Narodne skupštine, tamo gde se zida podzemna garaža, pronađeno je raznih vrednih tragova o prošlosti grada, a nedavno i 16 antičkih grobnica i cev rimskog vodovoda koja je duga 70 metara.
Sad treba odlučiti šta da se s tim uradi.
Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, kaže za portal „Vremena“ da će o daljoj sudbini rimskog vodovoda odlučiti Zavod za zaštitu spomenika Grada i kineska firma koja ima koncesiju na garažu.
„Rimska cev može ili da se ne pomera sa mesta gde je nađena pa da se garaža prilagodi njoj, ili da se u delovima izmesti na viši nivo i postane deo parka.“
„Ovo je veliko otkriće i odluka da se cev zatrpa i preko nje izgradi garaža, je nezamisliva. Mislim da to ne dolazi u obzir“, kaže Crnobrnja. „S obzirom da kineskoj firmi ne odgovara kašnjenje radova, odluku kako će cev biti sačuvana trebalo bi uskoro očekivati.“
I vlasti u Nišu imaju problem zbog rimskog vodovoda.
Radi se o spomeniku iz 4. veka „koji je istražen i dokumentovan, ali je sad potrebno naći novac za njegovu konzervaciju i prezentaciju“, kaže Crnobrnja. A dok se to ne desi, akvadukt cara Konstantina biće nezaštićen.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog čega svet u Vučiću uglavnom ne vidi genija koji upravlja istorijskim procesima, već još jednog provincijalnog autokratu koji veruje da je mnogo zanimljiviji nego što zaista jeste? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Iako je tužilaštvo objavilo analizu dokaza prikupljenih tokom dosadašnje istrage, prema kojoj Veselin Milić nije bio prisutan u restoranu „27“ na Senjaku u trenutku ubistva Aleksandra Nešovića Baje, deo javnosti sumnja u verziju događaja koju nudi VJT
Srpski bezbednosni sektor liči na redarsku službu Ćacilenda, kaže za „Vreme“ bivši zaštitnik prava građana i predsednički kandidat Saša Janković. Njemu ne deluju logično pojedini napisi da zapravo u policiji, službama i vojsci ispod površine „ključa“ i da će profesionalci dići glas
U Beogradu se nastavlja suđenje u slučaju „Generalštab“, u kojem su optuženi ministar kulture Nikola Selaković i još tri osobe zbog navodnog nezakonitog ukidanja statusa kulturnog dobra toj zgradi
Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon analize snimaka, listinga telefona i svedočenja zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je Veselin Milić učinio krivično delo pomaganja nakon izvršenja krivičnog dela. Postupak protziv bišgeg šefa beogradske policije ipak nije obustavljen
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ako se obećanje Gorana Vesića obistini, istorijski ostaci Virtemberške/Stambol kapije postaće deo Beograda i sveta
Očuvanje i adekvatno korišćenje arheološkog nasleđa u urbanom jezgru ne ukazuje samo na njihovo poštovanje, već i na očekivani stepen civilizacijskog dostignuća u razvoju jednog uređenog društva
Gradeći Somborski bulevar u Nišu radnici su oštetili deo vodovoda iz vremena cara Konstantina. Arheolozi apeluju da investitor, Grad Niš, zaustavi radove i omogući im da istraže ovaj neprocenjivi istorijski spomenik, na šta ga obavezuje zakon
