Foto: Screenshot/TV Pink
U situaciji kada i dalje ne znamo da li je zvučni top ili nešto drugo upotrebljeno 15. marta u masi, predsednik Srbije nastavlja da prebrojava učesnike skupa. Aleksandar Gubaš iz Arhiva javnih skupova za „Vreme” kaže da je to odraz njegove nesigurnosti
Tri dana nakon održanog istorijskog protesta u Beogradu predsednik Srbije Aleksandar Vučić se i dalje bavi brojevima. U gostovanju na televiziji Pink objašnjavao da je u subotu (15. mart) na protestu bilo manje od 107.000 ljudi (što je procena MUP-a), ali više od 88.000.
„BIA je napravila grešku jer je u različitim terminima imala preklapanje ljudi koji se šetaju”, rekao je predsednik.
Da bi potkrepio svoju teoriju objasnio je: „Šta oni rade? Recimo u Kralja Milana oni vam postave sa jedne strane i sa druge strane ljude i oni kad stoje to je – ništa. Oni svi stanu na jedan trotoar. Međutim, oni se raspodele na ulici i onda ovi jedni idu desno šetaju se, a ovi drugi idu levo. To se uči, to agenture uče kroz nevladine sektore i kroz sve te pokrete koji su organizovali i ovi Popovići i ostali prevaranti. Jedni idu nalevo drugi idu nadesno, pa se onda ovi vraćaju idu nadesno, a ovi nalevo. Zašto? Zato što u hodu u pokretu zauzimate pet do osam puta veći prostor nego kad stojite. Kad stojite prosečno vam je u ovakvim vremenskim uslovima jedan i po čovek na kvadratnom metru”.
Izgleda da je predsednik razvio celu teoriju šetanja i prebrojavanja građana na protestu u momentima kada nije jasno da li je u masi upotrebljen zvučni top, kao i ko je to učinio.
Međutim, zašto je predsednik opsednut brojevima?
Aleksandar Gubaš iz Arhiva javnih skupova za „Vreme” kaže da Vučićeve priče o tome kako je neko podučavao ljude kako da se razvrstavjau po ulici da bi izgledalo više su em sumanute same po sebi, jer ko bi se normalan time bavio, a druga stvar to nema nikakve veze jer svakako postoji tačan uvid koliko je ljudi bilo.
Prema podacima Arhiva javnih skupova na protestu 15. marta prisustvovalo je između 275.000 i 325.000 građana, uz mogućnost da je taj broj bio i veći.
On dodaje da je prirodno da su skupovi na kojima su radili procenu bili vrlo različite gustine jer se dešavaju spontano i nema potrebe da bilo ko iscenira skup, niti to ima preteranog smisla jer će se svakako broj ljudi prebrojati.
„Ta njegova potreba da svojim potpuno nasumičnim procenama o broju prisutnih doda neku kvazinaučnu dimenziju je odraz njegove nesigurnosti”, navodi sagovornik „Vremena“.
„Neobična opsesija brojevima“
Gubaš kaže da nije neobično da predsednik iznosi smanjene brojeve učesnika na protestu. Prosto, svaki vlastodržac protiv koga su usmereni neki događaji u društvu teži da smanji ili omalovaži njihov značaj.
„Ono što je neobično u Vučićevom slučaju to je njegova opsesija brojevima. On eto angažuje ne znam koga, stručnjake neke te fantomske, neki softver pominje koji ne postoji i poziva se na te nalaze kao na nešto što bi nama trebalo da zaseni oči i da nas ubedi da je to tačno i egzaktno”, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da se Vučič ovakvim izlaganjem prvenstveno obraća onima koji više veruju njemu nego sopstvenim očima i zdravom razumu. „To je najprostjie, da komunicira sa bilo kim koji kritički komunicira ono što mu se servira, sve to što priča ne bi imalo nikakvog smisla. Kao što i nema”, navodi Gubaš.
Zašto su brojevi važni
„Brojevi su mera značaja neke teme u društvu. Oni su pokazatelj efikasnosti i kredibilnosti onoga ko organizuje skup. Bitni su i sa stanovišta javne bezebdnosti”, ukazuje Gubaš.
Međutim, u slučajevima kao što su bili protesti 15. marta, u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, na Autokomandi… sagovornik „Vremena” zaključuje da je toliko očigledno kakvo je raspoloženje u narodu da zapravo konkretan broj nema neki preteran značaj jer „svi vide emociju, energiju, snagu mase i tu neku opštu pobedničku vibraciju”.
Na svom Instagram profilu predsednik Srbije Aleksandar Vučić priča vam priču o mladom buntovniku i mudrom starcu praćenu prigodnim ilustracijama i animacijom. „Blokaderima-teroristima“ obratio se kao dečurliji koja je razbila školski prozor pa ih je dobri čika postavio na koleno da im održi životnu lekciju
Smena Vladimira Crnojevića sa čela Instituta BioSens izazvala je potres u naučnoj zajednici i još jednom otvorila pitanje besomučnog političkog pritiska Srpske napredne stranke
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
