Policija u opremi za razbijanje demonstracija pokušala je u noći između 2. i 3. juna da upadne na Pravni fakultet. Za bivšeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića to je evidentan primer ugrožavanja zakonom zagarntovane autonomije ove institucije
Kao ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja i nezavisnosti naučnog rada, autonomija univerziteta pravo je i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političke stranke.
U poslednjih nekoliko meseci, otkako su počele studentske blokade visokoškolskih ustanova, autonomija univerziteta nekoliko puta je ugrožavana.
Poslednji put to se dogodilo u noći između 2. i 3. jula, kada je policija pokušala da upadne na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Snimci policije u opremi za razbijanje demonstracija na Platou Slobodana Jovanovića i pred ulaznim vratima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i privođenje 23 ljudi, najnovije su scene zabeležene pred ovom visokoškolskom ustanovom, čiji je student bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ovakav čin policije je, prema rečima nekadašnjeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, evidentan je primer ugrožavanja autonomije ove institucije.
Pokušaj nasilnog ulaska
„Autonomija univerziteta pretpostavalja da policija ne može da uđe u akademsku zajednicu, odnosno na fakultet, univerzitet, bez poziva inokosnog organa – dekana, rektora”, pojašnjava za „Vreme” Kovačević.
Prema njegovim rečima, inokosni organ zove policiju kada proceni da je bezbednost zaposlenih i studenata ugrožena.
„Na primer, ako postoji dojava o bombi ili da će da se desi neki incident, krađa, neke laboratorije su opljačkane, odneta je vredna oprama, onda naravno zovemo policiju”, dodaje Kovačević.
Policija je sinoć pokušala nasilno da uđe u zgradu Pravnog fakulteta, pokazuju snimci i svedočenja okupljenih objavljena na društvenim mrežama.
View this post on Instagram
„Ovo je bio pokušaj nasilnog ulaska, niko ih nije zvao i oni su hteli da uđu na silu i da fizički izbace studente sa Pravnog fakulteta, što je evidentan primer ugrožavanja autonomije”, kaže Kovačević, dodajući da studenti protestuju mirno i da imaju prava na izražavanje i protest po zakonu.
„Da li tu postoji neki verbalni delikt, to ne možete da vidite sa snimka. Oni (policija) napadaju građane koji stoje i mirno protestuju, to je isto tako kršenje zakona”, dodaje sagovornik „Vremena”,
Šta se dogodilo?
Četvrtu noć građanske neposlušnosti u Srbiji obeležili su nasilje i jake policijske snage na ulicama koje su potiskivale demonstrante sa blokada.
Samo na jednoj blokadi, pred zgradom Pravnog fakulteta u Beogradu, privedene su 23 osobe, saopštio je MUP.
U toku noći, policija je legitimisala ukupno 1297 osoba, dok je 79 osoba privedeno.
„Policija je večeras pokušala da uđe u zgradu Pravnog fakulteta i time narušila autonomiju univerziteta”, objavljeno je na nalogu Pravni u blokadi.
View this post on Instagram
Studenti su pušteni, uz prekršajne prijave, rekao je advokat Jovan Rajić za televiziju Nova, a MUP je demantovao da je ušao u zgradu fakulteta.
„Ni u jednom trenutku (policija) nije ušla u prostorije fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Kako se navodi u saopštenju MUP-a, „povodom objava u pojedinim sredstvima javnog informisanja, kao i na određenim profilima na društvenim mrežama, kojima se implicira da je policija prilikom postupanja nameravala da uđe, da je ušla u prostorije Pravnog fakulteta u Beogradu i da su policijski službenici hapsili lica koja su se nalazila na fakultetu, Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije demantuje pomenute navode”.
Besmislena represija prema studentima
Komentarišući navode studenata i policije, Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, bivši dekan tog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je nesumnjivo sinoćnom akcijom policije narušena autonomija univerziteta.
Kako kaže, represija prema studentima je besmislena i kontraproduktivna.
„Postoji Njutnov zakon akcije i reakcije, koji kaže da akcija i reakcija imaju isti intenzitet, samo u suprotnom smeru. Što više pritiskate, biće veći otpor”, dodaje Kovačević.
„Energija ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi. Ona samo menja oblik”, zaključuje.
Uredba – još jedan primer kršenja autonomije
Kao još jedan skoriji primer kršenja autonomije univerziteta navodi donošenje uredbe o visokom obrazovanju kojom je broj časova naučno-istraživačkog rada na visokoškolskim ustanovama smanjen na pet nedeljno sa dotadašnjih 20.
Uredbu je donela Vlada Miloša Vučevića u ostavci, usred krize, kako bi se nastavnicima na visokoškolskim ustanovama umanjile zarade.
„Uredba koju su doneli takođe je kršenje autonomije univerziteta. Tom uredbom srušen je potpuno ceo proces akreditacije, to je težak zakonski prekršaj. Vi, kao nastavnici, morate da se bavite i naukom i predavanjem. Ta uredba direktan je udar na Univerzitet u Beogradu koji je stariji od 200 godina”, dodaje Kovačević.
Šta je autonomija univerziteta?
Zakonom o visokom obrazovanju definisana je i autonomija univerziteta.
Prema njemu, autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva pravo na utvrđivanje studijskih programa, pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata, pravo na uređenje unutrašnje organizacije, te pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom.
Takođe, prema slovu zakona, autonomija podrazumeva i pravo na izbor nastavnika i saradnika, pravo na izdavanje javnih isprava, pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, pravo na korišćenje imovine, kao i pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji.
Autonomija univerziteta, ukratko, označava pravo i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja svojim unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političkih struktura. To je ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja, i nezavisnosti naučnog rada.
Najnovija dešavanja o blokadama u Srbiji pratite u blogu „Vremena”.
Na Kosovu su se danas održali prvi redovni lokalni izbori nakon izlaska Srpske liste iz institucija. Šta se dešavalo na terenu? Kakva je izlaznost? Konačno, da li je bilo nekakvih nepravilnosti?
Biračka mesta na Kosovu i Metohiji, na kojima su birani predsednici opština i odbornici skupština opština, su zatvorena. Ovo su bili prvi lokalni izbori nakon izlaska Srpske liste iz institucija
Tokom protesta na koji je pozvao Široki front zaštite nastavnika i radnika u prosveti blokiran je kružni tok Ušće. Cilj je da se podigne glas protiv represije režima
Studenti u blokadi Univerziteta u Beogradu oglasili su se povodom jedanaest meseci od početka protesta, porukom o istrajnosti, strahu i nadi, ističući da sloboda „nema cenu, ali ima svoje čuvare“
Govoreći o najavljenom studentskom protestu povodom godišnjice pada nadstrešnice na železničkoj stanici, predsednik Vučić ocenio je da će skup biti obeležen nasiljem i da neće imati odjek među građanima.
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
