Bojkotaranje u Beogradu ugrozilo je pobedu opozicije u Novom Sadu

Paradoks raspada koalicije „Srbija protiv nasilja“ je tim veći što su predmet spora koji je doveo do razlaza bili samo beogradski izbori. Na ostale lokalne će kanda izaći i bojkot-stranke prepuštajući lokalnim odborima odluku o tome. Ili će lokalni odbori učestvovati na njima bez obzira na mišljenje centrale.

Šteta je načinjena, ali će biti mnogo veća ukoliko bojkot-stranke i “borbene” stranke nastave sa međusobnim obračunavanjem, ostrašćeno deleći opoziciono biračko telo. Pogotovo ako jedni druge budu optuživali za saradnju sa režimom, što bi bilo i ružno i pogubno.

Iako podela jeste ozbiljna, ona ne bi trebalo da bude prepreka za neku buduću saradnju, pa čak i koalicije na lokalu 2. juna.

Nepromišljeno lansiranje ideje o bojkotu

Priča o bojkotu je prerano i nepromišljeno izašla u javnost. Politički je bila infantilna, mada je jasno – iza nje su stajale najbolje namere. Odmah je dovela do različitih stavova i podela i bila je tempirana bomba koja je samo čekala trenutak da se aktivira.

U Novom Sadu je, recimo, opozicija imala ozbiljnu šansu da ugrozi lokalnu naprednjačku vlast, koja je sistemski uništila grad. Nezavisno od toga da li bi izašla u jednoj, dve ili tri kolone. Rezultati prethodnih izbora to pokazuju, kao i istraživanja javnog mnjenja.

Ali, to što se dešavalo u Beogradu ugrozilo je priliku. Šansa je, kako rekosmo, smanjena čak i da sada sve stranke odustanu od bilo kakvog bojkota. Zbog konfuzije, opozicionog stendbaj-režima i parolaške bojkot-retorike. Ipak, treba se nadati da će u ovoj jednoipomesečnoj kampanji opozicione stranke i grupe građana u ovom gradu uspeti da animiraju nezadovoljne građane, tim pre što su prethodnih godina bile veoma aktivne u kritici gradske vlasti i otkrile brojne afere.

Svakako će vlast na ovim izborima aktivirati neke grupe građana i potpomoći partije sa kojima dugo i uspešno sarađuju, ali čini se – bar prema rezultatima prethodnih izbora – da je došlo do izvesnog političkog sazrevanja Novosađana i da, u velikoj meri, neće nasesti na te trikove.

Uzgred, u Novom Sadu na izborima učestvuju sve stranke “Srbije protiv nasilja”, kako sada stvari stoje.

Pozitivan efekat

E sada, zašto je došlo do najgoreg scenarija i da li je iz svega ovoga moguće izvući pouke?

Koalicija “Srbija protiv nasilja” je veliki opozicioni uspeh u borbi protiv nedemokratskog i kleptokratskog režima, u to nema sumnje. Međutim, činjenica je da je ona funkcionisala uz mnoge unutrašnje protivrečnosti, te da je ogromna energija trošena na međusobno nadgornjavanje i pozicioniranje. Ponekad je bila odveć zagledana u vlastiti pupak, izgledalo je da se ne nalazi ni na nebu ni na zemlji.

Očigledno je nedostajao lider tipa Zorana Đinđića, koji je sa jasnom vizijom sve protivrečnosti i interese mogao da ujedini, imajući jasnu viziju. Možda u tom pogledu nekakav reset opozicione scene može imati i pozitivne efekte.

Pročitajte ceo tekst Nedima Sejdinovića u prazničnom dvobroju nedeljnika „Vreme“ koji je u prodaji od 25. aprila