Birajući između dve loše opcije, opozicija je uspela da izabere treću, najgoru: da se međusobno posvađa i podeli. Poziv na bojkot u Beogradu ugrozio je, recimo, pobedu u Novom Sadu gde nikakvog bojkota biti neće
Paradoks raspada koalicije „Srbija protiv nasilja“ je tim veći što su predmet spora koji je doveo do razlaza bili samo beogradski izbori. Na ostale lokalne će kanda izaći i bojkot-stranke prepuštajući lokalnim odborima odluku o tome. Ili će lokalni odbori učestvovati na njima bez obzira na mišljenje centrale.
Šteta je načinjena, ali će biti mnogo veća ukoliko bojkot-stranke i “borbene” stranke nastave sa međusobnim obračunavanjem, ostrašćeno deleći opoziciono biračko telo. Pogotovo ako jedni druge budu optuživali za saradnju sa režimom, što bi bilo i ružno i pogubno.
Iako podela jeste ozbiljna, ona ne bi trebalo da bude prepreka za neku buduću saradnju, pa čak i koalicije na lokalu 2. juna.
Nepromišljeno lansiranje ideje o bojkotu
Priča o bojkotu je prerano i nepromišljeno izašla u javnost. Politički je bila infantilna, mada je jasno – iza nje su stajale najbolje namere. Odmah je dovela do različitih stavova i podela i bila je tempirana bomba koja je samo čekala trenutak da se aktivira.
U Novom Sadu je, recimo, opozicija imala ozbiljnu šansu da ugrozi lokalnu naprednjačku vlast, koja je sistemski uništila grad. Nezavisno od toga da li bi izašla u jednoj, dve ili tri kolone. Rezultati prethodnih izbora to pokazuju, kao i istraživanja javnog mnjenja.
Ali, to što se dešavalo u Beogradu ugrozilo je priliku. Šansa je, kako rekosmo, smanjena čak i da sada sve stranke odustanu od bilo kakvog bojkota. Zbog konfuzije, opozicionog stendbaj-režima i parolaške bojkot-retorike. Ipak, treba se nadati da će u ovoj jednoipomesečnoj kampanji opozicione stranke i grupe građana u ovom gradu uspeti da animiraju nezadovoljne građane, tim pre što su prethodnih godina bile veoma aktivne u kritici gradske vlasti i otkrile brojne afere.
Svakako će vlast na ovim izborima aktivirati neke grupe građana i potpomoći partije sa kojima dugo i uspešno sarađuju, ali čini se – bar prema rezultatima prethodnih izbora – da je došlo do izvesnog političkog sazrevanja Novosađana i da, u velikoj meri, neće nasesti na te trikove.
Uzgred, u Novom Sadu na izborima učestvuju sve stranke “Srbije protiv nasilja”, kako sada stvari stoje.
Pozitivan efekat
E sada, zašto je došlo do najgoreg scenarija i da li je iz svega ovoga moguće izvući pouke?
Koalicija “Srbija protiv nasilja” je veliki opozicioni uspeh u borbi protiv nedemokratskog i kleptokratskog režima, u to nema sumnje. Međutim, činjenica je da je ona funkcionisala uz mnoge unutrašnje protivrečnosti, te da je ogromna energija trošena na međusobno nadgornjavanje i pozicioniranje. Ponekad je bila odveć zagledana u vlastiti pupak, izgledalo je da se ne nalazi ni na nebu ni na zemlji.
Očigledno je nedostajao lider tipa Zorana Đinđića, koji je sa jasnom vizijom sve protivrečnosti i interese mogao da ujedini, imajući jasnu viziju. Možda u tom pogledu nekakav reset opozicione scene može imati i pozitivne efekte.
Pročitajte ceo tekst Nedima Sejdinovića u prazničnom dvobroju nedeljnika „Vreme“ koji je u prodaji od 25. aprila
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Umesto nadležnih organa Republike Srbije informaciju o određivanju pritvora objavio je tabloid Informer, pozivajući se na izjavu svog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića, koji je imao i opsaku: „Sram vas bilo stoko jedna pravosudna! Tužite me, hapsite i mene!”
Prisutni na protestu su blokirali prilaz Starom savskom mostu na poziv inicijative „Most ostaje“. Postavljanjem kontejnera i mirnim protestom, žele da spreče radove za koje tvrde da nemaju dozvolu. Aktivisti ukazuju na nepravilnosti i zahtevaju privremenu sudsku meru za obustavu radova
Simonida Rajčević obolela je od progresivnog oblika multiple skleroze
Na predstojećim izborima na Kosovu Aljbin Kurti ima dobre šanse za ponovnu pobedu. Njegovoj popoularnosti, između ostalog, doprinosi konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji koju ponajviše oseća 90.000 Srba na Kosovu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
