Reporterka „Vremena" krenula je sa studentima u protestni marš od Beograda do Novog Sada. Studenti će tamo, zajedno sa kolegama iz Novog Sada, 1. februara blokirati tri mosta, tačno tri meseca nakon smrtonosnog pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici
19.55
Krećemo ka Inđiji
Uz „hvala na podršci” i „Stara Pazova” koje se gromoglasno čuje i odgovor meštana Stare Pazove „hvala vama, deco”, „studenti, studenti”, kolona lagano kreće u poslednju etapu – do Inđije.
Prati nas veliki aplauz, a studenti pevaju „mi šetamo celi dan i noć”.
19.25
Dirljiva podrška meštana
Sara, studentkinja Univerziteta Metropolitan uzima od mene jedan panadol, jer joj noge „otpadaju“.
Vidno je umorna, kao i sad već većina nas. Glavno pitanje koji jedni drugima postavljaju je „Kako izdržavate?” i „Kako noge?”
U Staroj Pazovi dočekali su nas „domaćinski”, uz pasulj, pečenje, roštilj, razna slana peciva, toplu supu, gulaš, a tu su i palačinke koje se peku na licu mesta, kao i veganska hrana.
Supom sam se poslužila i sama.
I ja sam umorna – priznajem, ali me i dalje „vozi” energija svih ovih ljudi – kako učesnika šetnje, tako, možda i više, energija meštana koji nas iz mesta u mesto dočekuju sa sve većim žarom. Ili mi se zbog umora čini da je žar veći.
Prilazi mi jedna sedokosa žena i uz razvučen osmeh govori mi „svaka čast” – valjda prepoznaje da nisam iz njenog mesta, već da sam današnji posetilac.
Oduševljena je, ovde je sa unukom i kaže da je ona uvek za mladost i ono što mladi misle. Dok razgovaramo, prolazi me blaga jeza, jer u njenom glasu čujem nadu.
Ovde pravimo dužu pauzu.
18.55
Topao doček
Mnogo meštana Stare Pazove dočekalo je grupu upaljenih telefona na trgu. Puno je hrane.
Temperatura je pala na devet stepeni, ali utisak je da je i dalje toplo. Ovi ljudi čine da sve bude još toplije – sačekali su nas supa, kolači, kiflice, palačinke, krofne i mnogi drugi specijaliteti.
18.33
Stižemo u Staru Pazovu
I na ulazu u Staru Pazovu okupljeni pozdravljaju kolonu.
Krećemo se ka centru Stare Pazove, gde ćemo napraviti dužu pauzu.
Dobrodošli u Staru Pazovu!
Vitajte v Starej Pazove! pic.twitter.com/JcvPFTjgm4— Mladen Mrdalj (@mladen_mrdalj) January 30, 2025
18.18
Monah šeta sa studentima
Pao je mrak. Ostalo je još petnaestak kilometara do Inđije, konačnog današnjeg odredišta. Prešli smo više od 25.
Pored mene je monah, krenuo je sa nama iz Beograda, nosi krst u desnoj ruci i čujem kako izgovara molitvu.
Tek nekoliko koraka ispred njega grupa studenata peva pesmu benda MVP čiji stihovi glase „reci mi šta si uradio ako ti život prođe u nervozi”.
Rekla bih da su im molitve jezički drugačije, ali da su želje iste. Život u slobodnoj zemlji.
Gledam ih sve. Sad već čujem da se neki žale na bolove i pitaju kad će kraj.
„Sutra će biti lakše, kad sve utrni”, kaže jedan mladić.
17.56
Poljoprivrednici pozdravili studente
Između Nove i Stare Pazove, na skretanju ka Vojki, desetak poljoprivrednika sa traktorima dočekuje studente. Oni se pozdravljaju sa njima i nastavljaju dalje.
Bila je tu i grupa ljudi sa upaljenim lampama, koji su takođe došli da dočekaju studente.
17.32
Ljudi se priključuju
Od Nove Pazove se grupi priključilo još ljudi. Hodam i razmišljam o svim ovim ljudima koji su dočekali grupu, koji su plakali sa strane, koji su sa nama prepešačili makar deo rute. Razmišljam kako bi bilo lepo živeti u drugačijoj Srbiji.
Ne mogu da procenim koliko je ljudi. Bila sam na čelu kolone kada smo zastali da sačekamo da nas oni na kraju stignu. Zastala sam tu i kada je grupa krenula. Ljudi su prolazili pet minuta ne baš sporim koracima.
17.14
Vunene su zakon
„Lakše je u vunenim čarapama. Ja sam se zeznuo, prvo sam obuo obične, ali vunene su zakon“, kaže student Luka.
17.07
Doček ispred OŠ „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“
Tu su i prosvetni radnici.
„Mi smo svi uz vas i uvek ćemo biti uz vas”, kaže na megafon jedan od studenata.
„Dobro veče, veliki ljudi! Hvala vam što ste nas probudili i pokazali kako možemo kao pojedinci nešto da uradimo, da možemo da stanemo i u tišini pokažemo da neko treba da ode i da zna za sramotu. Mi ovde stojimo i ćutimo. I dalje ćemo stajati i ćutati”, kaže jedna od nastavnica u OŠ „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“.
Foto: Vreme
16.45
Studenti stižu u Novu Pazovu
Ušli smo u Novu Pazovu. I ovde meštani pozdravljaju grupu, a iz mase se čuje „Hvala vam na podršci”.
„Je l’ mi pratimo satnicu?”, pita jedan student drugaricu.
„Čekaj da vidim… Dobri smo, kasnimo pola sata”, odgovara mu.
Ispred mene već neko vreme priča troje studenata, ne čujem od pištaljki o čemu, ali na kraju shvatam da se do danas nisu poznavali, pošto pružaju ruke jedni drugima i izgovaraju imena.
I ljudi u Novoj Pazovi dočekuju kolonu, često u suzama.
Osim hranom, aplauzima i zvižducima pištaljki, Nova Pazova dočekala je studente i bakljadom.
Ovde pravimo kratku pauzu.
16.28
Penzioner Milovan u šetnji sa studentima
Iz Beograda je sa studentima krenuo i Milovan, građevinac u penziji.
“Idem do Inđije, pa ćemo videti dalje. Ipak imam ja godine, kad sam bio mlađi, dosta sam pešačio, sad ipak imam i godine”, kaže mi. Ipak, ne deluje mi nimalo umorno.
„Svakog sam ja ispratio, i ovog ću. Bolje šetati godinu dana, nego uzeti pušku“.
Na leđima mu je veliki ranac, u rukama voda i mandarina.
Razgovor nam prekida sviranje voza, stotinak metara levo od nas. Izgleda da nas pozdravlja.
16.20
„Ne tražimo mi ostavke“
„Ja mislim da ovakva atmosfera kakva je trenutno u zemlji nije bila otkad su hipici protestovali šezdesetih godina“, komentariše jedan student.
S drugom priča o politici. Kaže da je ovo najbolji put da se nešto promeni. „Ne tražimo mi ostavke, mi tražimo poštovanje zakona“.
Komentarišu i ličnost predsednika Aleksandra Vučića. Kažu da uzurpira sve već godinama.
„On da je pravi šahista, povukao bi se na vreme“.
„Samo da mi ostanemo ovako mirni“, dodaje mu drug.
16.12
„Lepo je videti ovaj prizor“
Na kraju kolone desetak redara, kod njih nema muzike, ali zadovoljni hodaju.
Kažu da obavljaju Sizifov posao, ali da je sve u najboljem redu.
„Lepo je videti ovaj prizor, ove ljude, nismo očekivali da će biti ovako”.
Iz kolone ponovo stižu procene o broju ljudi. Sad kažu da je minimum 700.
Neki su se pridružili grupi u Batajnici.
Snimaju se lajvovi, storiji, prave fotografije.
16.00
Muzika i zvižduci za Vučića
Sunce lagano zalazi, a čini mi se da je atmosfera sve bolja. S blagim zakašnjenjem hodamo ka Novim Banovcima, uz zvuk gitare koja ide od jednog do drugog studenta i svako svira po neku pesmu. Na repertoaru su: „Hit the road Jack“, „Verujem, ne verujem“, Hitovi EKV-a i Azre…
Muziku nadglašava buka dok kolona prolazi pored bilborda na kom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
15.33
„Sjajni su, sjajni!“
Dve prosvetne radnice u penziji pozdravljaju studente. Kažu da su se načekale i da su im noge otpale, ali da im je srce puno.
“Sjajni su, sjajni!”
15.13
Posle odmora, put ka Inđiji
Nismo očekivale da je Batajnica ovoliko dugačka, kažu mi studentkinje u šali. Nisu umorne, ali navijaju za to da se što pre krene.
“Što duže sedimo, biće nam teže posle”, kažu mi.
“A i najele smo se… uh”, dodaju.
Meštani Batajnice sinoć su se dogovorili da prirede doček. I dočekali su nas uz mnooooogo hrane.
Kažu mi da nije cela Batajnica ustala, ali da se ljudi polako bude.
Još nešto više od 20 km ostalo je do Inđije. Siti, krećemo dalje ka Inđiji.
Tamo će većina studenata spavati na stadionu. Neki su poneli vreće za spavanje i šatore.
Dvoje studenata sa kojima razgovaram nemaju ih, ali će se, kažu, snaći.
“Nemamo ništa, imamo samo dobru energiju.”
Idemo dalje.
Ljudi sa kojima sam pričala, zahvaljuju mi se i pitaju sa kog sam faksa. Kažem im da sam novinarka, na šta oduševljeno kažu „svaka čast”
14.48
„Ohrabrili smo se i da plačemo“
U Batajnici neki od stanovnika kada ugledaju studente počinju da plaču. Jedna gospođa mi kaže „to su naša deca, ovo su emocije”, a druga dobacuje – „ohrabrili smo se i da plačemo”.
Studente ovde dočekuje i velika tezga puna voća, raznih kolača, vode, sokova.
Ono što je privuklo pažnju je da su mnoge žene nudile na poslužavnicima palačinke i mekike koje su upravo napravljene. Izašle su iz njihovih kuhinja.
14.23
„Sve što može da hoda u Batajnici, izašlo napolje”
„Ovo je ljude toliko prodrmalo. Kako ljudi reaguju kad nas vide, meni to daje snagu da nastavim do kraja. Nisam u kondiciji, ali ne odustajem. Ljudi plaču i prvih nekoliko sam htela da zagrlim“, kaže studentkinja Anastasija za „Vreme“.
Iz kuhinja Batajničana za studente su spremili bakine kolače i razne pite, dele vodu, voće, slatkiše.
Gurajući devojci kesu punu raznih grickalica, kaže joj u šali „uzimaj, nemoj da se svađamo”.
Grupi su se u Batajnici pridružile dve prosvetne radnice. Škola u kojoj rade nije u obustavi rada, ali jedna od njih kasni sat i po vreme na nastavu. Kaže sa ovo nije smela da propusti.
Ljudi u Batajnici masovno pozdravljaju kolonu.
Jedan student kaže: „Sve što može da hoda u Batajnici, izašlo napolje”. Drug mu dobacuje: „Bukvalno”.
Foto: Vreme
14.24
Zviždanje Vučiću
Studenti zvižde i uzvikuju: „Ua”, dok prolaze ispod transparenta „Aleksandar Vučić, Srbija ne sme da stane”.
14.17
Batajnica je uz studente
Studenti koji su peške krenuli iz Beograda u Novi Sad ulaze u Batajnicu, gde su burno pozdravljeni od građana.
Kako navodi reporterka Vremena, ljudi su studente u Batajnici masovno dočekali sa kesama hrane, slatkiša, sokova i voća.
Svuda se nude jabuke, banane, čokoladice za energiju…
„Ja ovo ne mogu za 10 dana da pojedem“, kaže jedan od studenata.
I nije usamnjen, mladi iz kolone postali su ozbiljno opterećeni slatkišima, pa im je teško sve da nose. Zato su i počeli da ih dele deci koje zatiču sa roditeljima uz put.
14.09
Skandiranje i hodanje
„Hvala vam na podršci“, viče jedan momak, dok okolo aplaudiraju ljudi.
Minut kasnije kaže drugarici: „Jooj, više sam se umorio od skandiranja nego od hodanja“.
Druga dvojica su počela priču o pravilnom gaženju. Jedan kaže: „Brate, jako je bitno pravilno da gaziš, inače, videćeš, ima da budeš ceo u žuljevima“.
14.05
Penzionerski pozdrav
Da pozdravi studente izašao je i Kosta Predić (78) iz svog dvorišta, koje je uz put i počeo da im maše.
Studenti su vikali hvala vam na podršci, a jedna od njih je potrčala iz kolone da ga zagrli.
„Ih, mator sam“, kaže Kosta za „Vreme“, i dodaje : „Inače bih nastavio sa njima“.
14.00
„Moje noge se zasad dobro drže, ali se glad polako budi“
„Deda, mi vas volimo“, čulo se pred Batajnicom dok je iz dvorišta mahao stariji gospodin.
Sofija, starija gospođa nosi transparent „Studentska baka”. Nije umorna, kaže, a sa lica ne skida osmeh, kom doprinose i okupljeni na ulicama koji bodre grupu. Ona će dalje do Novog Sada pešaka.
Deluje da u ovoj grupi, bar zasad, nema umornih.
U masi se čuje „Oblande, oblande, još malo, pa nestalo”, dok dečko nosi kutiju ovog dezerta.
Dok prolazimo industrijskom zonom u Batajnici, studenti kako prolaze pored koje fabrike, uzvikuju ime te firme, pozdravljajući zaposlene koji su na putu.
„Ko li će od njih da nas zaposli?”, pita jedan visoki student drugaricu.
Negde smo između 10 i 15 kilometra.
Devojka iza mene kaže drugu da se samo boji da ne krene da joj se grči stopalo.
Sa svih strana stižu slatkiši, a kutije idu dalje, od ruke do ruke.
Dvoje starijih planinara s rančevima na leđima u punoj opremi krenuli su do kraja – Novog Sada.
Kažu da zasad nisu umorni, ali da će umor početi negde oko 20 kilometra – tako im iskustvo govori.
Moje noge se zasad dobro drže. Glad se polako budi, pa je pravo vreme za bananu.
Studentkinje Ana i Vanja krenule su da pruže posršku studentima, a podrška ljudi sa strane je neverovatna.
Mene gura njihova snaga i njihov entuzijazam koji su neverovatni.
Na početku šetnje uspela sam da obezbedim mesto u jednom autu, pa me kičma ne otkida.
13.49
Jesu li studenti umorni?
Devojka i momak sa Matematičkog fakulteta blago su usporili korak, kako šetnja ulazi u 10. kilometar.
„Malko smo se umorili, ništa strašno, ali nastavljam“, kaže momak za ‘Vreme’, a devojka dodaje: „To za njega napiši, ja umorna nisam“.
Momci sa ETF-a nude se da ponesu svakoga ko se umorio, uz smeh kažu – nas nosi duh, a kad stanemo večeras – ko zna šta će biti sa telom.
13.17
Studenti prešli četvrtinu predviđene dnevne rute
Studenti koji su peške krenuli iz Beograda u Novi Sad se nalaze na Batajničkom drumu.
Prošlo je skoro puna tri sata od starta.
Kako navode, merači koraka i kilometara međusobno im se razlikuju, ali sugurno je da su prešli više od 10 kilometara, četvrtinu današnjeg planiranog puta.
„Jednom u životu pretrčala sam tu dužinu, od Maratona do Atine, trasom kojom je, prema legendi, Fidipid odneo vest o pobedi u bici. Studenti i ostali današnji šetači, ne nose vest o pobedi, ali idu na blokade novosadskih mostova“, kaže reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović .
Okupljeni duž Batajničkog druma dele vodu, slatkiše i voće.
12.31
Studenti prešli sedam kilometara
Studenti koji su jutros krenuli iz Novog Beograda peške do Novog Sada su do sada prešli sedam kilometara.
Razdragani su, atmosfera je lepa, svi i dalje po sunčanom danu hodaju puni entuzijazma.
Uzvikuju: „Ćutanja je dosta, prvog na tri mosta”.
11.52
15 minuta tišine
Zemun. Petnaest minuta tišine u spomen poginulima na železničkoj stanici u Novom Sadu.
11.42
Prva pauza za šetače i 15 minuta tišine
Prva pauza za studente koji su krenuli do Novog Sad je napravljena kod Zemunskih kapija, gde će u 11:52 biti 15 minuta tišine.
Učesnike šetnje ovde je dočekala grupa građana.
11.20
Aplauz u Zemunu
Nakon prvog sata pešačenja, grupa studenata je u Ulici cara Dušana u Zemunu.
Duž glavne zemunske ulice ljudi su pozdravljali šetače aplauzima i nosili transparente „Hvala vam, deco”. „Deca” su uzvratila: „Hvala vam na podršci!”
Ljudi sa strane aplaudiraju i plaču.
Grupa je nastavila put ka Batajnici.
10.44
Sestre Milićević: Nadamo se da ćemo ostati do kraja
Studentkinje Đurđa i Lenka Milićević sa ETF-a misle da je atmosfera veoma dobra i ističu da nisu očekivale toliki broj ljudi u koloni.
„Iako ja nisam među onima koji su izabrani da pešače na mom fakultetu, vidim da se dosta građana priključilo, pa sam krenula i ja. Veoma mi se sve ovo sviđa i nadam se da ću da ostanem do kraja“, navodi Đurđa.
Govoreći o građanima koji ih pozdravljaju sa prozora na Novom Beogradu, Lenka Milićević je istakla da im to daje dodatnu energiju da istraju.
I one će spavati na fudbalskom terenu u Inđiji, a za tu priliku su ponele šator.
10.37
Novobeograđani pozdravljaju studente
10.29
Maričić: I 1996. i 1997. sam već pešačila od Beograda do Novog Sada
Draženka Maričić je građanka koja je krenula u šetnju sa studentima i kaže da planira da ispešači celu rutu.
„Probaću, pa koliko izdržim fizički. Mislim da sam spremna za tako nešto. Inače sam jedna od onih koji su 1996. i 1997. godine isto pešačila od Beograda do Novog Sada, ali tada kao student FPN-a. Danas nisam student, ali sam im ovde kao podrška“.
10.23
Mašinci protiv mašinerije
Na čelu kolone se nalaze studenti Mašinskog fakulteta koji nose transparent: „Mašinci protiv mašinerije“.
U koloni ka Novom Sadu je nekoliko stotina studenata.
10.22
Okupljeni građani pozdravljaju studente koji su krenuli peške ka Novom Sadu
10.19
Početak studentskog marša
Studentska kolona sa Novog Beograda je krenula peške ka Novom Sadu.
10.17.
„Spremni smo za celodnevnu šetnju“
Aleksa, student Mašinskog fakulteta i Dimitrije sa Fakluteta za medije i komunikacije, ocenili su neposredno pred start studentskog marša da su spremni za današnju šetnju.
„Koliko možemo da budemo spremni, da, jesmo. Inače, imam slično iskustvo kada sam pešačio ceo dan, i posle toga sam morao da se oporavljam nedelju dana od toga“, rekao je Aleksa.
Dimitrije dodaje da planiraju da spavaju večeras na fudbalskom terenu u Inđiji, kao i da će kampovati tamo.
10.10
Policijsko vozilo na čelu kolone
Na čelu kolone se nalazi patrolno vozilo policije koje će se kretati ispred kolone studenata do Novog Sada.
09.46
Više od 100 kilometara puta
Nekoliko stotina okupljnih studenata spremno za polazak na put koji je dug nešto više od 100 kilometara.
09.27
Kombi vozila za prenos vode i hrane
Ko nema nekoga da mu preveze stvari, može da ih odloži u posebna kombi vozila koja su obezbeđena. U toku je ubacivanje pakovanja vode i hrane.
09.20
„Kud svi, tu i mi”
Nevena Zečević i Ivana Ćirić s Filološkog fakulteta nisu se prijavile za šetnju, jer nisu znale za prijave. Ipak su se uputile ka Novom Sadu. Nisu obezbedile smeštaj u Inđiji, ali su ponele vreće za spavanje, pa će se snaći.
„Kud svi, tu i mi”, poručuju one za „Vreme“.
09.14
Sve je spremno za početak šetnje
Studenti su spremni za početak šetnje.
09.09
Studenti DIF-a na čelu kolone, prisutni i medicinari
Na čelu kolone biće studenti DIF-a.
Među medicinarima je i dva lekara koji će biti sa studentima u sredini grupe.
09.08
Podrška od roditelji dece sa smetnjama u razvoju
Roditelji dece sa smetnjama u razvoju koji su došli da podrže studente svoje probleme dece su stavili po strani i došli su da se zahvale studentima što ovim činom „zemlju za sve nas“.
Majka deteta sa autizmom Tamara Marković kaže da će roditelji prošetati deo puta sa studentima.
09.07
Građani uz studente
Početku marša prisustvuju i građani koji su došli da podrže i ohrabre studente.
Foto: Vreme / Katarina Stevanović
Foto: Vreme / Katarina Stevanović
09.05
Oprema za šetnju i vreće za spavanje
Studenti koji se spremaju za ovu dugu šetnju sa sobom su poneli rančeve i vreće za spavanje.
Automobili koji prolaze pored studenata ih pozdravljaju sirenama.
09.00
Počelo okupljanje studenata
Pred fakultetom dramskih umetnosti počelo je okupljanje studenata koji se spremaju da krenu pešaka ka Novom Sadu.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će studentske školarine biti smanjene za 50 odsto, te da je time ispunjen i četvrti zahtev studenata. Za to, kaže, nije bio potreban rebalans budžeta
Ovaj tekst je napisan iz čiste emocije, ljutnje i želje da se sazna istina o jednom zagrljaju koji će, možda, ostati upamćen kao jedan od simbola studentskih protesta
Šta se u Srbiji promenilo ostavkom Vlade? Ništa, komentariše ugledni nemački list Zidojče cajtung, jer u Srbiji se ionako za sve pita Aleksandar Vučić
Organizatori Nišvila pružili su podršku studentskim protestima koji su doveli do smene premijera Miloša Vučevića
Sindikalac Elektroprivrede Srbije Dragoslav Ljubičić dobio je upozorenje pred otkaz zbog navodnih prekršaja koji su tek nakon njegovog uzbunjivanja dodatno ubačeni u Kodeks poslovnog ponašanja. Ukoliko se tako dopunjen Kodeks bude primenjivao uzbunjivači će morati da biraju između ćutanja i otkaza
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Batinanje studenata u Novom Sadu može da iznenadi samo nekoga ko ništa o naprednjačkom Novom Sadu ne zna. Decenijska negativna selekcija se onde završila tako što su u tzv. strukturama vlasti ostali samo kriminalci i bitange
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
