Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Sindikati navode da nije ispunjen zahtev da se prvo pregovara o korekciji minimalne zarade za ovu godinu, pa tek onda za narednu godinu
Savez samostalnih sindikata Srbije saopštio je da na sastanku pregovaračkih timova reprezentativnih sindikata, vlade i poslodavaca danas nije postignut dogovor o minimalnoj ceni i da su pregovori prekinuti jer nije ispunjen zahtev sindikata da se prvo pregovara o korekciji minimalne zarade za ovu godinu, pa tek onda za narednu godinu.
Predstavnici Ministarstva finansija izneli su predlog da se minimalac poveća za 17,8 odsto što iznosi nešto više od 47.000 dinara. Poslodavcima je ponuđena olakšica u vidu većeg neoporezivog dela zarada od 25.000 dinara, a do sada se porez nije plaćao na 21.300 dinara.
Čeka se Mali
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i danas su ponovili stav da se prvo pregovara o povećanju minimalne cene rada za ovu godinu, kao i da se „minimalac“ izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, naveo je Sindikat i dodao da će pregovore oko povećanja minimalne zarade za 2024. početi kad to bude učinjeno, što je bilo i obećanje ministra finansija.
„Razrešenje ove situacije bi moglo da bude na kolegijumu Socijalnog-ekonomskog saveta, zakazanom za utorak, 29. avgusta, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, na kojem bi trebalo da bude prisutan i ministar finansija Siniša Mali“, navedeno je u saopštenju.
Iz Unije poslodavaca Srbije ističu da će ovaj predlog morati da razmotre i da se na predsedništvu dogovore da li će prihvatiti ili tražiti veći neoporezivi deo zarade.
“Mi smatrmao da je ovaj predlog suviše izašao u susret sindikatima. Jer praktično prema projekciji za narednu godinu inflacija će biti smanjena na 4,9 odsto, dok će rast bruto domaćeg proizvoda biti 3,5 odsto, tako da prema tim pokazateljima rast minimalne zarade bi trebalo da bude za oko 8,4 procenta. U ovom slučaju sindikati su dobili povećanje od 17,8 odsto što znači da povećanje ide značajno u njihovu korist”, rekao je počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković za Biznis.rs.
On je rekao da je predloženo povećanje, iako sindikati traže da ono bude 30 odsto, čak probilo granicu onoga što privreda može da izdrži, ali je dodao i da su privrednici dobili olakšice jer je Ministarstvo predložilo da neoporezivi deo zarade bude povećan sa 21.000 na 25.000 dinara.
Minimalac i korpa
Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da minimalna zarada po zakonu ne može da se usklađuje sa minimalnom potrošačkom korpom već da se određuje na osnovu drugih parametara.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović je na to odogovorio da izjednačavanje te dve vrednosti nije zakonska obaveza, ali da je na Socijalno-ekonomskom savetu još 2018. godine dogovoreno da se vrednost minimalne potrošačke korpe izjednači sa vrednošću minimalne zarade za 2021. godinu.
Početi razgovore o progresivnom oporezivanju
Predstavnik sindikata Nezavisnost Zoran Ristić izjavio je FoNetu da najavljeno povećanje minimalne plate za 17,8 odsto nije dovoljno i da bi trebalo početi razgovore o progresivnom oporezivanju prihoda.
On je podsetio da je povećanje minimalne zarade za narednu godinu najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali da je nejasno da li je to učinio na osnovu analiza Ministarstva finansija ili je Ministarstvo finansija napravilo analizu na osnovu Vučićeve izjave.
Dodao je da poslodavci zbog poreskih olakišca koje je danas predložilo Ministarstvo, odnosno da neoporezivi deo zarade bude povećan na 25.000 dinara, neće ništa izgubiti i da neće biti opterećeni povećanjem minimalne zarade.
Ristić je rekao da njegov sindikat neće prihvatiti ponudu Ministarstva i da će tražiti da se minimalna plata približi potrošačkoj korpi.
Minimalna zarada je ove godine 40.020 dinara, a vrednost minimalne potrošačke korpe u maju, za koji postoje poslednji podaci, bila je oko 52.000 dinara.
B.G./FoNet/Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Crnogorska policija traga za Nikolasom Kovačem i Danilom Džekulićem, osumnjičenima za ubistvo Darko Vesković u Beogradu, za koje se sumnja da se trenutno nalaze na teritoriji Crne Gore
Čemu nas uči izveštaj Stejt departmenta o Srbiji i regionu i zašto je Vučić pohrlio da celu zemlju ponudi Trampu kao resurs
Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za poništenje beogradskih izbora 2023. godine za koje su mnogi stručnjaci rekli da su pokradeni. Profesorka prava Jelena Jerinić iz ZLF-a za „Vreme“ analizira presudu najvišeg sudskog tela kojim predsedava Vladan Petrov
Uprkos dobrim uslovima za uzgoj, domaća proizvodnja pokriva tek oko trećinu potreba tržišta. Zašto Srbija naveliko uvozi beli luk
Aleksandar Vučić ponovo „opipava puls“ svojih pristalica. Kao i prošlog leta, pompezno najavljuje nove socijalne mere. Prošle godine ih je nazvao čudesnim, ali verovatno nisu urodile plodom - jer izbora nije bilo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
