Samo u Beogradu ove godine je bilo više od 2.000 lažnih dojava o postavljenim bombama, što je u proseku šest lažnih dojava u danu. Porede Beograda, ni drugi gradovi u Srbiji poput Novog Sada, Niša, Kragujevca nisu bili pošteđeni.
Pomoćnik komandanta Policijske brigade Radojko Caran rekao je za RTS da najviše lažnih dojava stiže u obrazovne ustanove, te da policija ne radi sa pretpostavkama, već sa činjenicama, istakavši da policija odmah po prijavi izlazi na teren.
„Najčešće su na meti bile osnovne i srednje škole, fakulteti i Aerodrom ‘Nikola Tesla’ u ranijem periodu“, kazao je Caran.
Neretko se dešavalo i da u jednom danu zbog lažnih dojava bude evakuisano više od 100 škola. Na meti lažnih dojava o bombama bili su i Vojnomedicinska akademija, bolnice, ali i beogradski Zoološki vrt.
Strogo definisana procedura MUP-a
Caren je nave da je procedura po dobijanju prijave strogo definisana u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
„Prilikom prijema dojave o postavljenoj bombi, dežurna služba upućuje hitno na lice mesta pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji preduzimaju mere i radnje u cilju obezbeđenja lica i mesta i vršenja pregleda prostora, kako bi utvrdili da li ima neko eksplozivno sredstvo, minsko eksplozivno sredstvo ili eksplozivna naprava“, ukazao je Caran.
Na pitanje koliko vremenski traje pregled objekta, Caran je rekao da to zavisi od veličine objekta i broja pripadnika MUP koji su na terenu.
„Pristupa se planski, pregleda se sektor po sektor i obraća se pažnja na sve sumnjive predmete, predmete koji ne pripadaju tom prostoru ili osobama koje borave u tom prostoru, kao kada bi u vašem studiju bio ranac koji ne pripada nikome iz ekipe“, objasnio je Caran.
Prema njegovim rečima, kada se takav predmet pronađe, dolaze kontradiverzione ekipe sa zaštitnom opremom, specijalnim uređajima i službenim psima za otkrivanje eksplozivnih naprava i proveravaju predmet.
Organizovano
Problem sa lažnim dojavama traje već veoma dugo. Jedno vreme Palata pravde u Beogradu je gotovo svakodnenvo bila izložen lažnim dojavama. I Er Srbija je bila suočena sa ovim problem nakon izbijanja rata u Ukrajini. Nacionalna avio-kompanija dobila je dojave da su postavljene bombe u avionima koji lete u Moskvu.
Istraživačica Beogradskog centra za bedzbednosnu politiku Marija Pavlović izjavila je tada za portal “Vremena” da “ovo izgleda kao da je organizovano”, te da policiji uopšte “nije lako da uđe u trag počiniocu”, pogotovo ako neko zna kako sistem funkcioniše.
Dodaje da je dodatni problem kada su dojave poslate elektronskom poštom. “Postoje mejlovi koji se šalju bez pravljenja naloga i nakon slanja poruke nestaju”, objašnjava zašto policija za sada možda ni ne može da pronađe odgovorne.
Na pitanje šta će biti ako se nastavi sa lažnim dojavama, ona kaže da “policija mora da izađe na teren i preduzme operativne radnje”.
Ozbiljno shvatiti
Edukatorka na temu zaštite dece i mladih na internetu i stručnjak za sajber bezbednost Katarina Jonev izjavila je za Biznis.rs da dojave ne treba shvatiti kao šalu, jer svi napadi treba da se tretiraju ozbiljno, pošto je reč o bezbednosti i funkcionisanju ove države.
„S obzirom na to da se dojave odnose pre svega na beogradske osnovne i srednje škole, naravno da su roditelji šokirani i zbunjeni, i da su zabrinuti za bezbednost. Srećom, za sada nije pronađena nijedna naprava u školama koje su pregledane, ali daleko od toga da treba prepustiti stvari slučaju. Tako da se nadam da će sve ostati na nivou pretnji i da se one neće realizovati“, istakla je Jonev.
B.G./FoNet/RTS/Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
