Andrej Gnjot živi u malom stanu u Beogradu koji mu nakon sedam meseci u zatvoru ponekad čak zaliči i na slobodu. Ovaj beloruski novinar i aktivista uhapšen je prošle godine u Srbiji po Interpolovoj poternici za navodnu utaju poreza u Belorusiji, piše Dojče Vele.
Gnjot, međutim, tvrdi da se radi o političkom progonu i u kućnom pritvoru od jutra do mraka radi na svojoj odbrani.
„Znajući da se ni Interpol, ni bilo koja država ne bi bavila tako prljavim poslovima kao što je politički progon, beloruski diktatorski sistem to radi pod velom krivičnog zakona, najčešće kroz finansije. Za to ima mnogo primera, istih kao moj slučaj“, kaže Gnjot.
On je jedan od osnivača organizacije SOS BY. Beloruski režim ih je zbog političkog delovanja označio kao „ekstremističku formaciju“. Zato Gnjot strahuje da ga u slučaju izručenja u Belorusiji čeka represija i tortura.
„Belorusija je jedina zemlja u Evropi koja ima smrtnu kaznu. A diktatorski sistem rado koristi sve te užasne metode da pokaže Belorusima, i unutar i izvan države, da su Belorusi u opasnosti, da sistem može sve da im uradi“, kaže Gnjot.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu odluku kojom je naloženo Gnjotovo izručenje Belorusiji. Gnjot i njegovi advokati su uložili žalbu, tvrdeći da je sud propustio da razmotri političku pozadinu slučaja.
Jedan potpis do ekstradicije
Advokat Filip Sofijanić kaže da ne postoji zakonski rok u kojem Apelacioni sud treba da odluči o tome, ali pretpostavljaju da će to biti za nekih mesec i po do dva meseca.
„U zavisnosti od toga kakva presuda bude bila, ukoliko Apelacioni sud potvrdi da su ispunjeni uslovi za ekstradiciju, Andreja Gnjota od ekstradicije, odnosno deportacije, deli samo potpis ministra pravde“, objašnjava Sofijanić.
U Beogradskom centru za ljudska prava odlično su upoznati sa ovakvim slučajevima. Njihova analiza je pokazala da je Srbija više puta prekršila prava osoba koje su bile u postupku izručenja.
„Ranija praksa je pokazala da sudovi veoma često u svojim odlukama eksplicitno navedu da oni nisu nadležni da odlučuju o tome da li osobi preti proterivanje ili tortura u zemlji, već da je to ili u nadležnosti kancelarije za azil, odnosno postupka azila, ili je to u nadležnosti Ministarstva pravde u onom delu u kom ministar pravde može da ne dozvoli izručenje ukoliko se radi o političkom krivičnom delu“, tvrde iz ove organizacije.
Podrška iz celog sveta
Dok čeka na konačnu odluku, Andreju stižu brojne poruke podrške iz svih krajeva sveta. Među njima je i podrška beloruske opozicione liderke Svetlane Tihanovske.
Ali stižu i pretnje da će ga, ukoliko dođe do izručenja, vlasti teretiti i za sve intervjue koje je dao iz pritvora.
„Boriću se do poslednje kapi krvi ako bude trebalo, jer sistem, diktatorski sistem, veoma okrutan sistem, besmislen sistem, nemilosrdan sistem – ne bi trebalo da ubija ljude samo zato što misle drugačije. Nikada nisam želeo da napustim svoju zemlju, volim Belorusiju, ja sam Belorus, ja sam pravi Belorus, to mi je u krvi, ali diktatura mi je oduzela moju zemlju“, kaže Gnjot.
Stiglo je i vreme za šetnju. Andrej Gnjot u kućnom pritvoru ima pravo samo na jedan izlazak dnevno u trajanju od jednog sata. Taj kratki privid slobode daje mu nadu da će ovu bitku s diktaturom ipak dobiti.
English
Deutsch
Русский
Српски језик