Foto: Privatna arhiva
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu odluku da beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot bude izručen Belrousiji. On je uhapšen po Interpolovoj poternici za navodnu utaju poreza u Belorusiji, ali Gnjot tvrdi da je u pitanju politički progon. Uložio je žalbu Apelacionom sudu čija se konačna odluka još uvek čeka
Andrej Gnjot živi u malom stanu u Beogradu koji mu nakon sedam meseci u zatvoru ponekad čak zaliči i na slobodu. Ovaj beloruski novinar i aktivista uhapšen je prošle godine u Srbiji po Interpolovoj poternici za navodnu utaju poreza u Belorusiji, piše Dojče Vele.
Gnjot, međutim, tvrdi da se radi o političkom progonu i u kućnom pritvoru od jutra do mraka radi na svojoj odbrani.
„Znajući da se ni Interpol, ni bilo koja država ne bi bavila tako prljavim poslovima kao što je politički progon, beloruski diktatorski sistem to radi pod velom krivičnog zakona, najčešće kroz finansije. Za to ima mnogo primera, istih kao moj slučaj“, kaže Gnjot.
On je jedan od osnivača organizacije SOS BY. Beloruski režim ih je zbog političkog delovanja označio kao „ekstremističku formaciju“. Zato Gnjot strahuje da ga u slučaju izručenja u Belorusiji čeka represija i tortura.
„Belorusija je jedina zemlja u Evropi koja ima smrtnu kaznu. A diktatorski sistem rado koristi sve te užasne metode da pokaže Belorusima, i unutar i izvan države, da su Belorusi u opasnosti, da sistem može sve da im uradi“, kaže Gnjot.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu odluku kojom je naloženo Gnjotovo izručenje Belorusiji. Gnjot i njegovi advokati su uložili žalbu, tvrdeći da je sud propustio da razmotri političku pozadinu slučaja.
Jedan potpis do ekstradicije
Advokat Filip Sofijanić kaže da ne postoji zakonski rok u kojem Apelacioni sud treba da odluči o tome, ali pretpostavljaju da će to biti za nekih mesec i po do dva meseca.
„U zavisnosti od toga kakva presuda bude bila, ukoliko Apelacioni sud potvrdi da su ispunjeni uslovi za ekstradiciju, Andreja Gnjota od ekstradicije, odnosno deportacije, deli samo potpis ministra pravde“, objašnjava Sofijanić.
U Beogradskom centru za ljudska prava odlično su upoznati sa ovakvim slučajevima. Njihova analiza je pokazala da je Srbija više puta prekršila prava osoba koje su bile u postupku izručenja.
„Ranija praksa je pokazala da sudovi veoma često u svojim odlukama eksplicitno navedu da oni nisu nadležni da odlučuju o tome da li osobi preti proterivanje ili tortura u zemlji, već da je to ili u nadležnosti kancelarije za azil, odnosno postupka azila, ili je to u nadležnosti Ministarstva pravde u onom delu u kom ministar pravde može da ne dozvoli izručenje ukoliko se radi o političkom krivičnom delu“, tvrde iz ove organizacije.
Podrška iz celog sveta
Dok čeka na konačnu odluku, Andreju stižu brojne poruke podrške iz svih krajeva sveta. Među njima je i podrška beloruske opozicione liderke Svetlane Tihanovske.
Ali stižu i pretnje da će ga, ukoliko dođe do izručenja, vlasti teretiti i za sve intervjue koje je dao iz pritvora.
„Boriću se do poslednje kapi krvi ako bude trebalo, jer sistem, diktatorski sistem, veoma okrutan sistem, besmislen sistem, nemilosrdan sistem – ne bi trebalo da ubija ljude samo zato što misle drugačije. Nikada nisam želeo da napustim svoju zemlju, volim Belorusiju, ja sam Belorus, ja sam pravi Belorus, to mi je u krvi, ali diktatura mi je oduzela moju zemlju“, kaže Gnjot.
Stiglo je i vreme za šetnju. Andrej Gnjot u kućnom pritvoru ima pravo samo na jedan izlazak dnevno u trajanju od jednog sata. Taj kratki privid slobode daje mu nadu da će ovu bitku s diktaturom ipak dobiti.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
