Foto: AP Photo
Vladimir Putin razmešta rusko nuklerano oružje izvan svojih granica „zato što to čine i SAD“, a Aleksandar Lukašenko ga prihvata „da bi Belorusija odvratila potencijalne agresore“. Svet sa zebnjom posmatra nuklearno nadgornjavanje
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je izjavio da je njegova zemlja počela da preuzima rusko taktičko nuklearno oružje, od kojih je neko i tri puta snažniji od atomskih bombi koje su SAD bacile na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.
Ovo je prvi put od raspada Sovjetskog saveza da Rusija raspoređuje nuklearno oružje van svojih granica, piše Glas Amerike. To je, naravno, izazvalo vliku pažnju i negodovanje u SAD, članicama NATO-a, ali i u Kini koja je više puta od početka rata u Ukrajini upozoravala da ne treba zveckati nuklearnim oružjem.
„Imamo rakete i bombe koje smo dobili od Rusije“, rekao je Lukašenko u intervjuu za ruski državni TV kanal Rusija 1. „Bombe su tri puta snažnije od onih koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki“.
Najbliži strani saveznik predsednika Rusije Vladimira Putina je rekao da će ovo nuklearno oružje biti aspoređeno na teritoriji Belorusije „za nekoliko dana“ i da ima kapacitete da preuzme i rakete većeg dometa, „ako to bude bilo potrebno“.
Putin je još u martu saopštio da je pristao da razmesti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji obrazlažući ovaj potez time da su SAD raspoređivale takvo oružje u nizu evropskih zemalja tokom mnogo decenija, prenosi Glas Amerike.
SAD su kritikovale Putinovu odluku, ali su rekle da nemaju nameru da menjaju sopstveni stav o strateškom nuklearnom oružju i da nisu do sada primetile nikakve naznake da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.
Belorusija, koja se graniči sa članicima NATO-a Litvanijom, Letonijom i Poljskom, svoju odluku da preuzme rusko nuklearno oružje pravda odvraćanjem od potencijalnih agresora.
J.H./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je da bi Predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogao da se nađe pred poslanicima „jako brzo“
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je one koji hoće da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra nazvao „satanistima“. Najavio je i naprednjački komemorativni kontraskup
Berlinski list „Taz“ analizira kako srpska desnica koristi lik Čarlija Kirka da se približi američkom predsedniku Trampu
Kada govori o zloupotrebi ovlašćenja policije predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne pominje ni divljačko pendrečenje demonstranata, ni to što Marko Kričak preti silovanjem, ni desetine izjava svedoka o prekoračenju policijskih ovlašćenja, nego slučaj bivšeg fudbalera Crvene zvezde Vujadina Savića
Šta je Vreme?
Dobro znam šta je Vreme, ali ne mogu da to objasnim?
Kako ne možeš?!
Vreme, to je delo novinara koji su u njemu objavljivali svoje tekstove u prethodne tri po decenije!
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
Ne postoji ratni cilj dovoljno veliki da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi – da se ne govori o daljim posledicama. Slučaj je takav da to važi na strani onog ko bude njome pogođen, ali i na strani onih koji bi atomsku bombu upotrebili. Može li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Ne samo da je reč „mir“ sistematski nestala iz međunarodne komunikacije i treba biti veliki optimista pa očekivati da se sukobljene strane vrate pregovorima, već je Rusija najavila povlačenje iz sporazuma koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava, tj. povećanje svog atomskog potencijala
U nedelju, 27. Februara popodne, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim "боевого дежурства“, odnosno borbene gotovosti. U skladu sa "doktrinom osiguranog uzajamnog uništenja" i oružane snage SAD su proporcionalno podigle svoju borbenu gotovost. Neobično je da Rusija sa svojih 6257 nuklearnih bombi uopšte ima potrebu da ističe čime raspolaže, baš kao što je zbunjujuće da Zapad to do te mere ignoriše. U nekom paklenom raspletu, takvo odsustvo razumevanja moglo bi da dovede i do kakve praktične demonstracije
Moskva je obavestila Vašington da privremeno povlači svoje objekte iz međusobnog inspekcijskog nadzora koji je utvrđen Sporazumom o smanjenju strateškog naoružanja (START), jer ruski inspektori zbog sankcija koje su uvedene Rusiji ne mogu da vrše nadzor na adekvatnim američkim objektima, saopštilo je u ponedeljak rusko Ministarstva spoljnih poslova.
