Foto: Ebrahim Noroozi/AP Photo
Nakon terorističkog napada na jednu privatnu školu u Kabulu u kojem je život izgubilo 53 učenica i učenika u više avganistanskih provincija se održavaju protesti koje talibani suzbijaju silom. Žene traže pravo na školovanje, a narod Hazara protestvuje protiv progona
Dok se protesti žena i onih koji podržavaju njihov ravnopravan položaj u društvu u Iranu ne smiruju, prevashodno žene već četvrti dan protestuju i u Avganistanu. Povod za demonstracije je bio teroristički napad na jednu privatnu školu u Kabulu u petak u kojoj je prema podacima Ujedinjenih nacija poginulo 53 učenica i učenika, a 110 je bilo povređeno.
Među žrtvama su bile pretežno devojčice i mlade žene. Škola se nalazi u delu Kabula u kome većinski živi narod Hazara, koji spade u šiitsku manjinu. Pretpostavlja se da ih u Avganistanu živi između četri i osam miliona, preciznih podataka nema jer popis stanovništva nije održan decenijama.
Od kako su talibani u avgustu 2021. ponovo došli na vlast u Avganistanu, narod Hazara se pribojava etničkog i religijkog progona. Amnesti internešnal je dokumentovao masakr nad devetoro Hazara u provinciji Gazni, čim su talibani tamo preuzeli kontrolu sredinom jula prošle godine. Talibani su streljali šestoricu ljudi, trojica su mučena do smrti, piše DW. Amnesti pretpostavlja da je zločina znatno više, ali da svet za njih ne zna jer su mreže mobilne telefonije i interneta blokirane u velikim delovima Avganistana, a novinari tamo ne zalaze.
Za smrtonosni napad na školu u petak niko nije preuzeo odgovornost.
Protesti u više provincija
Protesti su se iz Kabula proširili na više provincija. Među demonstrantima su prevashodno žene koje zahtevaju da im se vrati pravo na obrazovanje, ali i da se prekine sa progonom šiitskih Hazara. Prema šturim informacijama koje prenose mediji talibani demonstracije razbijaju silom. Navodno je došlo do pucnjave, demonstranti su pretučeni, neki privedeni.
Iz Mazari Šarifa studentkinje su javile da su ih talibani zatvorili u studentski dom. U Heratu je jedna studentkinja rekla lokalnim medijima, da je muškarcima bilo zabranjeno da učestvuju na protestima, prenosi nemački „Špigel“. Talibani su navodno zabranili učenicama od sedmog razreda da pohađaju školu. Neki univerziteti i privatne škole su još uvek otvoreni za žene. Jedna od njih je bila i ona u Kabulu koja je napadnuta.
Lokalnim medijima je zabranjeno da izveštavaju o ovim protestima. Amnesti Internešenal je osudio talibane zbog „napada na slobodu medija, slobodu mišljenja i prava na okupljanje“.
Protestni skupovi su održani i izvan Avganistana. Haštag »StopHazaraGenocide« je na Tviteru podeljen milion puta.
J.H./CNN/Spiegel/DW
Čitaje dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine, i veterani optužili su ljude iz Pionirskog parka da izazivaju nerede. Vučić, MUP i BIA tvrde drugačije. Ćacilend je krcat, štiti ga policija
U mnogim gradovima Srbije večeras su se okupili građani kako bi dali podršku Dijani Hrki, majki mladića koji je jedan od 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu
Najstarija poslastičartnica "Pelivan", reagovala je na izjavu Dragana J. Vučićevića da je Dijana Hrka došla na štrajk glađu iz njihove poslalstičarnice. "Dijana Hrka je uvek dobrodošla u naš lokal, ima našu podršku", poručili su
U trenutku odavanja pošte u 12 časova u Novom Sadu bilo je prisutno oko 110.000 ljudi, podaci su Arhiva javnih skupova. Prema MUP-u, bilo ih je 39.000
„Bez obzira na sve političke razlike jedinstveni smo u dostojanstvu“, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
