U balkanskim zemljama primetni problemi koje izaziva s jedne strane iseljavanje i pad broja novorođene dece, a s druge doseljavanje iz Azije na koje te zemlje, nisu spremne
Bez useljavanja, Srbija i region Balkana neće moći da reši demografsku krizu. Ali, useljavanje te zemlje stavlja pred velike izazove, ocenjuje nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“.
Nemački list Frankfurter algemajne cajtung piše o poteškoćama koje u balkanskim zemljama izaziva s jedne strane iseljavanje i pad broja novorođene dece, a s druge doseljavanje iz Azije na koje te zemlje, kako se ocenjuje u članku, nisu spremne, prenosi DW.
Autor tog teksta, novinar Mihael Martens, spominje anegdotu s jedne konferencije na kojoj se raspravljalo o opasnosti od rata na jugoistoku Evrope, pa je jedan od učesnika konferencije izjavio da opasnost od rata ne postoji, jer u tim zemljama nedostaje vojnika.
Autor teksta ne misli da opasnost od rata ne postoji i navodi da i dobro naoružane specijalne jedinice mogu da učine mnogo zla, ali zato ukazuje da te zemlje ipak muku muče s nedostatkom vojnika. Kao primer se navodi Srbija:
„Srbija se recimo već nekoliko godina snažno naoružava raketama, dronovima i protivvazdušnim sistemima iz Kine i Rusije, koji bi uskoro trebalo da budu dopunjeni i francuskim borbenim avionima Rafal, što je jedan deo slike. Drugi je da Srbiji, kao i drugim zemljama tog regiona, nedostaje vojnika koji znaju da upravljaju tom skupom tehnikom. Tako srpska vojska ima, istina, više od 300 tenkova, ali osposobljene posade ima za najviše jednu trećinu“, tvrdi nemački list.
Kao razlog se navodi to što oficiri radije prelaze da rade u privredu, to što je malo podmlatka, jer vojni poziv nije više tako privlačan u društvu, i to što se rađa sve manje dece. Ujedno, kako se navodi, iseljavanje još više zaoštrava problem, jer „države tog regiona nisu dovoljno privlačne da zadrže svoje mlado stanovništvo ili privuku migrante“.
„Za mlade je iseljavanje i dalje najbolja mogućnost“
Autor članka poredi situaciju u Srbiji s onom u Rumuniji ili Bugarskoj, navodeći da se u tim zemljama ponekad uspeva da se uspori iseljavanje iz velikih gradova ili čak da se preokrene trend, ali napominje da su te zemlje članice Evropske unije.
„U šest zemalja Zapadnog Balkana, koje još nisu članice Evropske unije i nemaju ravnopravan pristup njenom tržištu, niti njegove četiri slobode, stanje ne izgleda tako dobro“, piše Frankfurter algemajne cajtung, navodeći da za mnoge mlade ljude u tim zemljama iseljavanje i dalje deluje kao najbolja mogućnost.
Smanjenje broja stanovništva utiče i na ponašanje zapadnih investitora, napominje list, obrazlažući da za velike projekte u radno intenzivnim privrednim granama nema dovoljno radne snage.
„Jedan zapadni koncern, koji u jednoj balkanskoj zemlji želi da gradi veliku fabriku, dogovorio je zato još pre početka radova da će dve trećine radnika biti uvezeno s Filipina“, tvrdi autor.
Balkanske zemlje nisu spremne za nove doseljenike
Navodi se da su političari u regionu kasno shvatili ozbiljnost demografskog stanja, pa se sada takmiče oko dovođenja stranih radnika.
„Beogradski gradski saobraćaj u međuvremenu zapošljava vozače autobusa iz Indije ili Šri Lanke, jer nema domaćih interesenata. Najsiromašnija država u Evropi, Kosovo, za velike projekte je avionima dovezla radnike iz Bangladeša“.
Ta nova stvarnost je društva u balkanskom regionu staviti pred teške izazove, upozorava nemački list, jer će doseljenici iz Azije i Afrike rađati decu, kupovati nekretnine, negovati svoje tradicije i religije, i promeniti izgled gradova na jugoistoku Evrope, na što u tom regionu nisu navikli.
„Konfliktni potencijal je očigledan. Balkan je, istina, multietnički već vekovima, ali vlastodršci teško prihvataju da je to područje useljenički region ili da to mora da postane, da bi se ekonomski održalo“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
