Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal u novom izveštaju zabeležila je slučajeve prekomerne upotrebe sile policije i nekažnjivosti policije u Srbiji. Upozoravaju je da je pravo na mirno okupljanje ugroženo širom Evrope
Osim Srbije u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal su posmatrane i Austrija, Belgija, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Velika Britanija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugal, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Turska.
Ugroženo pravo na mirno okupljanje
Pravo na mirno okupljanje ugroženo je širom Evrope jer države sve više stigmatizuju, kriminalizuju i razbijaju mirne demonstracije.
Istaknuto je da države nameću neopravdane i kaznene mere i pribegavaju sve represivnijim sredstvima za gušenje neslaganja.
U izveštaju se napominje da se u celoj Evropi pojavljuje„obrazac represivnih zakona, upotreba nepotrebne ili preterane sile, proizvoljna hapšenja i kazneni progoni“, ali i „neopravdana ili diskriminatorna ograničenja“.
Invazivna tehnologija nadzora
Zabeležena je sve veća upotreba „invazivne tehnologije nadzora“, za koju Amnesti internešenal upozorava da vodi „sistematskom ukidanju prava na protest“.
U Evropi je, dodaje se, značajno porasla upotreba tehnologije za prepoznavanje lica, jer ga trenutno koristi 11 zemalja, a još šest planira uvođenje.
„Upotreba tehnologije prepoznavanja lica za identifikaciju demonstranata predstavlja neselektivni masovni nadzor, a nikakve mere zaštite ne mogu sprečiti štetu koju ona nanosi“, naveo je Amnesti internešenal i pozvao na „potpunu zabranu takve tehnologije“.
Stigmatizacija demonstranata
Izveštaj identifikuje „uznemirujući trend stigmatizacije koju sprovodi vlast u cilju delegitimizacije demonstranata i protesta“.
U svim posmatranim zemljama korišćena je štetna retorika kojom su karakterisani demonstranti poput – teroristi, kriminalci, strani agenti, anarhisti i ekstremisti.
Amnesti internešenal upozorio je da je takva negativna retorika često korišćena da opravda donošenje sve restriktivnijih zakona“.
Izvor: Danas/Beta
Iako su teme njegovih obraćanja uglavnom bile svedene na nekoliko oblasti – proteste, izbore, krizu, ekonomiju i međunarodnu politiku – predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tokom 2025. javnosti obratio čak 411 puta
„Je l’ normalno da u ovoj Srbiji nema mesta za jednog Novaka Đokovića“, upitao je bivši ministar Branko Ružić. I zaista, nosilac ovogodišnje nagrade Globe Sports Award za dostignuća u sportu kuju mu je uručio Kristijano Ronaldo i najbolji teniser svih vremena za režimske medije ne postoji
Rešenjem direktora policije je za načelnika Uprave kriminalističke policije postavljen potpukovnik Marko Kričak. Dosadašnji komandant JZO proslavio se u javnosti optužbama da je hvatao demonstrante po ulicama. Pojedini studenti su ga optužili za mlaćenje i pretnje silovanjem
Policija je rasturila blokadu meštana u Botunu koji su telima sprečavali početak radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Nakon privođenja aktivista i lokalnih političara lider Demokratske narodne partije Milan Knežević zapretio je da će napustiti Vladu. Odmah je dobio podršku Aleksandra Vučića
Studenti u blokadi objavili su da je tokom akcije u nedelju, 28. decembra, sakupili gotovo 400.000 potpisa
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
