Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal u novom izveštaju zabeležila je slučajeve prekomerne upotrebe sile policije i nekažnjivosti policije u Srbiji. Upozoravaju je da je pravo na mirno okupljanje ugroženo širom Evrope
Osim Srbije u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal su posmatrane i Austrija, Belgija, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Velika Britanija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugal, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Turska.
Ugroženo pravo na mirno okupljanje
Pravo na mirno okupljanje ugroženo je širom Evrope jer države sve više stigmatizuju, kriminalizuju i razbijaju mirne demonstracije.
Istaknuto je da države nameću neopravdane i kaznene mere i pribegavaju sve represivnijim sredstvima za gušenje neslaganja.
U izveštaju se napominje da se u celoj Evropi pojavljuje„obrazac represivnih zakona, upotreba nepotrebne ili preterane sile, proizvoljna hapšenja i kazneni progoni“, ali i „neopravdana ili diskriminatorna ograničenja“.
Invazivna tehnologija nadzora
Zabeležena je sve veća upotreba „invazivne tehnologije nadzora“, za koju Amnesti internešenal upozorava da vodi „sistematskom ukidanju prava na protest“.
U Evropi je, dodaje se, značajno porasla upotreba tehnologije za prepoznavanje lica, jer ga trenutno koristi 11 zemalja, a još šest planira uvođenje.
„Upotreba tehnologije prepoznavanja lica za identifikaciju demonstranata predstavlja neselektivni masovni nadzor, a nikakve mere zaštite ne mogu sprečiti štetu koju ona nanosi“, naveo je Amnesti internešenal i pozvao na „potpunu zabranu takve tehnologije“.
Stigmatizacija demonstranata
Izveštaj identifikuje „uznemirujući trend stigmatizacije koju sprovodi vlast u cilju delegitimizacije demonstranata i protesta“.
U svim posmatranim zemljama korišćena je štetna retorika kojom su karakterisani demonstranti poput – teroristi, kriminalci, strani agenti, anarhisti i ekstremisti.
Amnesti internešenal upozorio je da je takva negativna retorika često korišćena da opravda donošenje sve restriktivnijih zakona“.
Izvor: Danas/Beta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za ugledni nemački “Zidojče cajtung” sanja o tome kako će decu da trenira u košarci, priča o komandantu SAJ-a, kaže šta zamera Putinu i Trampu, kako lažu studenti da ih je neko tukao. I još ponešto fascinantno
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin kaže da nije tačno da je Spens bio logor za Hrvate, kao što je naveo Toni Cetinski otkazujući koncert nekoliko sati pre početka
Lista „Ujedinjeni za Sevojno“ proglašena je za lokalne izbore 29. marta nakon što je Izborna komisija donela novo rešenje. Nosilac liste Dušan Matić zahvalio je građanima na podršci tokom obraćanja ispred komisije
Posledice stravične saobraćajne nesreće još tresu Surdulicu. Protest protiv bahate vožnje delom se pretvorio u zahtev za proterivanjem albanske porodice, a opozicioni odbornik sumnja da se iza toga krije želja za profitom
Odbacivanje izborne liste „Ujedinjeni – Sevojno“ otvorilo je pitanje odgovornosti – da li je reč o političkom pritisku vlasti ili ozbiljnom propustu unutar opozicije. Potpredsednik Demokratska stranka Miodrag Gavrilović ocenio je da je „ozbiljna sramota“ ukoliko se potvrdi da je listu podnelo lice koje za to nije bilo ovlašćeno prema sporazumu o formiranju grupe građana
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
