Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal u novom izveštaju zabeležila je slučajeve prekomerne upotrebe sile policije i nekažnjivosti policije u Srbiji. Upozoravaju je da je pravo na mirno okupljanje ugroženo širom Evrope
Osim Srbije u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal su posmatrane i Austrija, Belgija, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Velika Britanija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugal, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Turska.
Ugroženo pravo na mirno okupljanje
Pravo na mirno okupljanje ugroženo je širom Evrope jer države sve više stigmatizuju, kriminalizuju i razbijaju mirne demonstracije.
Istaknuto je da države nameću neopravdane i kaznene mere i pribegavaju sve represivnijim sredstvima za gušenje neslaganja.
U izveštaju se napominje da se u celoj Evropi pojavljuje„obrazac represivnih zakona, upotreba nepotrebne ili preterane sile, proizvoljna hapšenja i kazneni progoni“, ali i „neopravdana ili diskriminatorna ograničenja“.
Invazivna tehnologija nadzora
Zabeležena je sve veća upotreba „invazivne tehnologije nadzora“, za koju Amnesti internešenal upozorava da vodi „sistematskom ukidanju prava na protest“.
U Evropi je, dodaje se, značajno porasla upotreba tehnologije za prepoznavanje lica, jer ga trenutno koristi 11 zemalja, a još šest planira uvođenje.
„Upotreba tehnologije prepoznavanja lica za identifikaciju demonstranata predstavlja neselektivni masovni nadzor, a nikakve mere zaštite ne mogu sprečiti štetu koju ona nanosi“, naveo je Amnesti internešenal i pozvao na „potpunu zabranu takve tehnologije“.
Stigmatizacija demonstranata
Izveštaj identifikuje „uznemirujući trend stigmatizacije koju sprovodi vlast u cilju delegitimizacije demonstranata i protesta“.
U svim posmatranim zemljama korišćena je štetna retorika kojom su karakterisani demonstranti poput – teroristi, kriminalci, strani agenti, anarhisti i ekstremisti.
Amnesti internešenal upozorio je da je takva negativna retorika često korišćena da opravda donošenje sve restriktivnijih zakona“.
Izvor: Danas/Beta
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
