Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal u novom izveštaju zabeležila je slučajeve prekomerne upotrebe sile policije i nekažnjivosti policije u Srbiji. Upozoravaju je da je pravo na mirno okupljanje ugroženo širom Evrope
Osim Srbije u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal su posmatrane i Austrija, Belgija, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Velika Britanija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugal, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Turska.
Ugroženo pravo na mirno okupljanje
Pravo na mirno okupljanje ugroženo je širom Evrope jer države sve više stigmatizuju, kriminalizuju i razbijaju mirne demonstracije.
Istaknuto je da države nameću neopravdane i kaznene mere i pribegavaju sve represivnijim sredstvima za gušenje neslaganja.
U izveštaju se napominje da se u celoj Evropi pojavljuje„obrazac represivnih zakona, upotreba nepotrebne ili preterane sile, proizvoljna hapšenja i kazneni progoni“, ali i „neopravdana ili diskriminatorna ograničenja“.
Invazivna tehnologija nadzora
Zabeležena je sve veća upotreba „invazivne tehnologije nadzora“, za koju Amnesti internešenal upozorava da vodi „sistematskom ukidanju prava na protest“.
U Evropi je, dodaje se, značajno porasla upotreba tehnologije za prepoznavanje lica, jer ga trenutno koristi 11 zemalja, a još šest planira uvođenje.
„Upotreba tehnologije prepoznavanja lica za identifikaciju demonstranata predstavlja neselektivni masovni nadzor, a nikakve mere zaštite ne mogu sprečiti štetu koju ona nanosi“, naveo je Amnesti internešenal i pozvao na „potpunu zabranu takve tehnologije“.
Stigmatizacija demonstranata
Izveštaj identifikuje „uznemirujući trend stigmatizacije koju sprovodi vlast u cilju delegitimizacije demonstranata i protesta“.
U svim posmatranim zemljama korišćena je štetna retorika kojom su karakterisani demonstranti poput – teroristi, kriminalci, strani agenti, anarhisti i ekstremisti.
Amnesti internešenal upozorio je da je takva negativna retorika često korišćena da opravda donošenje sve restriktivnijih zakona“.
Izvor: Danas/Beta
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
