Vučić je mogao imati kalašnjikov i pseudonim

Šta predstavlja priznanje Aleksandra Vučića da povraća posle dijaloga sa neistomišljenicima? Zašto hvali nasilničko „junaštvo i čojstvo“? Zbog čega djeluje da mu je Šešelj osmislio kampanju? Kako je rehabilitovao Crvene beretke, to samo srce tame jugoslavenskih ratova i prvih postpetoktobarskih godina? I – u tom pravcu – kakve snove sanja?

Foto: Tanjug/Rade Prelić

U uvodniku novog broja „Vremena“ Filip Švarm podseća da je pukovnik-veteran Crvenih Beretki Vasilije Mijović  u govoru na trideset i petu godišnjicu osnivanja ove jedinice dodelio predsedniku Srbije počasni pseudonim „Aleksandar Veliki.“

Foto: Draško Gagović

„Vučić je na Palama 1992. držao stativ“, piše Švarm. „Kad se zna da je dijelio Šešeljevu viziju Srbije čije su granice Karlobag – Karlovac – Virovitica, mogao je nositi kalašnjikov i crvenu beretku, bio je za to u najboljim godinama. A zahvaljujući štelama svog političkog oca, sigurno bi u Jedinici izuzetno brzo postao i oficir. I to pukovnik poput Mijovića ili predsjednika veteranskog udruženja Žike Ivanovića. Tada bi dobio i stvarni, a ne počasni pseudonim. A ima ih svakakvih – Zmija, Legija, Kobac, Crnogorac, Gumar…“

Ceo tekst čitajte u novom broju „Vremena“ od ovog četvrtka (14. maj) ili se odmah pretplatite ovde.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!