Komentar

Neoprostivi zločini i neoprostiva otpornost na učenje

Četvrt veka od bombardovanja, niko ništa nije naučio. U Srbiji smo rešili da jedni drugima pričamo poluistine i svoje žrtve koristimo kao adute u produženom obračunu za „našu stvar“

Intervju: Tamara Džamonja Ignjatović – šest meseci posle tragedije u Duboni i Malom Orašju

Duboki bol i teška nepravda

Jedan par roditelja iz Dubone izgubio je oba deteta. Oni žive od poljoprivrede. Kada isporuče nekome svoju robu, dešavalo se da nikada za to ne dobiju novac. Jednostavno, nemaju načina da naplate svoj rad ako je neko ko im duguje “iznad zakona”. Taj čovek je u predinfarktnom stanju i prvo što mu je lekar savetovao je da ne treba fizički da radi. Ali on nama kaže: “Šta ću ja ako ne mogu da radim, od čega da živim, a i kad radim, prevare me”. Zapravo, svi oni žive sa “ugrađenom”, naučenom pomirenošću da je nepravda deo ovog života. I sami tako govore, sa tim su pomireni: “Mi smo navikli na nepravdu, takav je život”

Lični stav

O broju žrtava jasenovačkog logorskog kompleksa

Muzej žrtava u Beogradu je sakupio imena 84.796 jasenovačkih žrtava, ali u javnim istupima stručnjaci iz te institucije procenjuju da je u Jasenovcu stradalo između 122.300 i 130.100 osoba. U Spomen-području Jasenovac je do 2018. sakupljeno 83.811 imena i prezimena osoba koje su stradale u logoru. Čini se da smo tako napokon na dobrome putu da se prebrode ružne politikantske i propagandističke licitacije o broju jasenovačkih žrtava koje su desetlećima sprečavale da se toj traumatskoj temi pristupi historiografski objektivnije i smirenije