Roditelji dece sa govornim i jezičkim problemima prosečno mesečno moraju da plate 500 evra za privatnog logopeda, defektologa i psihologa jer država nema dovoljno zaposlenih specijalista. Na listu troškova treba dodati i suplemente, vitamine, dodatnu stimulativnu terapiju, pa izdaci premašuju i 1.000 evra mesečno
U državi u kojoj građani izdvajaju velike sume novca za zdravstveno osiguranje, desetine hiljada ljudi i dalje godinama čeka na osnovne medicinske intervencije. Za to vreme predsednik Srbije predlaže populističke i dugoročno neodržive mere. Ima li leka za nepregledne liste čekanja
O spajanju državnog zdravstvenog sistema sa privatnim lekarskim ordinacijama i bolnicima počelo je da se priča još 2014. godine. Deset godina kasnije jedva da se nešto pokrenulo
Srbija ima 12 odsto manje pedijatara nego pre 10 godina. Mnogi su otišli u inostranstvo i u privatnu praksu, a jedan od razloga je zabrana specijalizacije koja je bila na snazi deset godina
Sami ste ko list na vetru koji se nekako ipak spotiče i na kamenje. Pedijatri ne primećuju ništa neobično, nisu edukovani za to – “preterujete, majka, previše brinete”. Kad dovoljno ispreterujete, dobijete konačno savet gde da odete. Specijalizovanih ustanova je malo, stručnjaka još manje i sve manje. Postavljanje dijagnoze se razvlači godinama. Ja sam znala da sam majka deteta sa autizmom godinama pre nego što sam dobila papir na kojem to piše. Terapeutski rad u državnim ustanovama učestalošću termina ni izbliza ne pokriva ono što je detetu potrebno, posebno u fazama ranog razvoja kada treba da bude najintenzivniji. Privatni logopedi, defektolozi, fizijatri, zavisno od teškoća koje dete ima, iscrpljuju kućni budžet
Gotovo 20 miliona žena u Evropi nema pravo na bezbedan abortus. U Srbiji se zvanično godišnje izvede oko 10.000 ovakvih zahvata, a namerni prekid trudnoće najčešće se vrši u populaciji od 35 do 44 godina
Moralo je da prođe godinu dana od ugradnje tri baj-pasa pa da pokušam da opišem iskustvo od nekoliko nedelja u naručju srpskog zdravstva. Tamo sam zapanjeno gledao obične ljude kako svakoga dana malobrojni i u groznim uslovima, loše plaćeni i nedovoljno poštovani, čine prave podvige na nas vrate voljenima i društvu u upotrebljivom stanju. U vreme kada svedočimo nepojmljivo zlim postupcima nekih zdravstvenih radnika, mislim da je u vitalnom javnom interesu da ne identifikujemo “bele mantile” sa takvim grozotama i da budemo spremni da vidimo i one među njima koji, uprkos neljudskom okruženju, i dalje blistaju ljudskošću
Tokom letnje sezone ove godine na grčkim ostrvima bilo je najmanje devet smrtnih slučajeva, uključujući trudnicu i njeno nerođeno dete zbog nedostatka medicinskog osoblja
Prevod
Kosana Beker, izvršna direktorka FemPlatz-a, objasnila je za Tampon zonu kroz primer, u kakvom su položaju žene u Srbiji, kada je u pitanju ginekološka zaštita.
„Prema podacima za april ove godine, u Srbiji postoji tek 17,8 ginekologa na 100 hiljada žena starijih od 15 godina. Kada uporedimo, imamo jednog pedijatra na hiljadu stanovnika, dok za odraslo stanovništvo postoji 70 lekara na 100 hiljada ljudi”, istakla je ona.
Žene koje žive u selu imaju dodatno otežan pristup specijalističkim uslugama, jer se one u selima ne pružaju.
Mnoge žene iz sela oko Zaječara putuju i do 30 kilometara do pregleda, jer u 36 seoskih ambulanti nema nijednog ginekologa, dok u Domu zdravlja radi samo jedan lekar.
Pre pandemije, lekari su obilazili sela i omogućavali preventivne preglede, ali ta praksa sada je prestala.
Kako Beker objašnjava, ženama iz sela je potreban novac za prevoz, a prevoza u većem broju slučajeva nema, jer je povezan sa đacima koji idu u školu.
„Tu je veoma otežan pristup ginekolozima i mora prvo da se reši broj ginekologa, a onda i pristupačnost tim uslugama za žene koje imaju određene prepreke.“
Zdravstveni sistem pod pritiskom
Autorke Tampon zone, oslanjajući se na izveštaj FemPlatz-a, postavlju pitanje: Ako jedan ginekolog brine o 5.619 žena, a ima 241 radni dan godišnje, koliko pregleda zapravo može kvalitetno da obavi?
Ukoliko svakom pregledu posveti 15 minuta, lekar bi mogao da pregleda čak 23 pacijentkinje dnevno, tokom osmočasovnog radnog dana, bez pauze.
Zaključak Tampon zone jeste da takav pristup ne može obezbediti ni minimum zdravstvene sigurnosti.
',
title: 'Za celu Srbiju 509 ginekologa: Da li je zdravlje žena ugroženo?',
pubdate: '2025-07-15 16:26:51',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Broj ginekologa,Ginekologija,Lekari i zdravstvo,Srbija,Zdravstveni sistem",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Za celu Srbiju 509 ginekologa: Da li je zdravlje žena ugroženo?',
'pageContent': '
Na osnovu istraživanja FemPlatz-a iz 2023. godine, u Srbiji je aktivno svega 509 ginekologa, što znači da jedan lekar brine o oko 6.000 žena u proseku, na 3.423.627 žena.
Kosana Beker, izvršna direktorka FemPlatz-a, objasnila je za Tampon zonu kroz primer, u kakvom su položaju žene u Srbiji, kada je u pitanju ginekološka zaštita.
„Prema podacima za april ove godine, u Srbiji postoji tek 17,8 ginekologa na 100 hiljada žena starijih od 15 godina. Kada uporedimo, imamo jednog pedijatra na hiljadu stanovnika, dok za odraslo stanovništvo postoji 70 lekara na 100 hiljada ljudi”, istakla je ona.
Žene koje žive u selu imaju dodatno otežan pristup specijalističkim uslugama, jer se one u selima ne pružaju.
Mnoge žene iz sela oko Zaječara putuju i do 30 kilometara do pregleda, jer u 36 seoskih ambulanti nema nijednog ginekologa, dok u Domu zdravlja radi samo jedan lekar.
Pre pandemije, lekari su obilazili sela i omogućavali preventivne preglede, ali ta praksa sada je prestala.
Kako Beker objašnjava, ženama iz sela je potreban novac za prevoz, a prevoza u većem broju slučajeva nema, jer je povezan sa đacima koji idu u školu.
„Tu je veoma otežan pristup ginekolozima i mora prvo da se reši broj ginekologa, a onda i pristupačnost tim uslugama za žene koje imaju određene prepreke.“
Zdravstveni sistem pod pritiskom
Autorke Tampon zone, oslanjajući se na izveštaj FemPlatz-a, postavlju pitanje: Ako jedan ginekolog brine o 5.619 žena, a ima 241 radni dan godišnje, koliko pregleda zapravo može kvalitetno da obavi?
Ukoliko svakom pregledu posveti 15 minuta, lekar bi mogao da pregleda čak 23 pacijentkinje dnevno, tokom osmočasovnog radnog dana, bez pauze.
Zaključak Tampon zone jeste da takav pristup ne može obezbediti ni minimum zdravstvene sigurnosti.
