Kada potreba za gomilanjem stvari probije granice nečijeg doma, od privatne nedaće nastaje kolektivna. Institucije nemaju odgovor, komšije žive pakao, a osoba koja stvari gomila postaje osuđena na izolaciju
“Kao i svaka druga gerila, i ova porođajna nastala je kao odgovor na masovnu opresiju. Naime, žena koja se porađa u ovdašnjim bolničkim uslovima izložena je dvostrukom nasilju. Jedno nasilje je kulturalno, a drugo je nasilje medicinske tehnologije”, kaže za “Vreme” prof. dr Vuk Stambolović
Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto
Da je ovo holivudska božićna priča, teško bolesnog beskućnika koji trpi velike bolove milosrdni ljudi bi uz pomoć uviđajnih socijalnih radnika smestili u državnu zdravstvenu instituciju gde bi mu bila pružena neophodna mediciniska nega. Ali ovo je priča o srpskoj stvarnosti
Uvođenje porodičnog lekara, koje predviđa eforma zdravstvene zaštite, bi moglo da bude urađeno po uzoru na kubanski model, koji bi, prema rečima Ban Ki Muna, „trebalo da bude model za sve zemlje“. Kubanski zdravstveni sistem fokus stavlja na prevenciji bolesti
